Порекло презимена, село Козница (Владичин Хан)

10. фебруар 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Козница, општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село лежи у јужном делу Грделичке Клисуре, у близини суседне сурдуличке котлинице. Околна насеља су: Ружић, Дикава, Житорађа (Сурдуличка) и друга.

Воде.

Мештани користе воду за пиће са извора озиданих у чесме и из бунара.

Земље и шуме.

Поједини крајеви атара носе ове називе: Голема Њива, Саитова Њива, Фејзина Њива, Асанова Њива, Асаново Ливадче, Аљабака, Крчмиште, Ћерамидница, Трендафилка, Дубрава, Превалац, Зајка, Росуља, Пржаљ, Горуњ, Лудно Глава, Големо Дрво, Ланиште, Дојчин Мост, Станци, Алакинска Корија („држали их Турци из Алакинца), Тршевина и Камен.

Тип села.

Козница је село разбијеног типа. Дели се на ове махале: Рупа или Река, Црквиште, Кошариште, Коларовци и Прокос. Прва махала је главна и налази се у јужном а последња је у северном делу атара а растојање између њих је око 5 километара. Козница је 1960. године имала 52 дома.

Постанак села, старине и прошлост.

У Историјским изворима из средњег века помиње се село Козница Кричановска. Њу је приложио севастократ Дејан и 1355. године потврдио цар Душан Св. Богородици у Архиљевици. Касније (1381. г.) Козницу је Јевдокија Дејановићка са сином Константином приложила Хиландару. Историчари претпостављају да се наведени помен односи на ово село у Грделичкој Клисруи.
До 1900. године постојало је једно село Козница. Делило се на два краја, Горњи и Доњи. Од те године Доња Козница административно припада Владичином Хану а Горња Козница Сурдулици и она је, због тога што је мала, сада сматра као махала села Дикаве. Доња Козница, под именом Козница се сматра и води као посебно село.
Приликом ослобађања од Турака 1878. године Козница је била затечена као арбанашко-српско село. Имало је око 10 кућа Арбанаса и 9 кућа Срба. Арбанаси су се звали: Саит, Лиман, Ченга, Асан, Мурат, Шејтан и др. Поменуте године, чим је српска војска „пробила фронт код Грделице“ сви Арбанаси су се иселили „у правцу Скопља“.
У народу се говори да су се кознички Арбанаси доселили из Алакинаца у суседној сурдуличкој котлиници. Они су овде, приликом досељавања, затекли Србе, којима су одузели најбоље њиве. Имали су чифлик и у селу Дикави.
Све арбанашке куће налазиле су се у данашњој Рупи или Река Махале – око данашње сеоске школе. У овом селу није постојала џамија. Арбанаси су имали гробље у ливади садашњег власника Богдана Марковића. Последња арбанашка кућа срушена је пре око 50 година.
После исељавања Арбанаса у Козницу су се почели насељавати Срби. Већи део Срба доселио се из суседног Ружића.
Сеоска слава је Други дан Духова. Тада се приређује сабор око крста у махали Уковиште.
Гробље е налази у близини ранијег арбанашког гробља, где је било и старо српско гробље у време турско доба.
О већим празницима мештани Кознице посећују цркву у Ружићу.

Порекло становништва.

У махали Прокос су ови родови:

-Цветковићи, Јовањдан и:
-Игњатовићи, Аранђеловдан. У Козници живе још од турског времена. У роду Игњатовића био је предак Деда Ника (Игњат). Он је био угледану овом крају. Бунио је народ против Турака и Арбанаса због чега се морао крити у шуми. Умро је око 1900. године.

У махали Кошариште живи род:

-Рајковци, Аранђеловдан. И они живе у Козници још из турског доба.

У махали Коларовци живи род:

-Коларовци, Никољдан. У Козници су још из турског доба.

У махали Рупа живе родови:

-Седларци, Аранђеловдан, су дошли пред крај 19. века из суседног Дупљана. Тамо имају истоимене рођаке чије се даље порекло не зна.
-Димитријанци, Никољдан, су дошли крајем 19. века из села Ружић (махала Маковиште). Тамо су припадали роду Близнићевци чије даље порекло потиче из Бугарске.
-Каћумерци, Св. Петка, су досељени 1884. године из Манајла. Овде су купили „турску земљу“. Даље порекло овог рода је из Јовца у Врањској Котлини где имају и данас истоимене рођаке. У Јовцу су била браћа Димитрије и Риста. Они су „ишли по свету“ и чували туђу стоку. Тако су се у Манајлу оженили. Касније је Димитрије, отац живог Богдана од 74 године, прешао у Козницу, док је породица његовог брата остала у Манајлу.
-Ђорђевићи и Поповићи, Никољдан. Дошли су када и предњи родови из Ружића. Тамо су припадали роду Близнићевци а даље порекло је из Бугарске.
-Јовановићи, Аранђеловдан, су досељени из Ружића када и остали. Тамо су припадали роду Ватаовци чије је даље порекло са Косова.
-Ђорђевићи други, Аранђеловдан, су досељени из суседне Житорађе.

У махали Уковиште живи род:

-Уковиштани, Никољдан, су досељени после 1878. године из суседног Ружића. Тамо су припадали роду

Близнићевци а даље порекло им је из Буграске.

ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.