Порекло презимена, село Велика Копашница (Лесковац)

Порекло становништва села Велика Копашница, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село лежи по дну долине Копашничке Реке и то између Слатине са југа и Мале Копашнице са североистока. У њему се налази осмогодишња школа, месна канцеларије и једна продавница. У том погледу Велика Копашница има улогу средишта за становнике у долини Копашничке Реке (и село Падеж).

Воде.

Становници се снабдевају бунарском водом. Бунара има у дворишту сваке куће. У селу постоји и једна чесма.

Земље и шуме.

Поједини крајеви атара око села носе ове називе: Голеж, Крстато Дрво, Повитница, Кардиница, Рамњак, Грчки Дол, Писана Страна, Гола Орница, Кладенчиња, Раскрсје, Валог, Конопиште и Калуђерица.

Тип села.

Велика Копашница је село збијеног типа. Поједини делови села зову се по родовима, као што су Марчински, Вучковски, Марићевски, Урвички крај итд. У средини села је Средсело. Насеље је 1961. године имало 133 дома.

Старине у селу.

Потес Грчки Дол лежи западно ов Велике Копашнице. У народу се говори да су „тамо седели Грци“; те да је било „неко грчко село“. Остатака од старина данас у Грчком Долу нема. Раније се могла у земљи наћи само по нека цигла.
У Гробљу Велике Копашнице, по причању, налазе се стари гробови, који не припадају данашњем становништву. Неки мештани наводе да су то били „латински“ гробови. Положај им је исти као и код садашњих.
Са десне стране Копашничке Реке је потес Писана Страна. Раније се тамо налазила нека стена са натписом. Она је данас изломљена. На поменутој страни атара налази се и место Калуђерица. Мештани кажу да су „ту седели калуђери“. По томе је остао и назив Калуђерска Чесма.

Постанак села и историјат.

По садашњем становништво велика Копашница није мног старо село. Оно је основано у XVIII веку. Најпре су у њу дошли („ставили колац“) становници данашњег рода Марчинци. Иза њих су се доселили преци родова Меанџици, Јовинци итд.
За време Турака до 1878. године један део земље и Великој Копашници припадаи је Србима, док је „господар“ дела су био неки Турчин, који је живео у Великој Грабовници у околини Лесковца. Од Срба своју земљу си имали становници старијих родова – Марчинци, Јовинци, Марићевци и други. До поменуте године у Средселу налазила се турска кула.
Велика Копшаница је 1900 године имала свега 70 кућа. Дељењем задруга за последњих шездесет година број кућа у селу се удвостручио. Нешто је већи број кућа са десне стране Копашничке Реке.
Сеоска слава су Духови – Св. Тројице.
О празницима старији становници посећују цркву у селу у Ораховици (ваљда Ораовици, оп. Милодан)

Порекло становништва.

Данашње становништво Велике Копашнице потиче од предака који су досељени. Родови су:
-Марчинци, Аранђеловдан, су, како је већ речено, најстарији досељеници али се не зна одакле су дошли.
-Меанџици, Аранђеловдан. Ни за њих се не зна одакле су досељени.
-Јовинци, Аранђеловдан и Никољдан;
-Вучкови, Аранђеловдан;
-Марићовци, Аранђеловдан;
-Шугарци, Никољдан;
-Качарци, Никољдан;
-Крцоинци, Аранђеловдан;
-Нединци* и;
-Маријинци* су досељени после горњих родова. Места одакле потичу не знају.
*Не каже се коју славу славе.
-Мали Урвичанци и Стари Урвичанци или Живковци. Аранђеловдан. Раније се чинили један род. Доселили су се пре 130 година из Урвича у јужном делу Грделичке Клисуре. Становници првог рода знају своју генеалогију: Милан, 70 година-Недељко-Илија и Цветко, који се доселио у Велику Копашницу
-Игњарци, Никољдан, су досељени средино прошлог века са Власине (Ђорђе, 70 година-Димитрије и Игњат, који се доселио). Прича се да су они у месту порекла убили Турчина. У Велику Копашницу су дошли да раде „код господара“.
-Мановци, Никољдан, су грана рода Игњарци.

Исељеници.

-Јоргинци. Раније је у Великој Копашници живео род Јоргинци. Славили су Јовањдан. Касније су се „изгубили“. Од њих постоје само два човека у Лесковцу.
-Гавазови у Ковачевој Бари, десно од Јужне Мораве потичу од претка досељеног из Велике Копашнице.
-Илићи у суседној Ораовици пореклом су из Велике Копашнице – грана рода Крцоинци.

ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.