Порекло презимена, село Ораовица код Грделице (Лесковац)

Порекло становништва села Ораовица (код Грделице), Град Лесковац, Јабланички округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово је једно од највећих села у Грделичкој Клисури. Лежи југозападно од Грделице, на земљишту високом од 360 до 400 метара.

Воде.

Мештани се снабдевају водом за пиће из извора и бунара,

Земље и шуме.

Називи потеса у атару су: Ораовичко Поље, Мирковац, Горње Поље, Кошарско, Манастир, Караманова Чука, Стража, Далкаранова Долина, Друм, Морава, Лужавица, Големо Дрво, Моравиште, Огложина, Стублина, Каменитица, Рибарци, Јабучје, Латинско Гробље, Лојиште, Витлиште, Испустиште, Линчиште, Солило, Ржиште, Овсиште, Јованчевац, Лаз, Шарено Дрво, Плоче и Јавор.

Тип села.

Насеље је разбијеног типа. Дели се на махале: Река, Горње Поље, Мигуловац, Кошарско, Војиница и Морава. Махале су међусобно оштро издвојене. У селу је 1959 било 314 домова.

Старине у селу.

Назив Манастир односи се на узвишење које лежи у североисточном делу села поред Јужне Мораве. На њему се налази црквица Св. Николе. Мештани не знају када је зидана. Око те црквице било је гробова. У близини те црквице је узвишење Стража.

Из прошлости села.

У народу се говори, да је некада скадарски паша са војском логоровао у Ораовичком Пољу. По народном предању, оне је био веома правичан. Једном је неки његов војник „направио зло у селу“. Паша је наредио да се тај војник стреља. Он је убио и коња који је повредио једно српско дете на месту Мужевица.
На потесу Витлиште, између махала Река и Мугуловац, раније је постојао „турски сарај“. У њему је боравио „Турчин господар“. Њему је припадало цело данашње Ораовичко Поље. Неки кажу да се последњи господар звао Исмаил. На месту Шубарско Гумниште вршило се жито за десетак.

Постанак села.

Како је настала данашња Ораовица не може се тачно утврдити. По неким казивањима, изгледа да је у овом селу најстарија Река Махала. Она је данас средишњи и главни део насеља са школом, црквом и гробљем. Намножени становници ове махале касније прелазе у друге делове атара и тамо оснивају посебне махале.
Раније је Ораовица имала још две махале. То су биле Робиндел и Бистрица. Поменуте махале, због удаљености и бројности становништва, постепено су се издвојила као посебна села. Сада постоји намера да се из села издвоји и махала Војиница.
Све махале Ораовице имају заједничко гробље. Налази се у Река Махали. Посебне крстове, око којих се приређују сабори на дан сеоске славе (Спасовдан) сада имају само три махале: Војиница, Горње Поље и Морава.
Ораовица је брзо нарасла по ослобођењу од Турака 1878. године. Те године свака махала је имала по 10 кућа.
Крајем XIX и почетком XX века у Ораовици је био учитељ Светозар Поповић – Параћинац. Он је био следбеник Васе Пелагића. За Поповића старији људи кажу да је био човек „каквог мајка Српкиња не роди више“. Он је научио многе сељаке да калеме, риљају, гаје детелину, винову лозу, бостан и др.

Порекло становништва.

У махали Река живе родови:
-Шубарци, Митровдан;
-Кметци или Кркунци, Никољдан;
-Линтарци, Јовањдан;
-Кајсинци, Св.Петка;
-Чуљанци, Никољдан;
-Кералејци, Никољдан;
-Коњари, Аранђеловдан и;
-Илићи, Аранђеловдан.
Илићи су дошли из Велике Копашнице. Тамо су се звали Крцоинци. Даље порекло не знају.
Кајсинци имају истоимене рођаке у Козару више Грделице. Даље порекло не знају.
За Кералејце се говори да су пореклом из Македоније
Становници рода Коњари имају рођаке у планинском селу Бистрици. О њима се прича ово: Они су из неког села у подножју Копаоника – околина Куршумлије. Тамо су била три брата. Они су убили неког Турчина. Због тога се два брата се иселе, један се настани у Бојишину, од кога су данашњи Цветковци а други је дошао у Бистрицу. У Бистрици предвојили су се неки Стојко и Станисав. Први је остао у Бистрици а Станисав се спустио у Ораовицу: Цветко, 74 године-Стако-Станисав-Стојан-Давид. Давид је онај што је дошао у Бистрицу а његов унук Станисав прешао у Ораовицу.
У махали Горње Поље живе ови родови:
-Банковци, Никољдан;
-Шолинци, Св. Петка;
-Рибарци и Чворањци, Аранђеловдан и:
-Трпковци, Митровдан.
У махали Мигуловац живе ови родови:
-Конзулци, Никољдан;
-Станојинци, Аранђеловдан;
-Шубарци, Митровдан;
-Коњари, Аранђеловдан;
-Стиковци, Никољдан;
-Цветковци, Никољдан и;
-Пиштољци, Никољдан.
Коњари су грана истоимених становника који се налазе у махали Река. Пиштољци су грана од рода Станковци.
У махали Кошарско живе ови родови:
-Поповци, Св Антоније;
-Рабучинци и Пућкинци, Аранђеловдан;
-Милованци, Јовањдан и;
-Стајковци, Никољдан.
За род Пућинци наводи се да су грана рода Коњари, који живе у другим махалама.
У махали Војинци живе ови родови:
-Простишевци, Аранђеловдан;
-Ковачевци, Аранђеловдан;
-Тасинци, Аранђеловдан;
-Петковићи, Јовањдан;
-Глућинци, Јовањдан;
-Ђокинци, Јовањдан;
-Банковци, Никољдан;
-Јанаћијеви, Никољдан;
-Шопкини, Никољдан и;
-Клисареви, Јовањдан.
Последњи род потиче од неког „призетка“. Био је служитељ у цркви и због тога добили родовско име Клисареви.
У махали Морава живе ови родови:
-Бургици, Јовањдан;
-Сучкарци, Митровдан;
-Тумаркесини или Кучкинци, Никољдан:
-Поповци, Св. Атанасије;
-Калипарци, Јовањдан и;
-Баба Китинци, Никољдан.
Поповци су грана истоименог рода у махали Кошарско.

Изумрло становништво и исељеници.

У махали Војинци раније је живео род Првањевци. Они су касније изумрли.
-Коларови, Милкинци, Радосављевићи, Стојковићи и Стојановићи и селили су се у варошицу Грделицу.
-Станковићи су се иселили у варошицу Предејане.
-Стојкови, Простишевци и Слатинци су се иселили у суседну Слатину.
-Шубарци и Трпковци иселили су се у суседну Малу Копашницу.
-Денићи су с иселили у високо село Бистрицу.
Раније у Ораовици, махала Река, живели су преци родова који су сада у суседном вишем селу Робинделу.

ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.