Порекло становништва села Јастребац, општина Владичин Хан, Пчињски округ. Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село лежи на заравни високој око 770 метара. У тој заравни усекле су се долине речица од којих постаје Јастребачка Река, лева притока Јужне Мораве. У долини једне речице јасно се виде дебеле жуто-сиве језерске глине. Јастребац се налази на средокраћи Лесковца и Врања. Због тога мештани иду у Лесковац на пијацу а у Врање због административних послова. Од када се Владичин Хан развио они више немају потребе да посећују ове градове.
Воде.
Становници се служе водом са извора и из појединих бунара. Јастребац има најбољу воду међу свим селима југозападног дела Грделичке Клисуре.
Земље и шуме.
Главнији крајеви сеоског атара носе називе: Манастир, Селиште или Ракина Њива, Старо Селиште, Врла Страна, Бара, Мечит, Сушевље, Базје, Ливаде, Горновац, Перша, Градине, Мужан, Равна Њива, Студена Вода, Вирови, Заједнице, Бачевиште, Висина, Синчина, Заједница, Ланиште, Топла Међа, Стублина, Витлиште, Глог, Габер, Огорлица, Широко, Прибоје и Јелова Глава.
Тип села.
Како је поменуто, Јастребац лежи на заравни и због тога ово село има мање разбијен тип него околна села. У Јастребцу је онолико махала, колико је у њему разгранатих родова. Има неколико појединачних кућа. Свега село има 95 домова (1959. године).
Старине у селу.
Једно место у махали Медарци зове се Манастир. Тамо се виде слаби остаци од зидова. У народу се верује да је на том месту био неки стари српски манастир. Потес Селиште лежи недалеко од данашње цркве.
Постанак села.
Село Јастребац постало је на исти начин и у исто време када су основана и суседна села Зебнице и Рдово, у другој половини XVIII века, када се однекуда доселило једно домаћинство садашњег рода Чакинци. После су долазили преци данашњи родови. Око 1900. године село је имало 25 кућа.
Јастребац има цркву посвећену Св. Илији. Она је саграђена пре око 30 година. Пре тога на њеном месту била је нека непозната црквица, ниска и покривена каменим плочама.
Због положаја и бољих економских прилика; Јастребац представља центар околних насеља. У њему се налази задружна продавница, осмогодишња школа, месна канцеларија и црква.
Северозападно од села је планински врх Глава или Јевлова Глава (1144 метра). Тамо су Бугари 23. марта 1943. године стрељали око 80 млађих Срба из околних села.
Гробље је у југоисточном делу насеља.
Сеоска слава је Спасовдан.
Порекло становништва.
Становници Јастребца, како је речено, потичу од досељених предака. Родови су:
-Чакинци или Ридарци, Аранђеловдан, су најстарији род у селу. Од првих Чакинаца потиче само једно домаћинство. Остали су од домазета. У селу се говори да „ово племе не фираје“. Они су раније имали доста земље, али су се постепено осиромашили. Сада млађи досељеници имају више земље од њих.
-Медарци и Јереминци, Ђурђиц, не знају за своје порекло.
-Славујци, Аранђеловдан, су дошли из Загужана близу Велике Грабовнице у околини Лесковца. Раније су се звали Светићовци. Њихов предак је имао девет синова и једну кћер. Због кћери су убили Турчина због чега су побегли у Јастребац. После неког времена једни су отишли у поменуту Грабовницу, док су други остали у Јастребцу.
-Деда Јовинци и Китинци, Никољдан. Раније су чинили један род. Не зна се одакле су досељени.
-Бамбарци, Јовањдан, су досељено однекуда.
-Терзици, Никољдан, потичу од претка досељеног из Репишта. Оснивач рода овде је дошао са мајком приликом њене преудаје.
-Лештарци, Аранђеловдан, су грана од рода Славујци.
Исељеници.
-Јеремици су у Великој Сејаници, северном делу Грделичке Клисуре су велики род. Они су од данашњег јастребачког истоименог рода.
После Првог светског рата неколико породица Јастребца је било исељено у Метохију.
Иза Другог светског рата 10 јастребарских породица колонизовано је у Книћанину, у Војводини. Неке од тих породица су напустиле Книћанин и данас живе у Коњарнику код Прокупља.
Дупељево, сада пусто селиште се налази у атару села Јастребца. Оно је тачно лежало између данашњих потеса Глог и Спасова.
Једном је неки младић из Дупљева служио у Лесковцу. Он је тамо убио неког лесковачког Турчина. Због тога су ово село напали лесковачки Турци, све су куће попалили и људе побили.
Становници Дупљева су били велики сточари. Приликом спаљивања села „маст је потекла као река“. Мисли се да је по томе једном месту остао назив Маслина Падина. Од старог Дупљева остала је само једна воденица. Зове се Дупљевска воденица.
Расељавање Дупљева изгледа није било тако давно. Сеоско гробље се познавало до 1957. године. Од поменуте године на том гробљу и око њега имају њиве засађене кромпиром мештани Јастребца. У селу Слатини у северном делу Грделичке Клисуре живе српски родови Чивутци и Павловци. Они потичу од претка Илије, тамо досељеног пре 130 година из ранијег села Дупљева.
ИЗВОР: Према књизи др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)