Порекло презимена, село Слатина (Бор)

16. јануар 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Слатина, општина Бор – Борски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Slatina-Bor
Црква Успења Пресвете Богородице у Слатини

Положај села.

Село се налази на Борској или, како је још зову, Слатинској Реци. Са леве стране реке је 204 а са десне 139 кућа. Кад надође услед бујица, река плави поједине куће и односи ограду, наноси штете и сеоском имању јер је њена вода, због испирања руде у Бору, пуна пирита који шкоди растињу. Особито су се воћњаци поред реке почели нагло сушити.

Воде и клима.

Пије се махом бунарска вода, мање са извора. Бунара има око 200 а извора три, код Журкоња, код Уроша Јанковића и код Шћубеја.
У селу дувају ветрови – горњак са запада, кошава са истока и југо са југа.

Земље и шуме.

Земље за обрађивање има у местима: Ђалу Маре, Ваља Маре, Огашу Барулуј, Думбрава, Рукијевица, Оташу Маре, Кулма, Стари Виногради, Тилве, Грчава, Балу Кусакулуј…итд.
Испаше за стоку налазе се на местима званим: Турска Ливада, Асаново Брдо, Тилве, Балу Маре, Думбрава, Копита, Малазија, Тапија, Топоље, Калиник, Суваја, Рукијавица…итд.
Шума има највише на местима: Кусак, Ђалу Кусакулуј, Ваља Сатулуј, Краку Калињешће, Чока Поци, Краку Србеску, Краку Николчи, Краку Горуњешће, Огашу Барулуј, Кучајна… итд.
У атару Слатине, по потоцима и у Борској Реци могу се наћи зрнца злата. Злато се испира у Тимоку од ушћа Црне Реке па до Дунава али се тај посао слабо плаћа. Више се пере у Црној Реци код Слатине и у Јасиковој Реци, која извире из три златоносна извора.

Тип села.

Слатина је село збијеног типа. Не дели се на махале. Куће су груписане и чине целину. Поједини мештани имају појате ван села, у местима званим; Грчава, Думбрава, Копита, Суваја, Флам’иде, Кусак, Тилве, Стари Виногради, Чока Попи, Ваља Сатулај и Ђалу Маре. Уз појате су обично штале и торови од слабог материјала и служе за затварање стоке. Преко зиме углавном појате остају празне, јер се народ са стоком повлачи у село.

Име села.

У Србији има више места са именом „Слатина“. Мисли се да тај назив села проистиче из чињенице да у тим селима постоје слане баре или места где има соли.

Постанак села и порекло становништва.

Најстарије породице у Слатини су, по причању:
-Богдановићи, који су се доселили са Косова и;
-Николићи су пореклом из Румуније.
Они су најпре били насељени на месту званом Грчава, где је, по причању, некада било језеро, после чијег повлачења остала мочвара, која је касније исушена. На Грчави нису могли опстати, јер је око ње била велика шума у којој су се крили хајдуци, који су их стално пљачкали.
Пре 50 година доселили су се у Слатину из села Луке – Срез крајински:
-Јовановић Андреја;
-Петровић Милан и;
-Предић Станоје.
Из села Дубочана, Срез крајински:
-Пауновић Станоје;
-Јовановић Димитрије;
-Јовановић П. Димитрије;
-Јовановић П. Станоје и;
-Јоновић Преда.
Св. Петку славе 62 куће, Митровдан – 92, Ђурђиц – 37, Аранђеловдан – 48, Алимпијевдан – 4, Никољдан – 39, Св. Василије – 2, Св. Јована Крститеља – 27, Благовести – 9, Ђурђевдан 3 и Велику Госпојину једна кућа.
Сеоска слава је Вазнесење Господње. Раније се славила код општине, пре 40 година, а сада је сваки домаћин слави код своје куће.
Заветина је Велика Госпојина. Она се раније одржавала у црквеној порти а данас се народ окупља у општинском дворишту.
Гробље је на северозападној страни села.
Из Слатине је било људи који су на неколико година пре 1833. године били у дослуху са црноречким обор-кнезом Симом Николајевићем и спремали се за ослобођење Црне Реке од Турака. Тако на једном месту у својим „Мемоарима“ Стојан Цока Симић, најмлађи син Симе Николајевића помиње ово:
-У један празнички дан дође нашој кући један човек из Слатине – звао се Радован – и донесе за мога оца једно писмо.
Погинулих и умрлих ратника из Слатине у ратовима 1912-1919. године има 109. Споменик им још није подигнут.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.