Порекло презимена, село Гружа (Кнић) Reviewed by Momizat on . Постанак насеља и порекло становништва села Гружа, општина Кнић – Шумадијски округ. Приредио сарадник портала Порекло Саша Зарић. Михаило Драгић је као студент Постанак насеља и порекло становништва села Гружа, општина Кнић – Шумадијски округ. Приредио сарадник портала Порекло Саша Зарић. Михаило Драгић је као студент Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Гружа (Кнић)

Порекло презимена, село Гружа (Кнић)

Постанак насеља и порекло становништва села Гружа, општина Кнић – Шумадијски округ. Приредио сарадник портала Порекло Саша Зарић.

Gruža

Михаило Драгић је као студент Јована Цвијића испитивао гружанска насеља од 1909. до 1911. године. Као резултат тих испитивања настала је књига „Гружа-антропогеографска испитивања“. Драгић је истражио и детаљно описао 58 гружанских села. Од 36 села која сада административно припадају општини Кнић, једино није описано насеље Гружа. Разлог за то је једноставан, у време Драгићевих испитивања гружанских села, село Гружа није постојало.

Данашње насеље Гружа је скоријег постанка и под овим именом датира из 1922. године.

Овај крај је у антчко доба припадао римском царству. На територији данашњег насеља Гружа постојало је римско насеље у ком су били стационирани делови седме римске легије, а у највећем римском насељу тог времена, на територији данашњег села Радмиловић била је смештена римска управа за ово подручје.

У време средњовековне српске државе, ово место је припадало жупи Борач, а најзначајнија насеља су били утврђени градови Борач и Честин. На месту данашњег насеља Гружа налазило се насеље чије се име у народном предању чува као Красојевац, Грасовац, Граслово или Граса. По једном предању, најстарији досељеник села Сенаје у Космају био је неки Михаило Краса који је тамо досељен из гружанског краја. По свој прилици ово презиме има везе са старим именом насеља које се налазило на територији где је данас село Гружа.

Најездом Турака 1438. године уништени су градови Борач и Честин, а становништво околних насеља се проредило а у наредним вековима читав крај је опустео. За време Кочине крајине и Првог српског устанка, гружански крај је населило становништо из околних турских пашалука.

Крајем 19. и почетком 20. века, садашње насеље Гружа је било део  села Грабовац и звало се СлепакСлепак је настао као друмско насење на делу колског пута Крагујевац – Карановац (Крањево) од Липничке до Честинске реке. Овај пут је изграђен око 1822. године у време крунисања краља Милана у Жичи. Слепак је био типичан друмски део села. Зачетак Слепака је била друмска механа, а убрзо су никле трговачке и занатске радње. За потребе друмског насеља Слепак везивале су се потребе неколико села – Грабовца, Липнице, Честина, Пајсијевића и Балосава.

Према народном казивању, краљ Милан је посетио Гружу пред крај 19. века и том приликом је отсео у месту Слепак. Он се распитивао у народу, зашто се овако лепо место зове овако ружним именом. Народ му је одговорио да су га тако назвали Турци, да би на тај начин понизили јуначки понос Гружана.

Приликом проучавања села Доње Груже 1910.године Михаило Драгић је изнео претпоставку да Слепак има изгледе да се развије у варошицу и најнапредније насеље и постане центар читаве области Груже.

Слепак се први пут спомиње као насеље Гружа 1922. године када је у овом месту  основана гружанска банка.

Гружа је данашње име и статус варошице добила 22.новембра 1922. године указом краља Александра I Карађорђевића.

Када је завршена железничка пруга 1929-1930. године, у овом месту је отворена железничка станица под називом Гружа. Данашње насеље Гружа обухвата само око 13 хектара површине.

У Слепаку 1910.године су биле ове фамилије:

-Петковићи (механџија). Дошли пре 30 година из Куманова. Славе Ђурђиц.
-Тијанићи су дошли 1880. године из Гледића од тамошњих Тијанића. Старином су из Колашина. Славе Св. Петку.
-Златићи су од честинских Златића, дошлипре 35 година. Славе Илиндан.
-Аћимовићи (дућанџија). Дошли су 1890. годне из Липнице од Штављана. Славе Никољдан.
-Маринковићи. Дошли пре 15 година из Грабовца (?). Славе Лучиндан.
-Гавриловићи (механџија). Родом су из Гугља код Овчара. Славе Ђурђевдан.
-Босићи. Отац дошао пре 10 година из Крагујевца а старином су од Куршумлије. Славе Никољдан.
-Максовићи су дошли пре две године из Честина. Славе Аранђеловдан.
-Костадиновићи су дошли из Крагујевца пре две године а пореклом су из Борче у Банату. Славе Митровдан.

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Саша Зарић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top