Порекло презимена, село Дивљана (Бела Паланка)

Порекло становништва села Дивљана, општина Бела Паланка. СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК, КЊИГА LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА, БЕОГРАД, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Манастир Дивљана, храм Св. Димитрија
Манастир Дивљана, храм Св. Димитрија

 

Положај и тип.

Село се раније налазило на месту које се зове Тешиловац. Доцније због „чуме“ прешло је на пут који води за Дивљански манастир, где се и данас одржао један део. На друм су куће почеле да прелазе у већем обиму тек од 1920. године. Изнад данашњег друма, на место где су биле појате, прва је кућа прешла пре 50 година. Данас је главни део села на десној страни Коритничке Реке и шири се према Бабушничком друму, на коме се ушоруте. Део села који се одваја од манастирског пута и пружа ка Дивљанском Врелу, налази се под самим падинама Суве Планине. Насеље се снабдева водом са врела и извора: Милин Извор, Брежје, Врбица, Трс и Гинина Шопа. Потоци су: Суви Петок. Приндол и Стари Виногради.

Сеоски атар захвата долину Коритнице и косе изнад Бабушничког друма; пружа се до Велике и Мале Коњске на Сувој Планини. На том простору су потеси: Лаз, Чунгари, Голема Рудина, Дуга Рудина, Орљак, и Отрма Страна. Топографска имена за обрадиве површине су: Река, Врбица, Трс, Равне Шуме, Коичевац. Шуме заузимају: Равниште, Гарван, Оре, Крагучевац, Дугу Пољану.

Село је збијено, али су му неки делови нешто разређени. По крајевима разликују се: Борчина Мала, Распопова Мала, Раскршће, Богдановска и Игњатовска Мала.

Порекло становништва.

Старинци су:

Борчинци (Јовановићи; 30 к., св. Јован).

Родови непознатог порекла су:

Распоповци (Живковићи, Васиљевићи; 6 к, св. Никола).

– Игњатовци (Игњатовићи; 5 к„ св., Јован).

Досељеници су:

Богдановци (Богдановићи; 13 к., св. Арханђео и св. Јован) из Црвене Јабуке у Власини („Буковик”), Срез лужнички пре 100 г.

– Вилипарци (Петровићи, Миленковићи; 4 к, св. Арханђео) из Проваљеника пре 80 г.

– Ђуринци (Стојановићи; 2 к, св. Јован) из Ореовца у турско доба.

– Ристићи (1 к, св. Јован) из Равног Бучја, Срез тимочхи (Стара Планина) у турско доба.

– Манџинци (Тричковићи; 6 к, св. Никола). Стари „прекор“ Вртопљани. Дошао Стојан после 1877. као „калемњак“ на девојку из умрлог рода Манџинци.

– Алићи (1 к, Нова Година); покрштени Цигани, сеоски пастири из Крупца.

Сеоска заветина је св. Тројица; село има посебно гробље.

ИЗВОР: СРПСКИ  ЕТНОГРАФСКИ  ЗБОРНИК, КЊИГА  LXVII, МИХАЈЛО М. КОСТИЋ, КОРИТНИЦA, АНТРОПОГЕОГРАФСКА ИСПИТИВАЊА,  БЕОГРАД,  1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Ignorantia nocet

    Pozdrav,clanak je uglavnom tacan osim dela o familijama.U familiji borcinci ne postoji nijedan Jovanovic,svi mi borcinci se prezivamo Ciric i ima nas trenutno 6 kuca,bilo je mnogo vise oko 30,a borcinci,raspopovci i ignjatovci su starosedeoci. Raspopovci su dobili ime po Misi raspopu,koji se rapopio da bi se ozenio po drugi put,jer mu je prva zena umrla.