Порекло презимена, село Блендија (Сокобања)

25. децембар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Блендија, општина Сокобања – Зајечарски округ. Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Blendija

Положај села.

Блендија се налази у источном делу бањског басена, у његовој средини, на централној језерској равни. Село лежи на десној страни Моравице у долини Баба-Потока, а до главног друма, који води од Сокобање за Књажевац.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из бунара и са извора.

Клима.

Село је окренуто према југу и налази се у заветрини. Једино је нешто јачи јужни ветар, али је и он слабији него у Дугом Пољу и осталим селима на јужном ободу басена.

Тип села.

Село је више збијеног типа. Куће су најгушће око потока, али су и ту једна од друге на одстојању, јер свака кућа има двориште и воћњак. На периферији села куће су још ређе. Село је подељено у две мале; Косовци – у горњем крају и Блендија – у доњем крају, до друма.

Занимање становништва, земље и шуме.

Мештани се баве више земљорадњом. Стоке држе мало и то је поглавито крупна стока. Имања су им око села, у Дубнику, Прећи Потоку, Кривој Крушци, Белом Брегу, Превалцу и Глогану. Појате су им „у синорима“. Шуме имају на Глогану, она је сеоска.

Постанак села и порекло становништва.

Село је постало по наредби бега Турчина груписањем два насеља: Косовци и Блендије. Раније су куће биле растурене, па су се доцније приближиле.
О називу села нема сачуваних легенди.
Сеоска заветина је Спасовдан.

У селу су ове породице:

-Гагинчани, Св. Враче, су досељени са Косова. Најпре су засновали насеље Косовци па потом прешли у Блендију. По њима се горња мала зове Косовци.
-Головарци, Св.Петка, су досељени из Вине – Заглавак. Тамо им је старо кумство. Зову их Галоварци због тога, што је њихов прадед појео пун бакрач „галоваре“ – попаре.
-Милутиновци, Св.Петка, су досељени из Вине. Имају фамилију у Ресави – у селу Балајинац.
-Кењинци (Петровци), Аранђеловдан, су досељени из Леновца. Хајдук-Вељко им је био ујак. Ова фамилија се веома слабо повећава, „не пати се“.
-Петровићи, Стевањдан, су досељени из Добрујевца. Зову их „Власи“.
-Стојићи, Јовањдан и Аранђеловдан, су досељени из Влашког Поља – Заглавак. Зову их „Торлаци“.
-Сибиновићи, Аранђеловдан, су досељени на Стојића имање из Милушинца. У Милушинац досељени из Влашког Поља – Заглавак.
-Кованџијци, Лазаровци и Павковићи су један род, славе Никољдан. Досељени су из Превала у Бугарској. Најпре су били у Влашком Пољу – Заглавак.
-Миленковићи, Стевањдан, су досељени из Кривог Вира. Због тога их зову „Кривовирци“.
-Стевићи, Јовањдан, су досељени из Јабланице – Црна Река. Тамо имају фамилију.
-Пауновићи, Стевањдан, су досељени из Мариновца – Књажевац.
-Миљковићи, Никољдан, су досељени из Давидовца – Сврљиг.
-Милетићи и Стојановићи, Мратиндан, су досељени из Дугог Поља. Фамилија у Дугом Пољу досељена из Рујишта а у Рујиште досељена из „Каравлашке“.
-Мијалковићи, Алимпијевдан, су досељени из Стола – Пирот.
-Јовинци, Митрован, су досељени из Црне Реке. Тамо им је кумство.
-Милановићи, Лазаревдан, су досељени из Мужинца. Фамилија у Мужинце је досељена од Сјенице.
-Величковићи, Св. Петка, су досељени из Дугог Поља. Тамошња фамилија је досељена из Белог Потока – Заглавак.
-Миловановићи, Никољдан, су досељени из Вине – Књажевац.
-Ћирићи, Никољдан, су досељени из Ваве – Лужница.
-Милошевићи, Никољдан, су досељени из Дугог Поља.
-Милосављевићи, Св.Ђорђе, су досељени из Милушинца. Фамилија у Милушинац досељена из Заглавског среза.
-Матићи, Аранђеловдан, су досељени из Милушинца. Фамилија тамо досељена из Заглавског среза.
-Станковићи, Св. Вартоломеј, су досељени из Дугог Поља. Фамилија им тамо досељена из Мирова.

ИЗВОР: Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.