Порекло презимена, село Бели Поток (Сокобања)

19. децембар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Бели Поток, општина Сокобања – Зајечарски округ. Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Бели Поток, фото: Младен Антић (Panoramio)
Бели Поток, фото: Младен Антић (Panoramio)

Положај села.

Бели Поток се налази у средини бањског басена. Село лежи са десне стране потока Лагушевца. Куће су на страни долине а један део кућа се пење и на језерску површ од 420 метара.

Воде.

Мештани користе воду за пиће поглавито из бунара. Има и два мања извора.

Клима и комуникације.

Село је у заветрини, једини јачи ветар је јужни, јер је село окренуто према југу.
За Бању је село везано сеоским путем, који полази од Мужинаца.

Тип села.

Село је збијеног типа. Куће су нарочито груписане око главног пута у долини и на странама Лагушевачког Потока. Како се иде даље од средине села куће су разређеније, посебно оне које се пењу не језерску површ. Село је углавном подељено на два краја. Место на коме су куће старе фамилије Филиповића назива се старим именом села, Џивџа-Бара. Крај где су настањене остале млађе фамилије зове се Бели Поток.

Занимање становништва, земље и шуме.

Мештани се поглавито баве земљорадњом. Стоке имају мало. Од стоке се гаји крупна стока. Имања су свуда око села, ма местима која се зову: Кућиште, Петровац, Лагушевац и Део. Земља је доста плодна. Појате су на имањима око села. Утрине веће немају.

Постанак села и порекло становништва.

Филиповићи су раније били на месту које се назива Кућиште а фамилија Мировци је била у Врмашкој – Трговишној Реци. Ове две фамилије Турчин-бег је спојио и населио на данашње место. Даље је село расло множењем и досељавањем нових фамилија.
Село се у народу више зове Џиџи-Бара. Не зна се одакле је дошло ово име. Исто тако нема очуваних предања о постанку назива Бели Поток.
Заветина је Росаница.

У селу су ове породице:

-Филиповићи су велика фамилија. Њу сачињавају ове мање:
-Миладиновци, Филиповићи, Миловановићи, Стојановци и Павловци. Сви славе Никољдан. Ово је најстарија фамилија у селу. Досељена је из Смиловца – Ражањ. Старо им је кумство „у Буљаре“ – Ражањ.
-Мировци (Ивановци и Милосавци), Св. Вартоломеј. Досељени су из Мирова због чега их зову Мировци. Ову породицу зову још и „Латини“.
-Буцићи, Св.Петка, су досељени из Бучја – Заглавак, због чега их зову Буцићи.
-Црногорци, Бјелопавлићи, Св. Петка и Мала Госпојина, су досељени из Црне Горе, од Бјелопавлића.
-Рајковци, Никољдан, су досељени из Жлне – Књажевац.
-Маринковићи, Св. Петка, су досељени из Читлука, од фамилије Златинци, која је у Читлук досељена из Васиља – Књажевац.
-Стојадиновићи, Никољдан, су досељени из Раденковца – Голак. У Раденковац је њихова фамилија досељена из Буримо –Сврљиг.
-Дулци, Томиндан, су досељени из Врмџе од фамилије Лалића – Дулци.
-Филиповићи и Јефтићи, Св.Ђорђе, су досељени из Милушинца. Фамилија у Милушинцу је досељена из Заглавског среза.
-Пашићи, Никољдан, су досељени из Гара – Пирот.
-Миловановићи, Никољдан, су досељени из Николинаца. Фамилија је у Николинце досељена из Добрујевца – Црна Река.
-Богићевићи, Св.Ђорђе, су досељени из Дугог Поља. Фамилија је у Дуго Поље досељена из Леновца.

ИЗВОР: Према књизи Петра Јовановића „Бања“. Приредио сарадника Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.