Порекло презимена, село Лепена (Књажевац)

28. новембар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Лепена, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово село је на средокраћи између села Доње Соколовице и Валевца, на бучјанском друму, у долини Бучјанске Реке. Отворено је са истока и запада, те је изложено удару разних ветрова.

Воде.

Бучјанска Река не чини никакве штете селу. Мештани користе воду за пиће из бунара.

Земље и шуме.

Добре земље за обрађивање има мало. Највише је има у долини Бучјанске Реке. Ту су им њиве, воћњаци, ливаде и понешто шуме. Утрине су им заједничке са селом Валевцима, са којима чини заједничку општину, у Коњарнику и Ројкином Делу.

Тип села и занимање становништва.

Село је збијеног типа. Народ се бави сточарством, особито узгајањем оваца и коза. Бачијање је на измаку, као и целој области, јер је утрине све мање. Село има 78 кућа.

Име селу.

Није познато откуда је дошло име овом селу. Свакако је старо име.

Старине у селу.

До недавно је на Старом Селишту била чесма са које су становници старог села Лепене користили воду за пиће. Осим тога, нема никаквих других трагова живота на овом месту.
У Гробишном Потоку налазе се стари турски гробови, где се налазе надгробни споменици, на којима се виде изрезани турски турбани. Код Големог Дрвета су се сахрањивали стари Лепењани, па су га доцније напустили, те су се сахрањивали заједно са умрлим становницима Доње Соколовице. У атару овог села има доста усамљених гробова, обележених надгробним споменицима, о којима се прича да су се ту сахрањивали умрли од чуме или куге.

Постанак села и порекло становништва.

Четврт часа хода од села, на северу, налази се место Старо Селиште. Прича се да је село првобитно било на том месту а доцније се због „чуме“ и ратова раселило, па су једни дошли на садашње место, где је данас Лепена, док су други отишли у „Мораву“. У Морави су неки од њих остали а неки вратили, по ослобођењу 1833. Године, на своја имања, али се у народу не памти који су се родови одселили ни који су се вратили.
Скоро сво је становништво стариначко. Стариначки родови су:

-Кошавци, Св.Ђорђе јесењи.
-Кубатовци, Св.Ђорђе јесењи.
-Стаматовци, Никољдан.
-Крепинци, Св.Ђорђе јесењи.
-Шумкинци, Никољдан.
-Црепњари, Св. Ђорђе јесењи.
-Цвејинци – Загорци, Св.Ђорђе јесењи. Прича се да су Цвејинци доселили из Загорја.
-Петковци, Св.Ђорђе јесењи.
Од ових старих исељеника у Морави, причају мештани, има још у Јагодини, али не знају поименце називе родова.

Новији досељеици:

-Штуларци, Никољдан, су се доселили из Кожеља у Срезу тимочком као „накаламковци“.
-Сретковци, Јовањдан. Старина им је из Бучја, од породице Мартинци. И они су „накаламковци“.

Гробље је удаљено од села око 300 метара и заједничко је са Доњом Соколовицом.

Заветине су Благовести, Васкрс, Св.Пречиста, Св. Арханђео и Илиндан.

ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Тимок“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.