Црква Лазарица на Видовом врху Reviewed by Momizat on . ПИШУ: Горан Ж. Комар и Небојша Рашо     Ова црква лежи на кречњачком гребену у близини херцегновског села Мокрине, на предјелу који ово планинско насеље ра ПИШУ: Горан Ж. Комар и Небојша Рашо     Ова црква лежи на кречњачком гребену у близини херцегновског села Мокрине, на предјелу који ово планинско насеље ра Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Горан Комар » Црква Лазарица на Видовом врху

Црква Лазарица на Видовом врху

ПИШУ: Горан Ж. Комар и Небојша Рашо

 

  Ова црква лежи на кречњачком гребену у близини херцегновског села Мокрине, на предјелу који ово планинско насеље раздваја од алувијалне равни Суторине. Недавно је обновљена средствима мјештанина Душана Радовића.

Када је започета обнова цркве Св. Кнеза Лазара на Видовом врху, јавила се потреба да се начини књижица којом би се и обновитељи и шири круг читалаца из Новога и Боке, упознао са историјом ове завјетне светиње. Данас, са сигурношћу можемо рећи, да је црква обновљена 1889. године, на 500 годишњи јубилеј косовске пропасти, да је опстајала као црква у којој је редовито служено на Видов дан и у другим прикладним датумима, те да је тешко оштећена ударом грома 1914. године, али, такође, и да је након тога догађаја, црквени Одбор села Крушевица, ову светињу оправљао. Врло је могуће да је црква унеколико оправљена, а онда, до Другог свијетског рата запуштена. Тада, за италијанске окупације Боке Которске, италијанска војска преноси грађу црквене зграде како би на самоме тјемену Видова врха, у сухозиду, начинила грудобран.

Намјера аутора ове књижице лежи у изношењу главних сачуваних докумената о цркви, али такође, и указивању на готово потпуно брисање њених трагова са лица земље за веома кратко вријеме.

Предио на којем је саграђена црква Лазарица лежи на старој граници Млетачке републике и Османске империје, која је дефинисана 1700. године и која је позната као Гримани линија, по млетачком комесару за разграничење Ђовани Гриманију[1]. Касније, након рата 1714 – 1718., такође ће бити повучена гранична линија која, овдје у Боки, није измјењена.[2] Будући да је црква Лазарица по своме карактеру завјетна црква двају села, занимљиво, са двије стране границе, било би очекивати да се црква, као и остале завјетне цркве, сагради на самом тјемену брда. Овдје то није случај. Протокол о разграничењу из 1721. године помиње воду Tuhurach у чему би могли препознати извор Творађу крај Лазаревића, на граници Мокрина и Крушевица. Али граничне тачке које се помињу monte Spili, Sfarughe Gragaz (Сврчуге), Budanova Glavizza[3], не дозвољавају могућност да се прецизно одреди ток граничне линије. Тачка XV Протокола маркира одређена обрадива земљишта код Миловића (Мојдеж), да би тачком XVI прешли на брдо Спилу (Спилице код Сврчуга): “Di la soppra colle sossoso in faccia al monte Spili in fondi la piccola compagna detta Boinique decima sesta masiera, restando alla sinistra la villa Sfarughe Gradaz la quale rimane all’eccelso Impero.“ Порти је припало осам бокешких села, осамдсет кућа кметова и пет млинова. Млетачки катастици (1690 – 1704) помињу у Мокринама цркве Св. Варваре, Св. Крста и Св. Ђорђа. Управо орјентација старога села Сврчуга ка цркви Св. Ђорђа, те њихово овдашње укопавалиште, а онда и састављање са Доњемокрињанима у подухвату обнове цркве Лазарице (1889), говори о етничкој и вјерској цјеловитости Горње Боке, а можда и нарочитим приносима овом завјетном дјелу житеља два бокешка села раздвојена државном границом. Но, свакако, земљиште Видова врха катастарски припада катастарској општини Крушевице, лежећи у власништву сврчушких фамилија.

Најближи сусједи цркве Лазарице су цркве у Пријевору и Лучићима у Суторини (Пресвете Богородице, Св. Стефана, Св. Јована са некрополом стећака), те Св. Ђорђа и Св. Васлија Острошког у Мокринама и Сврчугама.

Од давнина, у Мокринама су дјеловали свештеници из куће Лазаревића. Лазаревићи, за Морејског рата припјели из Нецвијећа код Требиња, одиграли су видну улогу у дјелу оснивања Топаљске општине. Alfier Giovo Lazarovich налази се на списку главара у значајној представци Дужду 1701. године[4]. Лазаревићи у Драчевици живе барем четири године прије него то маркира предање саопштено свештенику Саву Накићеновићу. Познати су мокрињски пароси Ђуро, Јевто, Андрија и Јово, као и Обрен и Крсто. Осим тога, у синђелији митрополита херцеговачког Арсенија 1715. године, помиње се парох у Нецвијећу Ђеорђије Лазаревић[5].

поп Крсто

Поп Крсто Лазаревић на споменику крај цркве Светог великомученика Георгија у Мокринама.

krst

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Црква Лазарица се налази у саставу Захумско – херцеговачке епархије Српске Православне Цркве и Српско – православног црквеног одбора Крушевица, како стоји и на староме печату Одбора са ликом светитеља српског Саве Немањића. Црква је подигнута као завјетна црква села Сврчуге, крушевичке парохије и Доњих Мокрина, мокрињске парохије. Саграђена је на мјесту старе грађевине у спомен пет стотина година косовске пропасти на изложеном гребену Видовог врха који лежи у саставу крупне планинске ограде Боке која носи низ завјетних цркава.

от

Отисак печата Српско-православне црквене општине у Крушевицама

 

О животу цркве послије обнове у 1889. години и њезиног освећења 1890. године, постоји уредна документација у парохијалној крушевичкој цркви Св. Николе. Ову парохијску грађу средио је учитељ Неђељко Радовић, који је уступио снимке важних докумената која смо користили за ову књижицу.

Кључна документа су Инвентар предмета цркве Лазарице из 1924. године, који су пренешени у цркву Св. Василија Острошког у Сврчугама. Овај инвентар броји велики број богослужбених предмета и књига, па је јасно да је до 1924. године црква на Видовом врху пропала у мјери да се у њој више није могло служити. Такође и књига Протокола прихода и расхода ове цркве започета 8. септембра 1890. године, али и Дјеловодник парохије крушевичке из којега је видљиво да је црквени Одбор чинио знатне напоре да послије удара грома 1914. сачува цркву. Сва ова документа дугујемо крушевичком свештенику Васу Крстовом Новаковићу који је протоколе и књиге уредно водио. Узузетно важан је документ Инвентара из 1907. године јер, поред инвентара, доноси и податак о цијени радова на обнови цркве. Занимљиво је да и 1914. године тече преписка са крушевичким исељеницима Павловићима и Ћировићима на Аљасци, како би се обезбједила средства за градњу бистјерне. Овакав захват био је сасвим неопходан јер, видјећемо, књига прихода и расхода показује да се редовно, озбиљан трошак чинио за допремање воде, па и снијега, за сам дан славе Светог кнеза Лазара на Видовом врху. Црквени одбор села Крушевице штампао је “Јавну захвалу“ исељеницима у Аљасци који су одговорили на позив и помогли обнову цркве 1914. године. Ова захвала је датована 6. јуна т. г., а потписана од предсједника Васа Новаковића и перовође Мића Прњата. Приложници су: друштво “Српско – словеснка слога“, Васо и Гајо Павловић, Трифко Н. Павловић, Панто и Божо Ћировић, Мићо Бегенишић, Дане Трбовић, Давид Ајдуковић, Петар Сп. Павловић, Маше В. Павловић, Љубо Капа, Гојко Г. Муришић, Мирко Гавриловић, Драго Ј. Радовић, Митар Бл. Радовић, Јово Томановић, Михаило Ј. Павловић, Ђуро Хрњак, Крсто Бегенишић, Јоко Тодоровић, Јован Перишић, Милан Брајевић, Митар Беко, Ђукан Матијевић, Ђуро Милинић, Вуксан Грубовић, Дамјан Пашић, Гаврило Јелић, Милован Шупица, Тодор Вујовић, Саво Ковач, Милан Ћук, Никола Ђ. Беко, Митар Кнежевић, Петар Тановић, Иво Ивановић, Јово Поповић, Никола Р. Павловић, Стеван Сеферовић, Мато Сеферовић, Крсто Мршуља, Марко Риђешић, Трифко Ракочевић, Стана Г. Јелић, Драго Г. Јелић, Ђуро Ђукан Пемац, Аћим Ковачевић, Милан Јовановић, Ристо Дабановић, Машо Пајовић, Мићо Луновић, Вуко Мандић, Лука Шушњар, Шћепан Деретић, Пајо Вучетић, Раде Станковић, Илија Дозета и Ксенија В. Павловић[6].

сер

Сердар Томо Томашевић

Међутим, већ 1913. године, сабирана су средства за цркву. Дана 5. јула Гајо Муришић је приложио пет круна, а на сједници Одбора 4. августа обећали су приложити: поп Васо Новаковић сто кила цимента (и да доћерају), а по педесет кила цимента: Васо Ј. Косић, Никола Ј. Бијелић, Јово С. Павловић, Јово П. Томашевић, Ристо Милошевић, Божо М. Вавић, Митар Ћировић, Шчепо С. Муришић и Тривко Косић. Гајо Т. Муришић  дао је 9/11. у готовом двадесет и једну круну, Баћо Петијевић 26./3. 1914. педесет кила цимента, а Вуле Томашевић 7/4. 1914. такођње педесет кила цимента.[7] Могло би се, стога, утврдити, да је Гајо Муришић, поред Шпира Квекића из Трста, уложио најкрупнија средства.

Ископ за темеље обнављане цркве на Видовом врху описује, својим путописом, др Лазар Томановић. Он помиње сусрет са знаменитим сврчушким сердаром Томом Томашевићем.

 

те

Темељ цркве Лазарице (17. април 2010). Откривен 2008/9.

Када је првобитно саграђена ова црква не може се данас сигурно казати. Оно што је за нас важно, ктиторска плоча са натписом, која је лежала на Видовом врху, сачувана је благодарећи труду покојне Руже Тушуп из Сврчуга која је тешку плочу на леђима донијела у село. Данас се чува у цркви Св. Великомученика Георгија у Доњим Мокринама. На њој стоји натпис да су цркву 1889. обновили Доњемокрињани и Сврчужани.

Освећење завјетне цркве на Видовом врху обављено је 8. септембра 1890. године од захумско – херцеговачког митрополита Серафима Перовића.

Обновљена црква даривана је од Високе царско – краљевске владе у Сарајеву и на тај начин купљени су многи богослужбени предмети за цркву. О томе казује Инвентар (1924) који у цјелости прилажемо овој књижици. Било је даровалаца из Боке, попут др Лазара Томановића, и мјештана, попут умјетничког клесара Станка Лепетића, Јока П. Шуберића и Гаја Т. Муришића. Шпиро Квекић из Трста даривао је звоно за цркву које је, касније, 1917. године, однијела аустроугарска армија. Градња звоника омогућена је прилозима из Калифорније, а највјероватније је звоник саграђен 1899. године.

Низ детаља везаних за оправке и ситније работе око цркве овдје нећемо набрајати, јер то стоји у документима попа Васа Новaковића па читалац може прочитати. Одмах, код обнове цркве, на њој су радили мајстори Мићо Скулић и Спасоје Тушуп.

  1. априла 1914. године, исељеници из Крушевица (The Treadwell club, Alaska), написали су одговор крушевичком свештенику пароху Васу Новаковићу поводом његове молбе да се изнађу средства за градњу једне бистјерне крај цркве Лазарице на Видивом врху. Одговор је био повољан и исцрпан и њиме су истакнути захтијеви ових исељеника ка црквеном Одбору, међу којима је тражено да се на бистјерни постави и спомен са именима приложника. Ово писмо, упућено из Тредвела на Аљасци, потписали су: Марко Павловић, Илија Павловић, Радован Павловић, Лука Ћировић, Божо Ћировић и Панто К. Ћировић, а написао га је писар Радован Б. Павловић.

За грању бистјерне исплаћено је г. Крсту Шуберићу 200 круна. Укупни трошкови градње износили су, судећи према Инвентару из 1907. године, 2000 круна, а вриједност, скупа са инвентаром, процјењена је на 3808 круна и 60 хелера.

Црква Лазарица на Видовом врху лежи на једноме прагу источно од тјемена брда, олтаром окренута Истоку. Има полукружну апсиду и израђена је од солидно обликованог тесаника са финијим порталима чији се фрагменти налазе расути уоколо. Међутим, на самоме брду, посебно у сјевероисточном смјеру, стоји концентрација керамичких уломака лошега печења и грубе фактуре, какву нисмо имали прилике видјети било гдје на планинском опсегу Горње Боке.

ул

Уломци грнчарије са Видовог врха (лијево: обод суда; у средини: парче дршке)

 

Инвентар покретних и непокретних ствари цркве Св. Василија Острошког у години 1924.

Доље наведене ствари пренешене су из цркве св. цара Лазара са Видова врха, коју је срушио гром 1914. год. Била подигнута 1889. год.

1 Путир                                 1892       40 дин.  Сребро  нов                         дар влада Аустрије

1 Кашика                             1892       19 дин.                  –

1 Звездица                           1892       10 дин.  Сребро                                   дар владе Аустрије

1 Дискос                               1892       10 дин.  Сребро  –                                               –

1 Копље                                1892       10 дин.                  –                                               –

1 Покровац                          1892       10 дин.  Златотк.                –                                               –

1 …за дискос                        1892       10 дин.                  –                                               –

1 Воздух                               1892       10 дин.                  –                                               –

1 Антиминс                          1890       10 дин.           –         Дар митрополита Серафима Перовића

Свећњака                           1892       50 дин.  Ковине  –                                        дар владе

1 Еванђеље                          1897       60 дин.                  –               тврдо везан          –

1 Службеник                       1897       10 дин.                  –               –                               –

1 Кадионица                       1897       10 дин.  Посреб.                                                    –

1 Мали пас за милост.     1893       10 дин.  Бакар    –                                Дар Милице Кисин

1 Стихар                              1892       10 дин.  Ткан       –                                         дар владе

1 Епитрахиљ                       1892       10 дин.                  –                                               –

1 Појас                                  1892       20 дин.                  –                                               –

1 Наруквице                        1892       10 дин.                  –                                               –

1 Фелон                                1892       100 дин.                                –                                               –

1 Триод                                 1893       60 дин.                  –                                               –

2 требника                           1899       40 дин                   –               тврдо везан          –

1 Октоих                               1893       60 дин                   –               нов                дар влада Аустрије

1 Октоих                               –               60 дин                   –               –                               –

1 Антологија                                       60 дин                   –               –                               –

1 Пентикостар                                    50 дин                   –               –                               –

1 Мали апостол                                 1903       10 дин                   –               –            купила црква

2 Велика свећњака            1892       200 дин Мјед                                                      дар владе

4 Кандила                            1892       100 дин                 Посребрена                         дар владе

1 Полијелеј                          1892       60 дин   Мјед                                                    купила црква

1 Књига благајна              1890       10 дин                                   тврдо везан          –

 

У Крушевицама 1. фебруара 1924

Косто Томашевић

председник

[У десног углу] печат овалног облика са текстом: ПЕЧАТ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ОПШТИНЕ У КРУШЕВИЦАМА. У средишту лик Св. Саве Српског са текстом: СВ. САВА

 

ПРОТОКОЛ ОД ПРИХОДА И РАСХОДА ЦРКВЕ НА ВИДОВУ ВРХУ

(Устројен парохом крушевичким Васом Новаковићем )

 

Рачун од цркве св. Вел. муч. Срп. Цара Лазара на Видову Врху, исти рачун започе се  заводити 8. се(п)тембра 1890.

 

1890

На дан 8 сетембра 1890 т. ј. кад је црква освештана, скупљено је добровољних прилога 75 ф(оринти). 30 нов(чића).

На 10 сетембра 1890 потрошило се од истих новаца, што се платило гос. Митрополиту за његов трошак из Требиња до Новога и натраг до Требиња 35 ф.

На 20. сетембра 1890 узео је Петар Косић и Шпиро … од истих новаца те су дали мајсторима 10 ф.

1891

На 10. јуна 1891 од истих новаца потрошено је за завјесе, прекриве на св. трпезу и проскомидиј; За гвожђа на двери и друге неке маленкости 5 ф. 90 нов.

На 21. јануара 1892 кад смо примили робу у Требињу потрошено је од истих новаца 12 ф. 21 нов.

На 18. децембра 1891 кад сам ишао због цркве 2 ф.

На Видов Врх дан 1891 скупљено је на пјат 4 ф. 50 нов.

На Видов дан 1891 дато је што се носило народу 1 ф. 20 нов.

На Видов дан 1891 дало се Спасоју Тушупу за радњу око цркве 3 ф.

1892

На 30 јануара 1892 т. ј. На Три Јерарха скупило се 4 ф. 08 нов.

Скупило се на Лазареву Суботу 35 нов.

На Видов дан скупљено је 1. г. 20 нов.

На Видов дан дало се за воду 1 ф. 20 нов.

1893

На 30 јануара 1893. скупило се 30 нов.

На 15. јуна на Видов дан 6. ф. 20 нов.

Петар Косић и М: Лазар: тутори

1894

На 15. јуна 1894. на Видов дан 6. ф.

1895

На 15 јуна 1895. на Видов дан скупило се 7 ф. 65 нов.

Исти дан потрошено од овога за воду и покосе 1 ф. 30 нов.

1896

На 15. јуна 1896. 5 ф. 20 нов.

1897

На 15. јуна 1897 скупи се 5. ф. 60 нов.

За снијег и воду 2 ф. 70 нов.

10/6. Јоко П. Шубара даде прилога 10 ф.

20/6. За Плочу за цркве дало се 10 ф.

20/6. Плаћене свијеће (восак) 1 ф. 50 нов.

1898

На Видов дан 1898. скупило се 6 ф. 10 нов.

За воду 1 ф. 60 нов.

15/9. Мићу Скулићу за прекров 6 ф.

Дало се у овој години за свијеће 5 ф.

Кусур од Плоче Терзићу 5 ф.

Клака у Петра Косића 2 ф 40 нов.

1899

На Видов дан 1899 скупи се 5 ф. 80 нов.

Потрошено за воду 1 ф. 20 нов.

За понос неких ствари из Новога 1 ф. 30 нов.

На Видов дан приложио је г. Шпиро Квекић из Тријешћа за звоно од 1801/2 кила са звечком 216 ф 60 нов.

Повоза за исто до Новога 11 ф 70 нов.

За понос од Новог до цркве 12 ф

За оков г(в)ожђа и мајстору 7 ф.

За конопе 2 ф.

За градњу звоника, т. ј. ђељања и трошка око поноса и цимента и трупине и т. д. 100 ф. Ово је потрошено од прилога из Калифорније.

1900

  1. јуна 1900 скупило се 16 кр. 10 хел.

Утрошено за свијеће, воду и барут 9 к.

1901

На Видов дан 1901. скупило се 16 кр. 30 хел.

Утрошено за Тробојницу, барут и воду на Видов дан 15 кр.

1902

На Видов дан 1902. скупило се 12 кр. 60 хел.

Утрошено исти дан за воду 3 кр. 10 хел.

1903

На Видов дан 1903. скупило се 6 кр. 50 хел.

Потрошено за воду и барут 4 кр. 50 хел.

1904

На Видов дан 1904. пошто се одбио трошак за носиво воде и барут оста чиста прихода 10 кр. 20 хел.

25/11 Обрену Тушупу за плочу за покривање цркве 10 кр.

1905

На Видов дан 1905. скупљено 6 кр. 50 хел.

Потрошено за воду 3 кр.

За свијеће у Новоме плаћено 2 кр.

1906

На Видов дан 1906. скупило се 6. кр 30 хел.

Потрошено за воду и барут 6 кр.

1907

На Видов дан 1907. скупило се 6 кр. 50 хел.

Потрошено за воду и свијеће 5 кр.

1908

На Видов дан 1908. скупило се 5 кр. 25 хел.

На Видов дан потрошило се за воду и носиво поставе 5 кр.

1909

На Видов дан 1909. скупљено 14 кр. 08 хел.

Дао за коноп за звона 2 кр. 50 хел.

За носиво воде 3 кр. На 20/10. 1909. остаје у каси 8 кр. 58 хел.

1910

На Видов дан 1910. скупило се 9 кр. О9 хел.

Дало се за воду што се носила 6 кр

Дало се за барут те се пуцало 3 кр.

Потрошено све 9 кр. 09 хел.

1911

На Видов дан 1911. скупљено 8 кр. 30 хел.

Дало се за носиво воде 6 кр.

За барут и мићу жишке 2 кр

16/6. скупљено на пјат 5 кр. 70 хел.

Дало се за воду 2 кр. 50 хел.

За прах и мићу 3 кр.

1912

15/6. 1912. прихода би 4 кр. 82 хел.

Расхода за носиво воде и понос ствари из цркве и натраг донесених 2 кр. 40 хел.

5/7. 1912. Гајо Муришић приложи 5 кр.

9/10. 1912. Гајо Т. Муришић приложи 21 кр.

1914

Готовина из 1913 тринесте 28 кр. 62 х.

На 28/III за понос писма на пошту на друштво Дунав и бул на исте 1 кр. 20 х.

Вељку К. Томашевићу на 15/5 примљено од Друштва Дунава за о(д)штету цркве 1478 кр.

20/5. из Аљаске прилога 955 кр. 89 х.

На 1/6. за 3 писма у аљаску као одговор на примљене новце, и захвалнице скупљачима, и о погодби густијерне 1 кр.

7/6. за једно писмо препоручено Срп(ској). Ријечи да се о(д)штампа захвала 45 х.

24/6. за 2 писма у аљаску у име цркве т. ј. једно писмо бр(ој). Ср(пске). Ријечи 50 х.

1914

Пренос 2462 к. 51 х.

Да би од наших 6 опћинара из Аљаске за градњу густијерне 480 кр.

Дато Крсту Шуберићу на рачун градње густијерне 200 кр.

На 20/IX 1919. предато на Српску банку у Требиње свота 2740 круна

На 18. Августа 1923. подигнуто 700. дин. Зајмила Парохијална црква.

На 10. маја 1926. опет повратила и предала на исту банку 750 динара (Ово 50 диннара као камата).

 

ДЈЕЛОВОДНИ ПРОТОКОЛ СРПСКО -ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКВЕНИХ ОДБОРА У КРУШЕВИЦАМА У КОЈИ СЕ ПОЧЕ БИЉЕЖИТИ ОД 1. ЈАНУАРА 1917. Г.

Васо Новаковић парох

31/7. 1917. године

Писмо митрополита захумско – херцеговачког из Мостара од 18/7. и 19/7. бр. 108. којим се саопштава о скидању црквених звона.

30/10. 1917. године

Од котарског уреда у Требињу од 2/11. 1917. године саопштава да је војна власт са захвалношћу примила црквена звона и то једно са Михоље, једно са Петкове а једно са Видова Врха. Овдје стоји напомена Одбора да два звона са Василијеве цркве, једно са Петкове, а једно са Никоље цркве не помиње.

 

ЦРКВА СВ. ЦАРА ЛАЗАРА НА ВИДОВУ ВРХУ

ИНВЕНТАР ПОКРЕТНИХ И НЕПОКРЕТНИХ СТВАРИ, КОЈЕ САЧИЊАВАЈУ ИМАЊЕ ГОРЕ СПОМЕНУТЕ ЦРКВЕ ГОД 1907.

(Устројен парохом Васом Новаковићем)

 

1 Покровац на проскомидију         1889       2 кр        од припросте материје    у слабом стању

1 Путијер                                             1892       40 кр      од сребра                             у прилично добром

стању

Даровала висока Земаљска влада из Сарајева.

1 Кашика                                             1892       4 кр        –                                               –               –

1 Звјездица                                          1892       6 кр        –                                               –               –

1 Дискос                                               1892       10 кр      –                                               –               –

1 Копље                                                1892       4 кр        –                                               –               –

1 Покровац за путира                      1892       6 кр        –                                               –               –

1 Покровац за дискос                       1892       4 кр        –                                               –               –

1 Воздух                                               1892       6 кр        –                                               –               –

1 Свијећњак                                        1892       10 кр      –                                               –               –

1 Прекрив на св. трапезу                 1889       4 кр        од просте робе                   –               –

Купила црква

1 Антими(н)с                                       1890       10 кр      –                                               –               –

Даривао митрополит Серафим.-

 

За пренијети 106 кр

Пријенос 315 кр. 20 хел.

 

1 наруквице                                         1892       4 кр        од златоткане робе           нове       –

Даровала висока земаљска влада.

1 Фелон                                                1892       100 кр    –                                               –               –

1 Триод                                                 1893       60 кр      –               у тврд. пов.          –               –

2 Требника I и II дио                        1899       32 кр      –               –                               –               –

1 Октоих I – IV глас                          1893       60 кр      –               –                               –               –

1 Октоих IV – VIII глас                   1893       60 кр      –               –                               –               –

1 Антологија                                       1893       60 кр      –               –                               –               –

1 Пентикостар                                    1893       50 кр      –               –                               –               –

1 Мали апостол                                 1903       2 кр        –               –                               нов         –

Купила црква

1 Књижица на служ. кн. Лазара    1890       40 х        –               –                               –               у врло

слабом ст.

3 Покретне иконе                               1889       20 кр      –               –                               –               –

Двије приложио др Лазар Томановић, а једну Станко Лепетић.

1 Иконостас                                        1889       40 кр      дрвен прост                         –               –

3 Иконе на иконостасу                    1890       80 кр      –               –                               –               у слабом ст.

Купила црква

2 Велика св(и)јећњака                     1892       200 кр    –               –                               –               у доб. ст.

Даровала Висока Земаљска влада

 

За пренијети 1083 кр. 60 хел.

Пријенос 1083 кр. 60 хел.

 

4 Кандила                                            1892       100 кр    –               –                               –               у доб. ст.

Даровала Висока Земаљска влада

2 Велика св(и)јећњака                     1899       100 кр    –               –                               полунови

Даровала српска општина из Трста

1 Полијелеј за шест свијећа           1892       60 кр      –               –                               –               у доб. ст.

Даровала Висока Земаљска влада

1 Сточић                                              1890       4 кр

1 Звоно у звонику                              1898       460         –               –                               –

Прилог из Америке

1 Мали ручни благајник                 1890       1 кр

 

Црква подигнута                             1889       2000 кр

 

Укупна вриједност                                         3808 кр 60 хел

 

УРУЏБЕНИ ЗАПИСНИК СРПСКО ПРАВОСЛАВНОГ ЦРКВЕНОГ ОДБОРА У КРУШЕВИЦАМА

(Устројен попом Васом Новаковићем)

Под тек. бр. 12

9/3. 1913. [дан отправке]; 18/3. 1913. године [дан уписања]. Црквени одбор је примио допис епархијског управног и просвјетног савјета из Мостара од 9. марта 1913., број 1189. из 1912. којим се упознаје црквени одбор да набави за парохијско звање поштанску књигу, протокол нормалних наредби и т д. (и) још неке недостатке. Да учини плафон у цркви на В(идовом). Врху и т д. Види прилог броју 1189. из 1912.

 

18/4. 1913. године уписано је да је Црквени одбор је Српско – православном епархијском савјету у Мостару упутио записник са мартовске скупштине одржане 15. 4. 1913. закључни рачун за 1912. уз осамнаест комада разних исправа и признаница о издатку црквеног новца у 1912. години.

 

22./4. 1913. уписано је да се шаље молба Српско – православном епархијском савјету у Мостару за цркву на Видову Врху за припомоћ да се иста што поправи.

 

13/6. 1913; 16/6. 1913. године Епархијски управни и просвјетни савјет саопћује да жали што није могао удовољити нашој молби за цркву на Видову Врху као припомоћ за поправак за 1913. годину. Број Савјета јест 448 од 13/6. 1913.

 

4/8. 1913. године уписано је да се “одржаје се редовна одборска сједница на којој се ријеши да се црква на Видову Врху прекрије цементом“.

 

15./10. 1913.; 20/10. 1913. године стигло је у Крушевице саопштење Епархијског савјета да је Велики управни и просвјетни савјет дао да се израде планови за зидање српско – православних цркава у Босни и Херцеговини по којима се имају зидати цркве.

 

  1. 1913.; 23/11 1913. године Црквени одбор Крушевица изнова је Епархијском савјету упутио молбу за помоћ цркве на Видову Врху.

 

4/12. 1913.; 4/12. 1913. године Црквени одбор Крушевица послао је молбу Друштву Српско – словенској Слоги у Треадвелу, Аљаска, за припомоћ цркве на Видову Врху да се иста поправи и од рушевине сачува.

 

00/12. 1914.; 4/1. 1914. уписано је да је примљен божићни поздрав од Његовог Високопреосвештенства митрополита Петра.

 

13/3. 1914.; 13/3. 1914. године Црквени одбор Крушевица јавио је “Друштву Дунаву Сарајево“ да је гром срушио цркву на Видову Врху и звоник и звоно сломио.

 

13/3. 1914. године саопштено је Просвјетном савјету Мостар да је гром ударио у цркву на Видову Врху, срушио звоник и сломио звоно, оборио кров и т д.

 

17/3. 1914. године одговор друштва Дунав да је примило извјештај да је гром сломио звоно и срушио цркву на Видову Врху.

 

26/3. 1914. године Епархијски управни и просвјетни одбор доставио је саопштење о молби светковања Св. Арсенија и одобрава прорачун за 1914. годину.

 

28/3. 1914.; 28/3. 1914. године Црквени одбор Крушевице послао је Филијали за Босну и Херцеговину царско – краљевског привил. Осигуравајућег друштва Дунав у Сарајеву процјена штете која је учињена цркви на Видову Врху по процјени овдашњих стручњака као што је друштво наредило да се процјени и о том што прије извијести.

 

15/4. 1914.; 5/4. 1914. Друштво “Дунав“ шаље Црквеном одбору Крушевице да ће послати свога стручњака Реквењија који ће приспјети у суботу 25/4. на Видов Врх на процјену штете.

 

12/4. 1914.; 14/4. 1914. године саопштење Српско – православног епархијског савјета из Мостара број 1241 из 1913. од 12. априла 1914. да је ужи савјет на сједници 14. марта 1914. одредио потпору за цркву на Видову Врху у износу двије стотине круна за поправак исте.

 

4/4. 1914. бр. 4237.; 24/4. 1914. друштво Дунав јавља Црквеном одбору Крушевице да је усвојило процјену господина Јосифа Реквељија у име оштећене цркве  на Видову Врху у износу 1480 круна уз припослату признаницу да се потпише те да ће новац послати.

 

25/4. 1914.; 30/4. 1914. године Епархијски савјет пита Црквени одбор Крушевица бр. 241. из 1914. од 25/4. како је Одбор свршио ствар са друштвом Дунав у име срушене ц ркве на Видову Врху (Одговор усљедио 1/5. 1914. године).

13/7. 1914. године Црквени одбор Кррушевица послао је Просвјетном савјету у Мостару признаницу на 200 круна за цркву на Видову Врху по рјешењу Савјета од 14. марта 1914. године.

komad-spomenika

komad-spomenika-2

 

ПОДВИГ РУЖЕ ТУШУП ИЗ СВРЧУГА

Ружа Тушуп из фамилије Џина, која је живјела у селу Сврчуге (опсег Крушевичке општине) казала је да ће са Видова врха сама донијети плочу са натписом са разрушене цркве. Она је то и учинила, да би, након пар дана, доживјела унутрашње крварење и подлегла. Њезин надимак, вјероватно по оцу, био је Глигушица. Плочу са натписом донијела је у село највјероватније за вријеме Првог свијетског рата. Она се данас, посве неоштећена, чува у цркви Св. Георгија у Лазаревићима.

spomenik-franje-josipa

 

ЦРКВА ЛАЗАРИЦА У ЛИТЕРАТУРИ

О цркви Лазарици писао је Божо Перов Радовић, али је том приликом пружио и неке нетачне тврдње[8]. Управо је невјероватно да аутор није знао за плочу натписа о обнови цркве на Видовом Врху која се чува у цркви Св. Ђорђа у Доњим Мокринама. Осим тога, одређена искључивост код датовања грађевине је недопустива. Наиме, аутор казује да је црква могла бити подигнута “једино у периоду“ између Косовске битке и турског заузимања Херцег – Новог. Даље, указује на “писане изворе“ који казују да је црква могла бити обновљена и освештана тек 1914. године. Том приликом, аутор се позива на документа о прилозима цркви на Видовом Врху. Међутим, црква је управо 1914. године, погођена громом, увелике срушена! Осим тога, управо се у сачуваној документацији парохијалне цркве Св. Николе чувају документа која говоре да је црква подигнута, а заправо обновљена 1889. године, дакле, онако како казује темељни документ: ктиторски натпис. Међутим, Војин С. Муришић, видјећемо, у његовом историјском прегледу Крушевица даје тачан податак о подизању цркве 1889. године и освештању 8. септембра 1890. Најпотпуније, бескрајно драгоцјене податке о Видовом Врху пружио је др Лазар Томановић који је на то мјесто излазио прије подизања цркве. Он је том приликом поменуо предање о старијој грађевини турске куле, али је такође пропитивао мјештане о остацима старине на које су наилазили приликом копања темеља цркве. Ево шта он о томе казује: “Питао сам, да ли су што налазили при копању основа, и показаше ми комада од округлих судова земљаних од три врсте и то од земље вјелкасте, жуткасте и црвенкасте, фине израде, али изнутра као з двора некалаисани, и ја сам собом узео по један комадић од сваке врсте. И ја сам исти силазио у извађене основе и гледао земљу са страна; земља је црна и није каменита; а једну ногу испод површине види се тврди кречани слој; друго ми ништа није у очи пало. Ђе је сјеница, рекоше ми, да се виде из земље остатци округлог олтара, али ја се нијесам усудио, да подигнем завјесу и да ставим ногу на то свето мјесто, а нико ме од присутних није понудио“[9].

ПОП ВАСО КРСТОВ НОВАКОВИЋ

Биографију попа Васа, иако непотпуну, дугујемо Божу П. Радовићу[10] и Војину С. Муришићу[11]. Поп Васо Новаковић, рођен је у Крушевицама 1862. године. Основну школу је завршио у Новоме, а затим је у манастиру Дужи учио за свештеника. Рукоположен је за ђакона 15. децембра 1883. године, а свештеником у своме селу постао је убро потом, 18. септембра исте године. Када је 13. марта 1891. године митрополит Серафим (Перовић) одобрио нови црквени Одбор у Крушевицама, за предсједника је изабран Томо Томашевић, а за потпредсједника и перовођу парох Васо Новаковић. Члановима Одбора постали су: Стеван Томашевић, Милош Муришић, Милош Вавић, Марко Радовић, Крсто Бијелић и Никола Тушуп[12]. На почетку Првог свијетског рата ухапшен је и као талац затворен у требињском затвору, а онда и у Стоцу гдје је дочекао крај рата. Син Милан је затворен и осуђен на дугу врменску казну коју је издражао у Араду гдје се и упокојио. Ево шта о попу Васу пише др Лазар Томановић: “Већ је у наше друштво приспио и парох крушевачки, који и Сврчуге држи: то је поп Васо Новаковић, млади симпатични и интелигентни свештеник, који је на мене одмах најбољи утисак учинио’[13]‘. Одликован је поп Васо ореденом Св. Саве трећег и четвртог степена. На његовом споменику крај цркве Св. Николе пише:

 

ПРОТО КРУШЕВИЧКИ ВАСО

НОВАКОВИЋ

ЗА ЗАСЛУГЕ ОДЛИКОВАН

ОРДЕНОМ СВ САВЕ IV И V СТ

ДОБАР ПАСТИР ЈЕР ШТО КАЖЕ

ИКОМ

И САМ СВОЈИМ ПОТВРЂУЈЕ

ЧИНОМ

МАЧ И ГУСЛЕ ТО ДРАГО

КАМЕЊЕ СРБИНУ СУ

НАЈВЕЋЕ ЗНАМЕЊЕ

по

Поп Васо и попадија Савета на споменику (Св. Никола)

popadija-Saveta

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

milan-novakovic

МИЛАН НОВАКОВИЋ

СВРШЕНИ БОГОСЛОВ

УМРО У АРАДСКОЈ

ТАМНИЦИ ЗА СРПСКУ

ИДЕЈУ

jokov

+) ПИСА ЈА ШЧЕП

[А]О ЈОКОВ[14]

ЛИТЕРАТУРА:

[1] Ђорђе Миловић, Одрази Карловачког мира на територијама Херцег – Новог и Рисна, Историјски записи 1 – 2, Цетиње, 1957, 243 – 252. Такође: Горан Ж. Комар, Митрополити Саватије и Стефан Љубибратићи и њихово доба. Приморска епископија и митрополија (1653 – 1762), Херцег – Нови, 2009, 66 – 68.

[2] Др Глигор Станојевић, Протокол о разграничењу између Венеције и Османског царства у Боки Которској и Далмацији из 1721. године, Гласник цетињских музеја књ. V, Цетиње, 1972, 5 – 44.

[3] Исто, 16, 17

[4] Г. Ж. Комар, Митрополити…, 403 Дат снимак документа који се чува у Архиви манастира Савина.

[5] Исто, 187, 213.

[6] Божо Перов Радовић, Хроника села Крушевице, Београд, 2008, 863, 864. Пружа снимак захвале.

[7] Б. П. Радовић, исто, 867. Пружа снимак исправе.

[8] Б. П. Радовић, Хроника села Крушевице, Београд, 2003, 551

[9] Лазар Томановић, На Видов врх, Путописна проза, херцег – Нови, 2007, 423. приредио Горан Максимовић.

[10] Б. П. Радовић, исто…, 561, 562. Такође: Г. Ж. Комар, Српска Православна Црква у Херцег – Новом, 2007, 584

[11] Војин С. Муришић, Крушевице (Сврчуге – Петијевићи – Бијелићи) књ. друга, Београд, 2000, 273, 274

[12] Б. П. Радовић, исто…, 536. Доноси снимку декрета.

[13] Лазар Томановић, на Видов врх…, 424

[14] Садржину натписа пружио је: Г. Ж. Комар, Митрополити Саватије и Стефан Љубибратићи и њихово доба. Приморска епископија и митрополија (1653 – 1762), Херцег – Нови, 2009, 68


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top