Порекло становништва села Лесеновци (по књизи Лесеновце), општина Александровац – Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је на ободу Жупе, скривено као орловско гнездо, у малом проширењу између брда , на месту где у Вратарницу утичу два потока.
Земље и шуме.
Шумовите косе које се спуштају до речне равни носе називе: Туцањ, Госпођиница, Кривуље, Чука и Разбојиште. Зиратно земљиште под њивама и воћњацима налази се у речној равни и на падинама коса. На неким присојним странама, као у Слатини, виде се виногради, који често страдају од града а понекад и слане. Значајне су биле и шуме.
Тип села и занимање становништва.
Село је груписано поглавито у малој равни на месту где се састају водни токови. Услови за живот у овом селу представља брдска земљорадња, сточарство и воћарство.
Постанак села и порекло становништва.
Због свог скривеног положаја, Лесеновци су били насељени и за време Турака. У њега се становништво из планине усељавало и одатле по Жупи расељавало.
Данашње становништво је пореклом из удаљенијих крајева Копаоника.
-Катанчевићи, Никољдан, су најстарији и најбројнији у овом селу. Њихов предак је дошао из Дрења код Јошаничке Бање – долина Ибра. Изгледа да су тамо досељени из Ибарског Колашина, јер је један од Катанчевића досељен из Ибарског Колашина у Лепеницу – Шумадија.
-Шиндићи, Аранђелловдан. Предак се доселиио почетком 19. века из Бозољина – Копаоник.
-Бозољинци, Аранђеловдан, су род Шиндићима, само су ови задржали презиме по називу села из кога су досељени.
-Поповићи су досељени из села Велика Врбница. Не каже се коју славу славе.
ИЗВОР: Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)