Порекло презимена, Велика и Мала Калудра (Зубин Поток)

4. новембар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Велика и Мала Калудра, општина Зубин Поток. Према истраживању др Милисава Лутовца, Ибарски Колашин, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Velika-Kaludra
Велика Калудра

 

Оба ова „села“ су на горњим деловима присојних страна двају потока који су изворишта Црепуљске Ријеке. Дакле, Велику и Малу Калудру дели само пространа коса. Са јужне стране ових насеља су делови Мокре Планине: Капак, Вража Глава и Лучин Крш. И у селу и у планини има свуда изворске воде, шуме и пашњака.

Топографски су називи за поједине крајеве у В. Калудри: Селиште, Орничке Ливаде, Куртово Селиште, Ђуров До, Кућетине, Долови, Поткапак, а у М. Калудри: Катуни, Вража Глава, Мелаја, Мелајска Ријека и Орлујак.

Насеља су, како кажу мештани, добила своје име по Калудри код Берана, одакле су досељени. Међутим биће вероватније да ово име долази од цркве у Ријеци, где су живели калуђери. Та је црквина сада у рушевинама. Очувани су зидови 1 1/2 метар висине; око ње је старо и ново гробље за обе Калудре. За Ђурђов До кажу да се зове по Ђуру, претку Ђуровића, који су исељени одавде у друга колашинска села. У крају Кућетине, где су данас њиве, било је насеље, али су сви у њему помрли од чуме. У Селишту, које је сада под ливадама, види се старо гробље са крстачама.

Сем поделе на два дела (Велика и Мала Калудра), у насељу се издвајају поједини крајеви који носе називе данашњих братстава: Утвићи, Мијачићи, Потрићи. Становништво се у току времена смењивало, што се види из топографских назива. Данас у Великој и Малој Калудри живе четири братства: Утвићи, Мијачићи, Потрићи, Бишевци, и 1 к. Леповића.

Утвићи (9 к., славе Св. Луку и пету недељу после „Велигдана” — Ускрса), најраније су насељени у Калудри. Кажу да су пореклом из Ровца (Црна Гора). Један нешто удаљенији део њиховог атара носи назив Ровца; тамо живи једна врло задружна кућа Утвића, која отуда доноси своје умрле у заједничко гробље иако је овај заселак удаљен од села око 5 км. Исељених Утвића има у селу Високој код Куршумлије.

Мијачићи (2 к., Св. Аранђел и Мала и Велика госпођа), кажу да су пореклом из Мораче; род су са Станићима (Оклаце), Рашковићима у Дријену (Подгор) и Краговићима у Кобиљој Глави. Њихов предак је био прво насељен у Ђураковцу (Метохија). Мијачићи су се исељавали. Знају за своје рођаке у Рачи и Високој код Куршумлије.

Бишевци (3 к., Св. Петка), досељени су овамо из села Бишева код Рожаја, када и њихови рођаци у Јабуци. Раније су славили Краља Дечанског. Неки Бишевци су се одавде иселили у Маџуско Ново Село (Косово), Крлигате (Дреница) и у Ђаке код Куршумлије.

Потрићи (5 к., Св. Петка), род су са Ђукићима у Горњем Јасеновику и у Ковачима. И Бишевци и Потрићи су имали своју земљу, али су раније били насељени у Катунима (крај у М. Калудри где су данас ливаде). Осим ова четири братства, у селу су и

Леповићи (1к., Св. Јован), досељени из Чечева.

У Малој Калудри, у крају Мелаје, живели су раније Видојевићи, Димковићи и Татићи који су се иселили у Топлицу и тамо се зову Мелајци, по месту одакле су дошли.

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милосав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954. Одабрао и приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.