Порекло становништва, село Шљивово (Александровац)

Порекло становништва села Шљивово, општина Александровац – Расински округ. Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Шљивово лежи на ободу котлинице у долини Вратарнице, у подножју косе. Један део његовог атара прелази преко превоја Чесма у предео жупских винограда.

Земље и шуме.

Најважнији сеоски потеси су: Старо Село – између данашњег насеља и реке Вратарнице, Чесма, Ивинац и Брдо (под виноградима), Бугарија, Трњаче, Јагњило, Маква, Селиште и Јавковско Брдо (њиве и воћњаци). Шљивову припада и шумовито Осоје, где су раније напасали стоку. Потес Трњача је у прошлости био под ливадама а данас је прекривен њивама и воћњацима.

Старине у селу.

Остаци из прошлости су Црквина, на брду Дуб, посвећена Св.Петки. Из доба Турака остала је „Турска Чесма“ поред које је водио и неки стари пут. У данашњем селу се, све до 1937. године, налазило старо гробље, које је због скученог простора премештено.

Постанак села и порекло становништва.

Шљивово је старо насеље. Раније је било у Селишту. Шљивово је једно време било запустело и зарасло и шикару. Преци данашњег становништва, насељевајаћи се у њему око Првог устанка, затекли су овде запуштено, подивљало воће.
Први је насељен Мина, који је дошао из Осредака (Копаоник) са шест синова. Пре тога је био кратко време у Лазарици код Крушевца, затим у Суботоци (Жупа) и одатле се померио „због великог сточног метиља“ у Шљивово. Ага, који је становао у Београду, дао му је земљу. Пет његових синова су:
Алекса, од кога су:
-Алексићи;
Марко, од кога су:
-Марковићи;
Радосав, од кога су:
-Радосављевићи;
-Обрад, од кога су:
-Обрадовићи и;
Јота, од кога су:
-Јотићи.
Данас их у Шљивову има 60 кућа, славе Алимпијевдан и Ђурђевдан. Шести син се иселио у околину Трстеника, по свој прилици негде близу Каленића.
Осим Мининих потомака, у Шљивову је насељен и предак:
-Јовковићи, такође из Осредака. Мина је њиховом претку Јовку, као побратиму, дао трећину своје земље. Не каже се коју славу слави ова фамилија.

ИЗВОР: Према књизи Милисава Лутовца „Жупа Александровачка“. Приредио сарадник Порекла Милодан.