Порекло презимена, село Берковићи с Клечком (Столац)

18. октобар 2015.

коментара: 1

Порекло становништва села Берковићи с Клечком, општина Столац. Према истраживању Петра Шобајића  ДАБАРСКО ПОЉЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Berkovići

 

Берковићи се пружају од Поратка до Бијелог Потока. До њих је Требесин, како се зове чесма и део села Клечка. У Берковићима су: Ћулепе 8 к., Радани 1 к., Новаковићи 1 к., Шарићи 1 к. У Требесину: Бакушићи 5 к., Јашаровићи 5 к., Пејковићи 1 к., Ћук 3 к. У Гор. Клечку су: Чабрило 1 к., Антуновићи 3 к., Биједићи 1 к., Самарџићи—Токовићи 2,, Беће 2 к., Зубовићи 1, к., Суџум 1 к. У Доњем Клечку: Беће 3 к.,: Папац 1 к., Ђурићи 1 к., Самарџићи—Видовићи 2 к., Нухановићи 2 к., Јагањац 7 к.

У Требесину изнад Бијелог Потока је старо гробље са 17 надгробних плоча и ту је темељ зидине, за коју веле да је био некад манастир, који су Турци претворили у џамију, па је и она после срушена. Испод гробља има неколико гомила. На једном преваљеном стећку у Требесину постоји натпис.

Називи су: Галибаба (брдо), Бошков Гај, Раданов Поток, Омеров Поток, Миљев До, Иванова Љут, Благојевина, Кованић, Корис (врело), Почивала, Шароша, Кадијино Врело, Јелићи, Солдатовина, Бабина Греда, Врелине, Хакала, Црни Поток, Бајов Кук, Ханске Шуме, Којичина Лазина, Бакушића Ограда, Аћимовића Торина.

У селу живе:

Ђулепе, муслимани, су онде од старина. Испод њихових кућа је старо турско гробље, а за један гроб веле да је бега Берковца са неким турским натписом. Ђулепе кажу да је бег Берковац њихов предак, па је могуће да су Ђулепе од православних старинаца Берковића, по којима је и село добило име. Морила их је кута три пута у размаку од 40 година. Од поеледње куге остао само Хасан, који је имао 6 синова и од њих су ове куће Ђулепа. Исесило их се неколико кућа у Столац.

Радани су из Враћеновића, дошао је Бошко Тешанов с браћом Лазаром, Ћетком и Радом иза куге. Славе Никољдан.

Антуновићи су из Нудола у Грахову, дошао им око 1785. прадед Марко, који је имао Михаила, Бошка и Сима. Славе Никољдан, прислужују Петровдан.

Јагањац, муслимани су са Околишта код Билеће. Дошао Мујо са синовима Бобом и Беширом у време куге (1813—15), па по куги пређу у Сузину и ту су стајали неколико година, па у Клечак око 1885. г. Око 1900. дигле су две куће у М. Азију.

Ћук су из Убоског код Љубиња; дошао Томо око 1840. са синовима Јовом и Шћепаном. Славе Никољдан.

Јашаровићи муслимани, су из Нудола у Корјенићима, дошао Хасан, који је био ковач, око 1830. г. Стајали су у Кубатовини, па прешли у Требесин по 1878. г.

Беће муслимани су из Битуње код Стоца, дошли око 1845. најпре у Мечу, па у Клечак пред 1875. г., дошла су браћа Салих и Ахмет.

Биједићи, муслимани из Корјенића, дошао Дервиш око 1875. г.

Суџуми су из Трусине, доселио се Раде 1878. г., а тамо из Билеће, славе Лучиндан.

Папац је дошао из Битуње око 1886. г. на турску земљу, католик.

Ђурићи су из Капавице у Љубињу, дошао Ћетко око 1896. г. Славе Ђурђевдан.

Чабрило старином од Ковачевића из Грахова.

Самарџићи — Видовићи су испод Кома 1901. г., а тамо из Кривошија 1878. год. Дошао Видо. Славе Јовањдан.

Нухановићи муслимани су из Битуње; 1901. г. дошла браћа Ибро и Мујо на земљу Хоџића.

Шарићи муслимани су из Битуње доселили 1906. г.

Бакушићи у Требесину су иза Клобука у Корјенићима. Славе Јовањдан.

Новаковићи муелимани су из Клешака у Дабру, прешли овамо на мираз 1921. г. код Хаџића, којих нема, изумрли су.

Самарџићи—Токовићи су прешли испод Кома око 1900 г. а даљом старином су из Кривошија. Славе Јовањдан.

Зубовићи, муслимани; дошао из Влаховића 1906. Алил.

Пејковић, хоџа, дошао из Босне 1910. г., старином из Фоче.

 

ИЗВОР: ПЕТАР ШОБАЈИЋ: ДАБАРСКО ПОЉЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ – антропогеографска истраживања – САНУ, насеља и порекло становништва, књ. 34, Београд, 1954. Одабрао и приредио: сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Милодан

    БИЉЕШКЕ O ДРУГИМ ПОРОДИЦАМА У ДУБРАВАМА И СГОЛАЧКОМ КОТАРУ

    Овдје ћемо саопштити биљешке o селима, које нијесмо до краја могли ис-
    питати. На Бивољу Брду живе поред осталих муслиманске породице Пашића
    и Елеговићи. Они су 0д православних Кнежића у Храсну. Исто су племе с Ме—
    данима. Комадима, ‘Богама и Буквићима у Храсну, и с Круљима у Под
    Сви су поријеклом од Капора y Мириловнћима, а ови су још у средњем вијеку
    доселили из Старе Србије. – Опијачи и Спахалићи су од Милорадовића, који
    су подигли манастир Житомислић. Ове муслиманске породице и данас дају не-
    ке прилоге манастиру. – Чевро (у Бивољу Брду), исто тако Муслиман, био је
    Милорадов пчелар. — Шоше (у Бивољу Брду) су потурчењаци их Храсна, од
    породице Марића из Марића Локве. Има их у Рјечицама, Пребиловцима и Ви–
    шићима.
    Интересантна су приповиједања неких беговских породица, које хоће да до–
    веду своје поријекло у везу са старим српским великашким породицама. Неки
    Ризванбеговићи причају да су поријеклом од Црнојевића, Ресулбеговићи при–
    чају да су поријеклом од Обренбеговића, а љубавићи да су поријеклом од не–
    каква Њуба, који је био дворјанин Херцега Стјепана.