Порекло презимена, село Мала Врбица (Кладово)

9. октобар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Мала Врбица, општина Кладово – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Mala Vrbica

Положај села.

Село је у североисточном углу дунавског Кључа а атар се простире по дунавским терасама и мало по површи Кључа. Куће су на високој тераси поред Дунава.

Воде.

Мештани се служе водом са извора и бунара на точак (рота). У Горњем Крају су два извора: Миљенков Извор и Мијајлов Извор.

Земље и шуме.

Село нема шуме а места на којима су њиве и ливаде се зову: Блато (Балта), Смрдан, Осојна (Дос), Коркан, Димитријево Брдо (Гринду Димитру), Голо Брдо, Визурин, Гај, Риљак, Врташка, Падина (Пађина), Бунари, Корбовски Пут, Садови, Лава, Церибаше, Сељиште, Долина (Ваље), Гламеја и Конопљиште (Кенепиште).

Тип села.

Село је збијеног типа; куће су међусобно удаљене од 10 до 30 метара. Подељено је на три краја: Горњи Крај (Ђал), Средина (Мижлок) и Доњи Крај (Ваље), где су куће највише гуписане.
Гробље је јужно од села, на Утрини.

Старине у селу.

У Сељишту је најпре било село а из тога времена је и Старо Гробље (Морминц Батрњ).

Писани трагови о селу у прошлости.

Најстарији помен о селу је на аустријској карти „Темишварски Банат“ и помени из 1736. и 1783. године као и код села Велика Врбица. Мала Врбица је 1846. године имала 76 кућа; 1866. – 110 а 1924. године 186 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

Прича се да је Мала Врбица постала независно од Велике Врбице. Најпре је засновано у Сељишту, одакле се на данашње место переместила пре 100-150 година. Предање о заснивању села у Сељишту није очувано, али се зна да су у њему становали многи данашњи родови, чији су се преци „повратили или дошли из Влашке“.
Ти су родови:

-Лупулешти (Димитријевићи), Св. Петка.
-Микуљешти, Аранђеловдан.
-Бобешти, Никољдан.
-Траканешти (Костадиновићи), Никољдан.
-Суфлешти, Аранђеловдан.
-Чердосанешти, Никољдан.
-Пулаце, Аранђеловдан.
-Мајкаљешти, Никољдан.
-Попешти, Јовањдан.
-Тртанешти, Св. Петка.
-Ницуловићи, Аранђеловдан.
-Анђелоњи, Фикешти, Пуничешти, Буделешти, Ротапанешти и Фалчешти, Стевањдан. Мисле да су свих 28 кућа један род, али су се разродили.

Родови досељени до краја 19. века:

-Шарбановићи, Св. Петка. Прачукундед или чукундед са браћом се доселио из Бондука у Румунији.
-Паулешти, Аранђеловдан, су из Рткова а пореклом из „Влашке“.
-Голоцешти (Курвићи), Св. Петка и;
-Цагуљешти, Св. Петка, су из „Влашке“.
-Даскалешти, Аранђеловдан и Св. Петка. Дед Јон, старцу од 70 година, као „даскал“ дошао из Кладова а пореклом су из Мехадије у Банату.
-Никола Поп, Никољдан. Дед се доселио из Македоније.
-Броскарешти, Никољдан. Дед лончар се доселио из Бугарске.
Из „Влашке“ су се доселили дедови ових родова:
-Траилешти, Св.Петка.
-Србулешти, Аранђеловдан.
-Дојешти, Јовањдан.
-Коркацешти, Аранђеловдан и;
-Царани, Божић.
-Росољановићи, Никољдан, су пореклом из Молдаве а дошли су из Мајданпека.
-Чокоранешти, Никољдан, су из Чокоњара.
-Стројешти, Никољдан, су из Вајуге.

Сеоска заветина јена Св.Тројице а преслава у Четвртак по Васкрсу.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.