ДОКУМЕНТ
Преосвештени Висарион Епископ Захолмски и Расиски у Острогу
I
Манастири
- Острог храм цркве Сошествије С. Духа Настојатељ Теофан Ђоковић. Платон Катанић ђакон
- Манастир горњи истог имена храм цркве Схимник Христифор Лепава
- Ждребаоник. Храм цркве Сабор Архистр. Михаила. Настојатељ Протојереј Јован Говедарица
- Ћелија Пиперска храм цркве Рождество Богородице. Настојатељ јеромонах Доситеј Кнежевић
- Дуга храм цркве Успеније Богородице. Настојатељ Михаил Миличковић јеромонах
- Морача, храм цркве Успеније Богородице. Настојатељ Јеромонах Михаил Дожић, Јосиф Лекић Јеромонах
- Добриловина храм цркве С. Великом, Георгије. Настојатељ свештеник Радосав Рондовић
- Подмалинско храм цркве С. Јеванђелист Лука. Настојатеља нема
- Бијела храм цркве С. Великом. Георгије Игуман Дионисије Глођаја
- Пива храм цркве Успенија Богородице Настојатељ Јеромонах Поликарп Гломазић Теодосије Сочица Јеромонах Прокопије Врачар Јеромонах
- Жупа храм цркве С. Јевангелист Лука. Настојатеља нема.
Јепархија Захолмска која је до године 1667. у Требињу имала Епископа који је носијо наслов Митрополита Захолмског и Херцеговачког. Посљедњи Србин владика ове Јепархије бијо је Митрополит Василије (свети), кој видећи да Патријаршија Цариградска огледајући се на централизирање ондашње Турске Царевине присваја под своју управу и Србску народну Цркву, која до преселења Пећког Патријарха Арсенија I Црнојевића у Угарску, бијаше неовисна. Све повише Грци Епископи помоћу турски власти заузимаху јепархије по Србији, Босни и Херцеговини. Тада Митрополит Василије смисли оставити јепархију и крену се у Атонску гору да тамо у побожној самоћи очекује крај своме земном ђивоту. Дошав у Брда, која тад бијаху турска, одма народ Брдски приступи своме Архипастиру и чувши његову намјеру замоли га да остане у Брда и обавеже се народ давати своме добром архипастиру за издржавање његово сваки домаћин годишње по клобук жита (5. ока) и треће године по једног брава. И тако Митрополит Василије остане код свога народа и смјести се под Острогом планином, ђе огради малу кућу за своје пребивање близу једне црквице. После прегледавши положај мјеста, нађе под самом планином једну пећину доста пространу, при којој подигне зид са западне стране и посље стави кров од Клиса (лучевог дрвета) и у овој пећини направи црквицу са пет соба и у овима пређе да живи у самоћи, посту и молитви, ђе се најпосље и престави у истој црквици укопан. Посље у половину 18. вијека тијело његово нађе се нерушимо, које вјерни и данас из обзира на светињу његовог живота почитују за свето држе и вјерују.
Сродна љубав и побожност Србског народа, особито Босанског и Херцеговачког према овог српског светитеља остала је у предању код овог народа да мало које чељаде изостане из Босне и Херцеговине које не дође по једном у годину на поклон светим моштима Србског свога светитеља Василија.
Шта више и сами Срби Мухамеданци долазили су са својим болесницима на поклон своме доброме) овако Турци Херцеговачки зову св. Василија).
На основу овог историчног доказа о јепархији Захолмској које се дознаје из предања народа овдашњег и из својеручног писма Митрополита Василија, које се храни у овоме манастиру Његово Височанство Књаз и Господар Никола I из особене христјанске побожности и уважења према Српског овог светитеља, кога свете мошти овдје почивају удостоји се подићи нанови Јепархију Захолмску са сталним мјестом у М. Острогу, придавши овој неке предјеле Расиске, кои су припадали Митрополији Призренској. Тако највишом одлуком својом од 3. дек. 1876. Његово Височество удостоји именовати Архимандрита Висариона Љубишу за Епископа Захолмског и Расиског са сталним мјестом у М. Острогу, кој по свршетку рата за ослобођење произведен буде за Епископа од Преосвештеног Илариона Митрополита Црногорског и Приморског и Преосвештеног Герасима Православног Епископа Боко Которског у Митрополитској цркви на Цетињу 8. септембра 1878.
ПАРОХИЈЕ | ||
I Надзиратељство Бјелопавлићко | душа | домова |
1. Дабовићи парохија из 3 села Дабовић, Минчић и Рожац храм цркве С. Великом. Георгије, Парох Јагош Николић | 515 | 100 |
2. Пожар: парохија састојећа из 2. села Пожар и Купиново храм цркве с. Чудотвор. Никола, Парох Јован Дамјановић | 524 | 100 |
3. Шобаићи, Парохија састојећа из 3. села Шобаићи, Подвраће и Ванићи храм цркве, Парох Георгије Вујадиновић | 546 | 100 |
4. Мијокусовићи, парохија састојећа из 4 села Мијокусовићи, Арсојевићи горњи, Богићевићи и Лалевићи храм цркве свете Параскеве Парох Неђељко Михаиловић | 618 | 120 |
5. Ројевићи, парохија састојећа из 5. села Ројевићи, Градац, Црнијоник, Калезићи и Виш храм цркве С. Великом. Георгија Свештеник Михаил Павићевић | 756 | 134 |
6. Сретња, парохија састојећа из 3 села Бријестово, Сретња, Поди храм цркве С. Великом. Георгије Свештеник Јован Јановић | 676 | 123 |
7. Ждребаоник парохија састојећа из 6 села Пажићи, Богомоља, Горица, Вучица, Међице и Лакиће, храм цркве Сабор Архист. Михаила Парох и надзиратељ Срдан Поповић | 637 | 130 |
8. Кусаровићи парохија састојећа од 5.села Кусаревићи, Копета, Мадеже, Мујуновићи и Чукос храм цркве С. Врачеви Свештеник Бајо Шкеровић | 466 | 82 |
9. Слатина парохија састојећа из 4 села Слатина, Поповићи, Мадеже, Ковачевићи храм цркве С. Врачеви Свештеник Вучур Поповић | 484 | 98 |
10. Брајовићи парохија састојећа из 5 села Лаће, Колашиновићи, Гостиље, Осојник и Красовина, храм цркве С. Чудотво. Николе Свештеник Миња Јоковић | 592 | 108 |
11. Глизица: Парохија састојећа из 2. села Глизице и Доњесело храм цркве Благовјештеније свештеник Стојан Радовић | 564 | 130 |
12. Мартинићи парохија састојећа из 2 села Мартинићи и Доњесело храм цркве С. Георгије Свештеник Веко Ђурановић | 574 | 140 |
II Надзиратељство Пиперско | 4015 | 734 |
1. Црници: парохија састојећа из 2.села Црнци и Копиље храм цркве Јеромонах Доситеј Кнежвић | 994 | 186 |
2. Стијена: Храм цркве С. Еликом. Георгије Парох и Надзираељ Вуко Мирковић | 444 | 85 |
3. Радећа храм цркве с. Воз Свештеник Радован Марковић | 426 | 83 |
4. Рогаме храм црккве С. Чудотвор. Николаја Свештеник Теодор Божарић | 409 | 72 |
5. Сеоца парохија састојећа од два села Сеоца и Ожеге храм цркве С. Великом. Георгије свештеник Димитрије Миличковић | 438 | 78 |
6. Петровићи парохија из 2 села Петровићи и Ријека храм цркве С. Архист. Михаила свештеник Димитрије Миличковић | 427 | 78 |
7. Близна парохија из два села Близна и Ријека храм цркве с. Великом. Георгије свештеник Новица Поповић | 409 | 66 |
8. Завала парохија из 2.села Завала и Потпеће храм цркве С. Архистр. Михаил свештеник Јован Вукотић | 472 | 86 |
III Надзиратељство Кучко | ||
1. Медун парохија из 2. села Медун и Фундина храм цркве С. Чудотвор. Никола свештеник Тома Поповић | 594 | 109 |
2. Убли парохија из 1. села. Хра, цркве С. Јован Златоусти свештеник Илија Радоњић | 525 | 108 |
3. Кржањи из 2. села Кржањи и Момча храм цркве Вознесеније свештеник Павле Петровић | 594 | 106 |
4. Орахово парохија из 1. села храм цркве С. Јован Крститељ свештеник Јован Илић | 663 | 118 |
5. Бијоче Парохија из 2.села Биоче и Загреда, цркве нема. Свештен ик Вуко Вуксановић | 625 | 106 |
6. Косар Парохија из 1.села храм цркве С. Јован Крститељ свештеник Лука Петровић | 539 | 106 |
7. Лијешта Парохија из 2.села Лијешта и Безјово храм цркве С. Крстите. Јована. Парох Павле Перовић | 650 | 106 |
8. Дољани Парохија из 2. села Дољани и Сјеница храм цркве Архистр. Михаил свештеник Арсо Поповић | 673 | 107 |
|
ИЗВОР: СВЕВИЂЕ, лист Епархије будимљанско-никшићке за вјеронауку, хришћанску културу и живот цркве, Крстовдан, 2015, бр. 99. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
27. септембар 2015. у 15:29
Раде Бракочевић
Није спорно да је у документу Шематизам… за 1880.годину тако записано. Исправио бих неке податке ( имена мјеста, презимена свештеника и др.) у надзиратељству васојевићком, према свједочењима из 1891.године, у циљу прецизности.
1.Љеворјечка парохија је била од Матешева и Матешево, свуд уз Тару, Веруша, Лијева Ријека до Јаблана. Попови ове парохије су: Крсто и Арсо Поповић.
2. Парохија Краљска: наведено и Краљске Баре до Матешева, Сјеножета, Обло Брдо, се пише одвојено. Поп Мирко Мићовић.
3. Парохија Слатинска: Слатина, Присоја, Салевићи и Пеовац. Поп Милић Микетић (доцније капетан) он је био и учитељ на парохију слатинску.
4. Парохија Забрдска : Забрђе, Трешњево и Андријевица – варош. Поп Милић Лалевић. Овај поп је све до 1888. године опслуживао и Трепчу, а тада је додијељена попу Саву Поповићу из Шекулара.
5. Дулипољска (коњушка) парохија: села Божиће, Кошутиће, Мимиће, Дулипоње, Хаље и Крајишта. Поп Милан Вуковић Божићанин ( из Божића).
6. Парохија Првошевине ( бојовићска) села: Првошевина( касније названо Бојовићи по насељеним Бојовићима Васојевићима) Анџелат, Ђулиће, Цецуне и Улотина. Парох протојереј Аксентије Бојовић.
7. Парохија Грачаничка села : Грачаница, Луге, Меове, Сућанска и Сеоце. Поп Саво Чукић.
У Шекулару на пола Парохије Шекуларске ( Горњошекуларска) коју сачињавају села. Јашовиће, Спалевиће, Стране (Рмуши), Лекиће, Масларе ( Радмужевиће), Ћетковиће, Ћетковиће, а била су и Ровца у истој парохији до разграничења 1884. године, када су остала у турску границу,а Трепча припала у црногорску границу, поп је био Василије Поповић Живковић Вукољеваковић. На Доњошекуларску парохију је био поп Саво Поповић Живковић Вукољеваковић, коју сачињвају села: Орах, Кукаљи, Улица, Мезгале, Сеоштица ( касније названа Ријека Марсенића по Марсенићима насељеним чипчијама Шабанагића) и Навотина… Да не наводим свештенике у Горњем Полимљу и Плави и Гусињу из те године.
27. септембар 2015. у 16:02
Раде Бракочевић
Заборавих Величку парохију, коју су опслуживали свештеници потомци стравично убијеног националног трибуна попа Дмитра Поповића Вукољеваковића коријеном из Шекулара. Поп Милосав Поповић је парох на пола парохије Величке и Машницу, а његов брат поп Шћепан на пола парохије Величке, Горњу Ржаницу, Мурину и Метех, све дотле док је било разграничење између Црне Горе и турске 1884.године.
28. септембар 2015. у 04:28
Војислав Ананић
Раде, ја преузех прилог из наведеног листа Свевиђе. Друго немам шта рећи. Вама хвала на исправкама и допунама. Верујем да су тачне (Ви сте ипак из тих крајева), али верујем и црквеним документима која би требало да буду веродостојна.
Поздрав,
Војислав
28. септембар 2015. у 10:18
Војислав Ананић
Сад погледах и видим да су код надзиратељства Никшићког изостале две последње ставке:
Душа Домова
У цијело надзиратељство ……………………………………………..6838 ………………………..1223
У цијелој Јерархији……………………………………………………..57124 ………………………..9
Ето, и поред најбоље воље, деси се да се поткраду мање грешке, које при прегледу нисам одмах уочио.
Војислав
28. септембар 2015. у 11:14
Раде Бракочевић
Војиславе, све је у реду , ја сам нагласио да се ради о подацима из 1891. године. То су подаци до којих сам дошао у својим испитивањима прошлости Горњег Полимља.
Срдачни поздрави!
Раде