Порекло становништва насеља Брза Паланка, општина Кладово – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Насеље је на Дунаву; на северу и северозападу је крајинско село Река; на западу поречко село Мироч а на југу Купузиште и Уровица. Осим уске и ниске терасе поред Дунава остало земљиште је висока тераса и површи до висине од 400 метара. Куће варошице Брзе Паланке и неке поред потока Суваја су на ниској, уској и заравњеној а остале на високој тераси и на површи.
Воде.
Мештани варошице користе воду из бунара, већином „на шмрк“ а у другим деловима насеља из бунара на ђерам или из извора и стублина.
Земље и шуме.
Њиве, ливаде и гајеви су измешани; земљишни назисви су: Велико Присоје (Фаца Маре), Кравин Крај (Кракул Вака), Алун, Блц, Стрњак, Синовчев и Мађијин Крак (Кракул Синовец и Мађеј), Изворац (Фитевеч), Закатаре, Сеча, Куратура, Стара Ограда (Ограда Батрњ), Скупињ, Шћуби, Гудура, Буљубашина Пољана (Поана) и Турски Виногради. Општинске шуме су на местима: Присоје (Фаца), Суваја, Осоје (Дос), Закатаре и Црквена Долина (Ваља Бисерика) а утрине: Трње и Турски Виногради.
Тип насеља.
Брза Паланка је подељена у пет издвојених крајева: Чаршија, Суваја, Унгурјани, Коритари и Планинци. Последњи крај је разбијеног а остали збијеног типа. Чаршија (варошица) је на ниској тераси поред Дунава и има један дугачак „сокак“, пут Неготин-Кладово, где су дућани и механе а према паробродском пристаништу су судница, школа, пошта и телеграф. На југу је издвојена црква. Суваја је зеверозападно од чаршије и куће су по стрмом страном потока Суваје који силази са високе терасе и утиче у Дунав. Унгурјани су на вишој тераси, западно од Чаршије а јужно од Суваје. Коритари су јужно од Унгурјана а Планинци су на површи, „на салашима“, где су куће размакнуте неколико стотина метара. У осталим крајевима куће су међусобно удаљене од 15 до 50 метара а у Чаршији су једна поред друге.
Гробље је северно од варошице, на месту званом Гробља.
Старине у насељу.
У Брзој Паланци има остатака још из времена Римљана. Трагови од зидина испод цркве, где су налажени и стари новци, по предању су остали од „Лаћина“. На једном имању, где се вадио камен крајем 19. века, извађене су квадратне цигле и на једној је натпис Avreliva fecit rino. Незнано Гробље (Морминц Парасиц) је из времена пре садашњег насеља. Старо Гробље (Морминц Батрњ) је из прошлости садашњег насеља, у коме се укопавало пре сто и више година.
Писани трагови о насељу у прошлости.
На Лангеровој карти и карти „Темишварски Банат“ означена је Брза Паланка као паланка под именом: Persa Palanka, Persa Pallanka. Године 1783. Брза Паланка је имала кућа: „20 турских, преко 20 влашких и једна џамија“ а на другом месту се каже: „ein von Turken, Bilgaren und Walashen bewohnter Markttleck“. У периоду од 1807.-1818. године за време борбе Срба и Руса са Турцима Брза Паланка је било утврђено место и бележена је под именима Palanka, Bursa Palanka, Bersa Palanka, Birsa Palanka, Birza Palanka и Persa Palanka. Године 1811. забалежене су Паланка и Сухаја (Суваја) као села. Брза Паланка је 1846. године имала 98; 1866 – 142 а 1924. године 242 куће.
Постанак насеља и порекло становништва.
По предању најпре је заснована Суваја, па крај Чаршија а остали крајеви у новије време. Сувају су, веле, засновали стари преци већине садашњих родова, чији су потомци, чукундедови данашњих најстаријих људи, „бежали у Влашку“. У Чаршији су пре сто и више година становали Турци, а данашњи становници, трговци и занатлије, доцније су досељени, нарочито после присаједињења ових крајева Србији, из разних крајева и из околине. Крајеви Унгурјани, Коритари и Планинци засновани су тек у другој половини 19. века и тамошњим родовима је познато порекло.
У најстарије родове непознатог порекла рачунају се:
-Мијаји, Св. Петка;
-Матијешти, Јовањдан;
-Питарешти, Св. Петка;
-Рајчићи, Св. Петка;
-Флорићи, Св.Петка;
-Тодорикешти, Никољдан;
-Радуцићи, Св. Петка;
-Чмпокешти, Св. Петка;
-Токалоњи, Никољдан;
-Тобошарешти, Св. Петка;
-Варицешти, Аранђеловдан;
-Сучит-и, Св. Петка и;
-Крчмарешти, Аранђеловдан.
Мијаји су имали старо кумство у Неготину, Питарешти у Слатини а Тобошарешти у Купузишту.
После ових родова доселили су се остали родови:
-Трушкоњи, Никољдан.Чукундед се „повратио“ или дошао из Извора у Румунији а дед је за време Турака био сеоски кнез.
-Лупани, Никољдан. Прадед се доселио из Грабовице у Кључу.
-Павловићи, Св. Петка, су из „Влашке“.
-Дунђеровићи, Стевањдан. Прадед, поп, дошао из Оградине у Румунији.
-Ценићи, Никољдан. Дед се доселио од Видина.
-Лазаревићи, Аранђеловдан, су из Бугарске.
-Живковићи, Никољдан, су са Косова а овамо су дошли из Поповице.
-Граовци, Никољдан, су досељени 1848. године из Грахова у Црној Гори.
-Недељковићи, Ђурђиц, су се доселили 1858. године из Трнова у Бугарској.
-Михаиловићи, Никољдан, су досељени 1858. године из Гопеша.
-Илићи, Св. Василије-Нова Година, су из Клисуре у Грчкој.
-Унгурјани (Видићи), Св. Петка, су из Плавне.
-Новицешти, Митровдан, си из Плавне а пореклоом су из Метовнице у тимочкој Црној Реци.
-Паулешти, Никољдан, су из Танде у Поречу.
-Бађићи, Никољдан, су од Унгурјана из Плавне.
-Адамешти, Алимпијевдан, су из Танде.
-Митришкоњи, Ђурђиц, су „Унгурјани“ а овамо су дошли из Луке.
-Осаничани, Јовањдан, су из Осанице у Хомољу.
-Димитријевићи, Никољдан. Отац је дошао из Књажевца.
-Живковићи, Митровдан, су из Лом-Паланке у Бугарској.
-Хаџи-Тодоровићи, Јовањдан, су 1869. године дошли из Ниша.
-Петковићи, Митровдан, су из Малајнице.
-Николићи, Алимпијевдан, су из Куле у Бугарској.
-Бронцоњи и Нацулешти, Св. Петка, су један род. Они су „Унгурјани“ а овамо су дошли из Плавне.
-Радованешти, Св.Петка, су „Унгурјани“ из Луке.
-Трубишоњи, Аранђеловдан и:
-Барбулешти (Барбуловићи), Аранђеловдан, су „Унгурјани“ из Луке.
-Драгомирешти и Балојоњи, Мала Госпојина, су један род, доселили се из Малајнице а пореклом су из „Арђала“ – Ердеља.
-Милојкешти, Св. Тодор, су из Танде.
-Симоновићи, Аранђеловдан, су 1872. године дошли из Бороваца у Бугарској.
-Кузмановићи, Јовањдан, су се доселили 1874. године из Гопеша.
-Настасијевићи, Никољдан, су такође дошли 1875. године из Гопеша.
-Цветковићи, Никољдан, су се доселили 1860. године из Кичева.
-Томићи, Св. Спиридон, су се доселили 1881. године из Битоља.
-Куркан-и, Никољдан, су из Саске у Банату.
-Пајкићи, Ђурђевдан и Ђурђиц, су из Јабуковца.
-Вељковићи, Никољдан, су из Македоније.
-Малајничани, Св. Петка, су из Малајнице а пореклом су из „Влашке“.
-Балуцешти, Ђурђевдан и Аранђеловдан, су Цигани-Роми коритари и:
-Албулешти, Ђурђевдан. Они су из Слатине.
-Јоновићи, Св. Петка, су са „Острова“ (Велико Острво) а овде су се доселили из Махајловца.
-Дојкешти и Страинешти, Никољдан, су „Унгурјани“ из Плавне.
-Томешти, Никољдан;
-Плављани, Аранђеловдан и Ђурђевдан и;
-Степанешти, Никољдан, су „Унгурјани“ из Плавне.
-Милинкоњи, Никољдан, су „Унгурјани“ из Малајнице.
-Његојешти, Св. Петка, су из Мироча у Поречу.
-Калдерон-и, Св. Петка, су из Брегова у Бугарској а овамо су се доселили из Кладова.
-Радојевићи, Никољдан, су са Косова а овамо су дошли из Поповице.
-Димитријевићи, Никољдан, су из Гопеша.
-Ђокићи, Никољдан, су из Поповице а пореклом су Са Косова.
-Цветковић, Никољдан, су из Звечана код Кичева.
Преслава и црккена слава су Св. Тројице-Духови.
ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)