Порекло презимена, село Дупљане (Неготин)

15. септембар 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Дупљане, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Село се простире по југоисточном делу површи која је између Замне и Јасеничке Реке. Површ је више заравњена са малим узвишењима: Фршатуром и Черетом. Дупљанска Река тече дубоком долином. Куће су на странама Дупљанске Реке и њених притока, потока Сечура и Попадије а изнад се дижу брда Черет, Чука (Чока) и Рариш. Око тридесет кућа је „на салашима“.

Воде.

Пије се изворска вода. Извори су: Чешмја, Ладна Вода, Извор код Крста (Фитена Круча) и Попадија.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде и гајеви се зову: Подишор, Черет, Сечерац, Боја Ливада, Крак, Кулија, Поље (Кљмпу), Фршатура, Сладун, Облеч, Куратура, Копривар (Ураукари) и Попадија. Утрина је Рариш.

Тип села.

Село је збијеног типа, осим једног дела на „салашима“. Дупљане није подељено на крајеве и махале. „На салашима“ су куће у издвојеним групама ја више су размакнуте а највише им их има на Фршатури и Раришу.
Гробље је на брду северно од села.

Име селу.

Прича ссе да је Дупљане названо по дубокој речној долини, где је засновано село.

Старине у селу.

Старо Гробље (Морминц Батрњ) је једини остатак из прошлости, у коме се, причају, укопавало до почетка прошлог, 19. века.

Писани подаци о селу у прошлости.

Дупљане је новије насеље, јер је о њему најстарији помен из1784. године, када је село забележено под именом Dupllany. Године 1807-1810. забележено је као Taplani а тек 1811. године као Дупљане. Године 1866. у селу је било 122 а 1924. године 212 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

По предању Дупљане постоји „од пре 200 година“, када су га засновале неке породице које су се из неких крајинских села због „турског зулума“ биле склониле у збегове овог, тада густом шумом скривеног, краја а неке се повратиле из „Влашке“. Прича се да је на месту садашњег села онда постојао пчелињак тамошњег спахије. Пчелињак је чувао и надгледао неки Ркул, који се повратио из „Влашке“, где је избегао из Крајине и на овом месту први настанио. Како су становници околних збегова крали мед и кошнице и друге штете чинили, спахија је заповедио да се сви ти збегови преместе поред пчелињака. Након заснивања села досељавале су се друге породице из даљих крајева, као и оне које су се „повратиле из Влашке“. Од оснивача села неки су се одселили, други изумрли а остали су само потомци ових родова:

-Ркуловићи, Никољдан;
-Трикулешти, Никољдан и;
-Костадиновићи, Никољдан.
Преци прва два рода су се „повратили из Влашке“ а Костадиновићи су од „Арнаута“ у Великој Јасикови. Јон Костадиновић, „Солдат“ – старац из краја 19. века прича да му је дед овде избегао – када није било села.

У 18. веку су се доселили:

-Симонешти и Јовешти су један род, славе Никољдан. „Повратио се из Балта-Верђи у Влашкој“ прадедов дед Војко, где је због „турског зулума“ избегао из неког крајинског села.
-Грујешти и Боштинари су један род, славе Никољдан, су дошли са Хомоља.
-Царани, Никољдан, су из „Влашке“.
-Лазароњи и Ђорђевићи су један род, славе Никољдан;
-Рајцешти, Аранђеловдан и;
-Гаманешти, Никољдан су „Унгурјани“.
-Радулешти, Никољдан. Чукундед Петар се „повратио из Влашке“.
-Трујкоњи, Св.Петка, су из „Влашке“.
-Бернешти, Јовањдан, су се „повратили из Влашке“.

Родови досељени у 19. веку.

-Петровићи, Никољдан и Св.Петка, су из „Влашке“.
-Флорићи и Пампулешти су један род, славе Св. Петку. И они су из „Влашке“ одакле им се доселио прадед.
-Беуцешти или Почелани, Св. Петка, су из „Влашке“ а овде су се доселили из Мале Каменице.
-Његојевићи, Св. Петка;
-Букуљешти, Св. Петка;
-Мишкоњи, Св. Петка и;
-Павловићи, Света Петка, су из „Влашке“.
-Ротаровићи, Аранђеловдан и;
-Патрђешти, Никољдан, су „Унгурјани“.
-Живковићи, Св. Петка, су Цигани-Роми ковачи, досељени из неког села у околини.
-Николићи, Аранђеловдан, су из „Влашке“ а овде су се доселили из Малајнице.
-Аврамовићи, Митровдан, су из Плавне а пореклом из Метовнице у тимочкој Црној Реци.
Сеоска заветина је Ђурђевдан.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.