Порекло презимена, село Карбулово (Неготин)

4. септембар 2015.

коментара: 3

Порекло становништва села Карбулово, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Karbulovo

Положај села.

Мањи део сеоског атара је на левој а знатно већи на десној страни Јасеничке Реке, где захвата скоро цео горњи део косе која је између ове и Чубарске Реке. Куће су на левој страни Селиштанског Потока и на обема странама његове леве притоке – Требежа.

Воде.

У селу су Горња и Доња Чесма, Јеличићев Точак, Ранковићев Точак и више бунара. У синору су Николичина Чесма, Водица, Ванчина Чесма, Бојићев Точак, Шијачки Точак, Студенац и Марјански Кладенац.

Земље и шуме.

Места са њивама и ливадама зову се: Горуне, Црни Поток, Станичин Поток, Трскар, Треје, Дугачке Ливаде, Плаветница, Ћелиште, Карбуловачко Поље, Ливађе, Орашје, Колибарац, Селиште, Богутовац, Старе Пивнице, Шандови (Садови), Радујевац, Каменац и Бели Брег. Шуме су на местима: Плаветница, Бељевина и Код Гробља. Гајеви су западно и јужно од кућа. Утрине су: Заједница, Велики и Мали Тупан.

Тип села.

Село је збијеног типа. У средини села су куће размакнуте од 10 до 30 метара а на искрајцима од 15 до 50 метара. Село је подељено на три дела: Гајанска Мала, Требеж или Иностранска Мала и Средина Села. Обично су куће једног рода у једном, али има родова чије су куће у два или чак сва три дела села.
Гробље је источно од села, на брежуљку Крушару.

Старине у селу.

Селиште је место где је најпре било село. Из Старог Села је село премештено на данашње место. У Црквишту је, веле, била црква а у Старом Гробљу раније се раније сахрањивало.

Писани подаци о селу у прошлости.

Први помен о овом селу је у аустријској карти „Темишварски Банат“, где је забележено под именом Karbolova а 1736. године написано је Карбалова. Село Karbulovo је забележено 1783. и 1784. године. Године 1807. помиње се „Петар Карболовски кнез“ а 1811. године Карболова. У Карбулову је 1846. године било 61; 1866. – 103 а 1924. године 196 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

Предање каже да су село у Селишту, које је поред пута Зајечар-Неготин, засновали досељеници из Старе Србије пре 300-400 и више година. Пошто је село било поред пута, узнемиравано је од стране Турака, преместило се у Старо Село, које је у долини Јасеничке Реке, испод пута Неготин-Доњи Милановац. Како је због поплаве и малог простора то место било неподесно па се село пре 150 година преместило на данашње место.

У потомке оснивача села који су дошли из Старе Србије убрајају се:

-Пржићи, Јовањдан;
-Гожобарчићи и Милутиновићи, славе Јовањдан;
Иличићи, Мратиндан;
-Босиљчићи, Цољићи и Бакићи су један род, славе Ваведење;
-Швиљаци (Грујучићи), Никољдан;
-Јелкићи, Јовањдан;
-Кунићи, Ђурђевдан;
-Бојићи, Стевањдан и;
-Лукићи, Митровдан.
Пржићи су бежали у „Влашку“ а остали родови у „Горњи Вилајет“.

После оснивања села и до краја 19. века досељени су:

-Јерићи, Стевањдан, су од Ужица.
-Бугарчићи и Рашковићи, Аранђеловдан. Прадед Исак са браћом дошао из Трнова – Бугарска.
-Матеји (Богданчићи), Св. Петка, су из Рудне Главе у Поречу.
-Поп-Илићи, Ђурђевдан, су од истоименог рода у Сиколу а пореклом су из „Арнаутлука“.
-Копривљани (Бркићи), Томиндан, су из „равне Сенице“ а довео их је дед Пржића као „пастире“ из Копривнице.
-Бенински (Бенићи), Св. Василије-Нова Година. Оца обретка, старцу од 90 година, довела мајка у Цољиће из породице Инђића а пореклом су из Црне Горе.
-Радивојевићи, Св. Петка. Дед дошао из Поповице а старином су са Косова.
-Голубовићи, Св. Петка. Дед је досељен из Ковилова преко Тимока.
-Бађини, Св. Петка, су Цигани-Роми ковачи из „Влашке“.
-Кајкићи, Св. Петка, су од Рчкаловића у Салашу.
-Мишићи, Јовањдан, су из Селаке у Тимоку. Предак ушао у Пржиће.
-Стојаковићи, Јовањдан, су Цигани-Роми ковачи су из Рајца.
-Станојловићи, Св. Василије-Нова Година, су Цигани-Роми ковачи из Неготина.
-Јоновићи, Алимпијевдан, су из Глоговице.
-Пауновићи, Митровдан, су од Плешоња у Глоговици.
Сеоска заветина је Св. Тројице.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Драго Грабеж

    Interesuje me porjeklo Grabež Ramići kod Ključa, slave sv. Nikolu i došli su iz Treskavca opština Ribnik, ali ne znam odakle su došli u Treskavac i koje prezime su imali ranije. znam da ima prezime Grabež u Peciki opština M.Grad i Grabež u Strojivama Šipovo, ali slave sv. Jovana

    • Милорад Богдановић

      Грабежи се 1882 године не спомињу у Шематизму дабробосанском као становници Сарајева и околине.
      Спомињу се у парохији Марићка (Приједор) као слављеници Никољдана и Стевањдана. Никољдан славе и у парохији Слатина код Кључа. Грабежи који славе Јовањдан спомињу се у парохији Љивша (Герзово) и Пецка Доња у протопрезвитерату варцарвакуфски (Мркоњић Град).

      Презиме Граб слави Никољдан и спомињу се у парохији Ведовице (Дубица), Алибегов Дубовик (Крупа) и Хадровци (Сански Мост)

      • Милорад Богдановић

        Да, заборавио сам да споменем пароха Божу Грабеж који је службовао 1882 године у парохији Оборци у протопрезвитерату бугојанском. У овоме Шематизму не спомиње се презиме Грабеж као слављеници, што не значи да их тада тамо није било, јер касније ће се видјети да је доста презимена изостављено, што штанпањем, што грешком свешена лица која су имала обавезу да прикупе податке.