ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Бранко Тодоровић
Болман (мађ. Bolmány) је смештен у западном делу барањског троугла. Место се први пут помиње у 14. веку под називом Обулма. У 15. веку место је у власништву Петра од Аболме и помиње се као Аболма. Назив Болман место добија током турске владавине, кад га насељавају Срби.
Насеље је првобитно било смештено ближе реци Драви, а тиме и потпуно окружено мочварама и барама. Први попис становништва, који поседујемо, потиче из 1695. године. За време Ракоцијеве буне становништво одлази у Славонију и Срем, а враћају се након завршетка буне. Године 1711. из Славоније се досељава 21 породица Срба, ок којих 12 остаје у Болману.
Из непоузданих извора сматра се да је парохија настала негде око 1730. године.
Парохијски храм је посвећен Св. апостолима Петру и Павлу, а осветио га је епископ будимски Софроније Кириловић 1777. године. Ранији подаци кажу да је на истом месту била црква од плетера. У 19. веку је, у више наврата, обнављан да би у Другом светском рату био срушен, кад је изгорео и скупоцени барокни иконостас, са целокупним инвентаром и архивом. Шездесетих година је обновљен. У ратним збивањима храм је поново страдао 2. 1. 1992. године, а обновљен је 1993. године, споља и изнутра. Храм је у самом центру села и грађен је у каснобарокном стилу. Храм је висок 8,5 м, а торак око 14 м, на коме су три звона.
Летопис се води од 1930. године. Парохиуја поседује матичне књиге рођених и крштених, умрлих и венчаних од 1777, а књигу предбрачно испитаних од 1999. године.
Број домова и верника по насељима: Болман 86 домова са 205 душа, Нови Болман 23 дома и 65 душа, Петловац нема, Мајшке Међе 8 домова и 32 душе, Нови Бездан нема, Барањско Петрово Село 2 дома са 4 душе, Ново Невесиње 12 домова 25 душа. Укупно 127 домаћинстава са 331 душом.
По државној статистици из 2001. године, на територији парохије живи 540 Срба, рачунајући и Роме, док Српској православној цркви припада 331 верник. Према попису становништва из 2001. године, у Болману живи 450 становника у 169 домаћинстава. Године 1924. Болман је имао 1223 српска житеља и био је парохија IV класе.
Болман је у историји остао запамћен по Болманској бици која се водила од 6. до 21. марта 1945. године, између јединица Југословенске армије, Црвене армије и Бугарске армије, с једне стране, и Немачког Вермахта с друге стране, а победу су однеле јединице Југословенске армије и Црвене армије.
ИЗВОР: Душан Колунџић, Први шематизам Епархије осечкопољске и барањске, Београд, 2009, стр. 85-87
30. август 2015. у 22:19
Боро
Болман је у историји остао запамћен по Болманској бици која се водила од 6. до 21. марта 1941. године, између јединица Југословенске армије, Црвене армије и Бугарске армије, с једне стране……………
Молим Вас да овдје исправите грешку и то умјесто 1941. унесите 1945. године.
Хвала и срдачан поздрав
Боро Веин
30. август 2015. у 23:17
Бранко Тодоровић
Провукла се грешка, али ево сад је исправљено.
Хвала што сте скренули пажњу.
21. август 2017. у 12:19
Novaković
U selu Šarok je bilo Novakovića. Optanti, kasnije su se doselili u Karanac. Imam vise detalja.
25. септембар 2017. у 19:48
Novakovic
Jako bih voleo kada biste podeliti te detalje sa mnom! Hvala.
8. јун 2018. у 14:59
Војислав Ананић
Болман, Јагодњак
Болман се налази у опћини Јагодњак, у Осјечко-барањској жупанији на 90 метара надморске висине и простире се на површини од 28,04 км². Према попису из 2011. године, у Болману живи 525 становника. Становништво је претежито српско (61%), те ромско (22%) и хрватско (15%). Околна насеља: Нови Болман, Мајшке Међе, Петловац, Нови Бездан, Барањско Петрово Село, Судараж, Зелено Поље, Јагодњак, Ширине и Нард.
Најчешћа презимена
Данас Некоћ
1. Мрђа – Петровић
2. Петровић – Јовановић
3. Јанковић – Ђурђевић
4. Сукић – Тодоровић
5. Ковачевић – Костић
6. Поповић – Михајловић
7. Дорић – Стојановић
8. Бијелић – Јеличић
9. Јеличић – Балог
10. Ђукић – Глигорић
11. Недић – Јанковић
12. Стојановић – Бијелић
13. Десанчић – Мишковић
14. Калдараш – Мрђа
15. Михајловић – Бугариновић
16. Мишковић – Ковачевић
17. Доброкес – Недић
18. Кувежданин – Максимовић
19. Кузмановић – Николић
20. Лачанин – Балиновић
8. јун 2018. у 15:03
Војислав Ананић
Нови Болман, Јагодњак
Нови Болман се налази у опћини Јагодњак, у Осјечко-барањској жупанији на 90 метара надморске висине и простире се на површини од 25,63 км². Према попису из 2011. године, у Новом Болману живе 122 становника. Становништво је највећим дијелом српско (76%), те хрватско (13%) и ромско (6%). Околна насеља: Болман, Петловац, Мајшке Међе, Судараж, Јагодњак, Ширине, Зелено Поље, Нови Бездан, Барањско Петрово Село и Луч.
Најчешћа презимена
Данас Некоћ
1. Лончар – Перековић
2. Видовић – Стојановић
3. Радојчић
4. Костић
5. Лукачевић
6. Мартиновић
7. Павлечић
8. Смиљић
9. Стојановић
10. Такаро
14. јун 2018. у 08:36
Војислав Ананић
Нови Бездан (Ujbezdan) – село јужно-југозападно од Барањског Петровог Села
Насеље је утемељено 1864., када се овдје населила скупина најамних радника из Бездана у Војводини. Стога су имену свога некадашњег села додали предметак Uj-Нови.
Извор: Успоредни преглед хрватских и мађарских барањских ојконима, Крешимир Међерал – Сучевић, Загреб, 2006.
14. јун 2018. у 08:48
Војислав Ананић
Нови Болман (Ujbolmany) – село источно од Болмана. Етимогогија је врло транспарентна – ради се о новоме дијелу мјеста Болмана. За остало, в. тамо.
Нови Чеминац (Ujlaskafalu) – село југозападно од Чеминца Нови дио мјеста Чеминца. За етимологију в. тамо.
Ново Невесиње (Botond) – село југозападно од Барањског Петровог Села Мађарско име долази од старога мађарског особног имена. Хрватско име према називу оближње ливаде која се звала Невесиње, а то је име према истоименој биљци.
Петловац (Baranyaszentistvan) – мјесто западно-југозападно од Белог Манастира. Мађарско је име патроциниј. Хрватско име се обично повезује с апелативом ‘пијетао’, иако је забиљежено и да се ради о сложеници пет + ловац. Особно ми то изгледа као пучка етимологија.
Подоље (Nagybodolya) – село југозападно од Гајића
Топоним Bodolya настао је од особног имена. Особно је име вјеројатно славенског поријекла, усп. хрватски Будило. Ради разликовања, додан је предметак Nagy- ‘велик’. Хрватски облик имена настао је пучком етимологијом од мађарскога. Према другој етимологији, смјер је посуђивања обратан, тј. Bo dolya би било изведено од славенскога Подоље, с озвучивањем почетка ријечи. Тому у прилог иде конфигурација тла у околици села, као и то да се сјеверно од Печуха налази још један топоним истога имена, на сличној конфигурацији терена.
Извор: Успоредни преглед хрватских и мађарских барањских ојконима, Крешимир Међерал – Сучевић, Загреб, 2006.