Преминуо академик проф. др Милорад Екмечић

29. август 2015.

коментара: 2

Академик проф. др Милорад Екмечић је после краће болести преминуо у КЦ Београд у 88. години живота.

Milorad-Ekmecic

Како je објавио портал Слободна Херцеговина, Милорад Екмечић из здравствених разлога није био у прилици да буде у Пребиловцима на освештању храма Васкресења у Пребиловцима, али гледајући директан ТВ пренос потресао се када је на паноу жртава угледао слике својих родитеља.
Милорад Екмечић је рођен у Пребиловцима, општина Чапљина, 4. октобра 1928. године, од оца Илије и мајке Крстиње. Основну школу (четири разреда) завршио је у Чапљини, а гимназију у Мостару 1947, уз ослобађање од матуре. Рат је провео до 1943. у Чапљини, а након губитка и другог родитеља — у Пребиловцима на слободној територији. Од октобра 1944. до јула 1945. био је у НОВ. Уписао општу историју на Свеучилишту у Загребу, где дипломира 1952. године. Исте је године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву, али је због болести на дужност ступио неколико месеци касније. Провео годину дана на истраживачком раду у архивима у Загребу, Београду, Задру, као и неколико месеци у Бечу.
Докторску дисертацију „Устанак у Босни 1875—1878.“ одбранио је на Свеучилишту у Загребу 1958. и она је до сада доживела три издања и непотпун превод на немачки језик (у издању Института за историју југоисточне Европе у Грацу).
Након специјализације у Принстону (САД) од годину дана, наставио са радом на Филозофском факултету у Сарајеву све до избијања грађанског рата 1992. године.
У мају 1992. ухапшен је од стране муслиманских „Зелених беретки“ заједно са породицом, пуштен у кућни притвор (из основне школе Вратник), успео да тајно пребегне на територију Републике Српске. Након тога је од септембра 1992. до пензионисања 1. октобра 1994. био редовни професор Филозофског факултета у Београду.
За дописног члана Академије наука и умјетности БиХ изабран 1973, а за редовног 1981. године. Члан Српске академије наука и уметности ван радог састава постао 16. новембра 1978; у радни састав преведен 1. јула 1992. године. Био је и дописни члан Црногорске академије наука и умјетности од 1993, као и члан ван радног састава Академије наука и умјетности Републике Српске од 1996. године.
Милорад Екмечић био је члан Сената Републике Српске у другом сазиву од 2009. године.
Предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић одликовао га је 1. новембра 2010. године Орденом части са златним зрацима. Добитник је Кочићеве награде 2004. Децембра 2011. добио је Орден Светог Саве.

Иза академика Милорада Екмечића остаће велико дело. Између осталог, написао је следеће књиге:

  • Ратни циљеви Србије: 1914—1918., 1992.
  • Србија између Средње Европе и Европе, 1992.
  • Радови из историје Босне и Херцеговине XIX века, 1997.
  • Огледи из историје, 1999.
  • Револуције 1848. и Балкан, 2000.
  • Дијалог прошлости и садашњости, 2002.
  • Дуго кретање између клања и орања. Историја Срба у Новом Веку 1492—1992, 2007. (књига је доживела више издања)

Академик Милорад Екмечић био је главни уредник академијиног Зборника за историју Босне и Херцеговине. Ових дана пронашли смо и дигитализовали један његов чланак у Зборнику о Србима у Хрватској, број 4 из 1999. године. Реч је прилогу под насловом “Црква и нација код Хрвата”, који можете прочитати преко следећег линка:

Милорад Екмечић – Црква и нација код Хрвата

Вест о смрти уваженог академика није наишла на значајнији публицитет ни у Србији ни у Републици Српској, што свакако не иде на част српским медијима, али довољно говори о времену у којем живимо.

Нека је Милораду Екмечићу слава и част. Вјечна му памјат!
ИЗВОР: Слободна Херцеговина (www.slobodnahercegovina.com)

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Небојша Мићић

    “Вест о смрти уваженог академика није наишла на значајнији публицитет ни у Србији ни у Републици Српској, што свакако не иде на част српским медијима, али довољно говори о времену у којем живимо.”

    И ја сам ово приметио, још пре него што сам прочитао чланак на Порталу. Многи “велики” Срби требали би бар мало да погну главу и помоле му се за покој душе. Отишао је један од највећих Срба нашега времена.

  2. Небојша Бабић

    Ево, сетили су се:
    “Око магазин” РТС 1, 2. септембар:
    https://www.youtube.com/watch?v=O-yAKDtoS38