Порекло презимена, село Милошево (Неготин)

27. август 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Милошево, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Milosevo

Положај села.

Село је на обема странама Јасеничке Реке, где она, пошто је просекла видровачки плато, улази у неготинску равницу. Куће су на десној страни Јасеничке Реке и само су неке плављене, јер река има широко корито и високу десну обалу, те плави само поље на левој страни.

Воде.

Мештани користе воду из бунара а зими из из реке. У синору је чесма Барбарош.

Земље и шуме.

Земља се скоро сва обрађује, јер је „црна смоница“ и врло добре родности; око четвртину су откупили становници Неготина и околних села. Места на којима су њиве и ливаде су: Сељиште, Ограда, Конаци, Царак, Трша, Страна, Џеврин, Река, Мртваја (Мрфаја), Градиште, Једек и Смоница. Оштинска утрина Излаз је величине 65 хектара и она је око села. Шуме нема.

Тип села.

Село је збијеног типа и није подељено на крајеве и махале. Куће разних родова су обично измешане и размакнуте до 20 до 50 метара.
Гробље је источно од села, на месту Селиште.

Име селу.

-Крајем 19. века указом је село добило име Милошево а до тада се звало Короглаш, како га још зову старији људи у Крајини.

Старине у селу.

На левој страни Јасеничке Реке има доста очуваних развалина од једне црквице, која је „долетела из грешке семље Влашке“. Поред ове црквице је старо гробље на коме има много споменика, који су истесани од сарматског кречњака, од кога је зидана и поменута црквица. Многи споменици стоје дупке, већина су зарасли у трави и корову, или су потонули у земљу или на њој положени. На већини споменика су на врху изрезани крстови а на многима су урезана имена, године смрти и др. На највећем, два метра високом, урезано је име Раша из 1775. године; на другом Марко из 1776 а на још старијем; „здђ почиваетђ Радакђ Живановићђ премина 1768 лђ“. На једном старом камену пише: „здђ почивает Јванђ Станоевићђ, погибе лжто 1718“. Сељиште је место где је најпре било село.

Писани подаци о селу у прошлости.

На аустријској карти „Темишварски Банат“ забележено је место Okrugliciz, а 1736. године се помиње село Округлаш. Село је 1783. године имало око „око 80 влашких кућа“; 1784. године је забележено под именом Okruglacz а доцније Короглаш, сада Милошево. Короглаш је 1846. године имао 54; 1866 – 78 а 1924. Милошево је имало 124 куће.

Постанак села и порекло становништва.

Непознато је време заснивања села у Сељишту, као што се не зна када је (и због чега) село добило име Короглаш. Претпоствља се да је тај назив настао од погрешног румунског изговора старог имена Округлаш.

Најстарији су родови пресељени из Сељишта, а већина је, веле, пореклом „од Косова“.

-Матићи и Крстићи, Аранђеловдан и Трифундан. Паја, отац Матин, родио се у Сељишту.
-Пајићи, Св. Петка. Чукундед је био вршњак Пајин.
-Стевановићи и Ђорђевићи, Аранђеловдан.
-Недељковићи и Јовичићи су један род, славе Трифундан. Чукундед Недељко и прадед Анђел рођени су у Сељишту.
-Илићи, Аранђеловдан. Прадед Марко родио се у Сељишту.
-Станковићи, Аранђеловдан, се презивају по прадеди Станку, чији је дед сахрањен на Старом Гробљу 1775. године.
-Рајићи, Рашићи и Рајковићи су један род, славе Јовањдан.
-Петровићи, Никољдан и Св. Петка. Чукундед им је рођен у Сељишту.
-Ђорђевићи, „Мађари“, Ђурђевдан, не знају зашто их зову „Мађари“ а прадед Маринко родио се у Сељишту.
-Сочани (Радуловићи и Димитријевићи), Св. Петка, су из Сељишта.
-Аврамовићи, Ђурђиц. Прадед рођен у Сељишту.

Из Сељишта су се преселили и ови родови:

-Недељковићи, Никољдан;
-Кецуљешти, Св. Петка;
-Стоиљешти, Св. Петка;
-Черчекани, Никољдан и;
-Барбуловићи, Митровдан.
Непознатог су порекла а прадедови су имали српска имена; Недељко, Станоје, Стојан…..

Родови досељени у 19. веку:

-Танасешти, Св. Петка, су из „Влашке“.
-Ђорђевићи, „Бугари“, Никољдан, су из Бугарске.
-Благојевићи, Ђурђевдан. Отац је из Јасенице, ушао у Матиће.
-Николићи, Ђурђевдан. Отац је из Самариноваца а пореклом је „Унгурјан“.
-Раичићи, Св. Петка. Као „уљези“ дошли из „Џањева“ – Душановца.

Сеоска заветина је Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.