Порекло презимена, село Србово (Неготин)

17. август 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Србово, општина Неготин – Борски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Мањи део атара захвата северозападни део велике дилуивијалне дунавске терасе, на којој су села Буковче и Кобишница, а већи део је северно у равници све до пута Негоотин-Радујевац. Мали број кућа је на Осоју (Дос), стрмој и јако песковитој терасиној страни а остале су испод ње, у равници код Баре (Лак) испуњеном рогозом и другим барским биљем. У Бару се уливају извори и Самариновачка (Дупљанска) Река, која кроз њу протиче и приликом јачег надоласка воде плави неке њиве.

Воде.

Село обилује јаким изворима, који се зову: Извор, Ревенка, Студена и Лесковац. На најјачем и безименим, који је у средини села, подигнута је воденица са ваљарицом. Мало кућа користи воду из бунара.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима: Пољана (Појане), Чајна, Огрез, Блато (Лак), Дубрава (Думбрава), Влачег, Бивољарска Унија и Капуђал. Утрине су Луг (Лунка), Честак и Жапка.

Тип села.

Село је збијеног типа, са кућама размакнутима од 15 до 40 метара. Подељено је на крајеве: Горњи Крај или Дељани (Дел Ђал) и Доњи Крај или Ваљени (Ваљ).
Гробље је јужно од села на брду Кесин Брег.

Име селу.

Указом из 1899. село је названо Србово а дотле се звало Србовлах, што је, веле, у њему поред потомака Срба било и Влаха, а док су тамо били само Срби звало се Подгорин.

Старине у селу.

Близу цркве је било гробље, које је остало од „Лаћина“. Прича се да је на местима Лесковцу и Чајну било насеља, али од њих данас нема никаквих трагова. Старо гробље (Морминц Батрњ) је, кажу, из раније прошлости Србовлаха, а трагови од шанчева на Капуђалу су остали од Руса и Турака, из времена Устанка.

Писани документу о селу у прошлости.

Први помен о селу на карти „Темишварски Банат“, где је забележено под именом Szerbova а 1736. године „Сербовлаш“ у коме је поп Преда опслуживао 60 кућа. Село Serbovlassi је записано и 1784. године а помиње се и 1811. године. Србовлашљ је 1846. године имао 113; 1866. – 138 а 1924. године 140 кућа.

Постанак села и порекло становништва.

Оснивање и ранија прошлост села су мало позната, али се прича да је овде било насеље и много раније од 200 година а обновили су га његови стари становници, који су се „повратили из Аустрије“, где су због „турског зулума“ било избегли.
У старо време село се звало Подгорин. Било је насељено чистим Србима. Кад је освајачка Турска заузела и овоај крај Србије и становништву настали тешки дани, морали су, да би се спасли „турског зулума“, потражити склоништа чак у „Аустрији“, а Подгорин, као огорео пањ, остао је пуст. Одсељеницима у „Аустрији“ су настали још црњи дани, јер им је наметнуто још теже бреме на већ изнурена плећа, због чега заборавише на муке у постојбини и пожелеше да се врате у Подгорин. Прешли су Дунав, вратили се овде али нису нашли ни трага од ранијег села; чак и река, која је текла поред њега, је променила свој ток. По повратку дуже времена су живели по бурдељима и земуницама и, да би могли опстати и живети, променили су име селу и назвали га Србовлах. Ово су учинили по наговору румунских свештеника, који су тада дошли, а доцније због црквених обреда и мешања са повраћеним становништвом из „Влашке“ примили су и „влашки“ говор. По предању док је постојао Подгорин, у његовој су близини била насеља Лесковац и Радак, који су се, такође, растурили и становници Радана прешли у Радујевац и Самариновац.

Најстарији родови, чији су преци, можда становали у ранијем селу Подгорину.

-Балћани, Грозеш и Радаци су један род, славе Андријевдан.
-Симиџије, Оћузићи и Бадоке су један род, славе Св. Петку.
-Ђуљешти, Св. Петка.
-Фирујкићи, Аранђеловдан, имало си старо кумство у Буковчи.

До 19. века, а после обнављања села, су се доселили ови родови:

-Барагановићи (Божићи и Кралуновићи), Лаудановићи и Матриешти су један род, славе Св. Петку. Преци су им пре 200 година дошли из Балта Верђи у Румунији. Дед им је био „војник Хајдук-Вељков“.
-Трику, Станку и Кришу су један род, славе Св. Петку, доселили су се из „Влашке“
-Џелатовићи, Св. Петка, су из Бугарске.
-Предићи, Чербу и Гицићи су један род, славе Никољдан, доселили су се из „Бљувановца“ (Вељкова).
-Пенићи, Ђула, Беља и Капец су један род, славе Никољдан. Прачукундед Радул је из Раковие или Брегова у Бугарској.
-Поповићи, Никољдан. Предак, поп Јанко, је дошао из Балта Верђи или Олте у Румунији.
-Томићи, Св. Петка и Никољдан, су из Ракитнице у Бугарској.
-Греку су из Грчке.

Родови досељени у 19. веку:

-Креасте, Св. Петка, су из Радујевца.
-Островљани, Митровдан. Прадед дошао са „Острова“ (Велико Острво).
-Уруков, Андријевдан. Дед се доселио из „Влашке“.
-Флорикуце, Никољдан, су се доселили из „Бљувановца“ а пореклом су од Брегова.
-Ковачевићи, Св. Петка, је Циганин-Ром ковач, доселио се из Кобишнице.
-Негурићи, Аранђеловдан. Отац је из „Џањева“ (Душановац).
-Флорићи, Аранђеловдан и;
-Мишу, Никољдан, су из Радујевца.
-Фасуји, Аранђеловдан, су из „Џањева“.
-Богдан, Св. Петка. Отац се доселио из „Циганаша“ у Румунији.
-Чока, Св. Петка, су из Мокрања а пореклом су из „Влашке“.
-Лападатовићи, Св. Петка. Отац се доселио из Буковче и „ушао“ у Оћузиће.
-Поповићи, Св. Петка, су из Душановца.
-Чокотај, Св. Петка, су из Радујевца
-Думитрашкови, Никољдан, су из Малајнице а пореклом су са Косова.
-Ђорђевићи, Никољдан, су из Радујевца.
-Белча, Св. Петка и;
-Питаревићи, Св.Петка, су из Буковче.
-Фурњига, Св. Петка, су из Кобишнице.
-Бурћа, Јовањдан и;
-Аврамовићи, Јовањдан, су из Глоговице а пореклом су са Чубре.
-Брнец, Св. Петка, су из Самариновца.
-Степановићи, Св. Петка, су из Плавне а пореклом су од Видина.
-Абраши, Аранђеловдан, су из Глоговице а пореклом из „Влашке“.
-Станковићи, Никољдан, су из Мале Јасикове а пореклом су из „Влашке“.
-Нина, Аранђеловдан, су из Радујевца а пореклом суиз „Влашке“
-Димитријевићи, Св. Петка, су из Бугарске.
-Магдићи, Никољдан и;
-Чибук, Св. Петка су из Кобишнице.

Црквена слава и сеоска заветина је Спасовдан.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.