Порекло презимена, варошица Брусник (Зајечар)

Порекло становништва варошице Брусник, Град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Село је на Тимоку. Земљиште поред Тимока је „равница“ а западно је брдовито и површ са мањим узвишењима. Куће су већином на плећатом брду а многе су у њиховом подножју.

Воде.

У Бруснику се пије вода са Кладенца (Чесме) и из многих бунара. У синору су кладенци: Дејановац, Милековац, У Глибану, У Плочару, У Рипару и У Радоњицу и Павличка Чесма.

Земље и шуме.

Земљиште је плодно за све усеве, наочито за кукуруз а много га има и под виноградима. Њиве, виногради и ливаде су на местима: Баре, До, Кладенчина, Брестовачко Поље, Витлиште, Милековац, Заједница, Попљескац, Јање Ливааде, Стублина, Тудорча, Сојиц, Жуљеавац, Средњи Рт, Пољана, Девица, Тимок, Велико Поље, Гумниште, Ковилово Поље, Глибан, Грујинац, Главица, Брдо, Крушар, Неразина, Лривуша, Кућача, Стражевица, Раниште и Мастика. Шума Врбовац је заједничка са суседним селом Кленовцем. Утрине су: Нерезина, Радоњинац, Дејановац, Поље, Врбовац и Бача.

Тип села.

Брусник је збијеног типа. Куће су размакнуте од 5 до 40 метара. Крајеви су: Горњи Крај, Грљан или Селиште, Средина Села (Варошка Мала), Доњи Крај (Ранска Мала – Чекерска Мала) и Радићева Мала. У крајевима има више родова и куће су им измешане. После 1918. године Брусник је порглашен за варошицу.
Гробље је заједничкоо са селом Кленовцем и оно је на брежуљку између оба насеља.

Име насељу.

Мисли се да је име селу постало по камену „бруснику“ а делови села (крајеви) су названи по положајима или по најбројнијим родовима.

Старине у насељу.

У Бруснику има остатака из прошлости. У Кућачу, на међи са Тамановцем, постоји Латинско Гробље. Прича се да су ту укопани и неки „туђинци“, који се се овде бавили копањем злата. Ту су налажени метални клинци, бакарни, сребрни и златни новац, бакарно прстење, људске кости, које су биле веће него овдашњих људи. Једно место на овом гробљу се зове Црквиште где се раније познавао темељ од неке цркве.
Русалиско Грбоље је на путу за железничку станицу. Прича се да су ту укопане изгинуле „русалке“, које су се, долазећи са Мораве и Тимока, на том месту сусреле и потукле.
Селиште је место где је најпре било ово насеље, које се због „турског зулума“ растурило, па и неке породице „преко планине“ отишле у Аустрију“ а друге у Бугарску и Румунију. Од тог насеља остало је Старо Гробље више Селишта, на коме има великог надгробног камења. Старих горбаља има и у Средини Села, у Брештару и Попљаски. На месту садашњег гробља била је црква брвнара, која је саграђена почетком 19. века.

Постанак насеља и порекло становништва.

Брусник је старије насеље, јер се на обема помињаним аустријских картама забележено насеље Brusnik. Године 1784. село је забележено истим именом а 1807. године помиње се „кнез Станко бруснички“. Брусник се помиње и 1811. године а 1846. и 1866. године заједно са тадашњим засеоком Кленовцем имао је 151 односно 231 кућу да би 192. године имао 265 кућа. На поменутим двема картама (Лангерова и „Темишварски Банат“) на даншњем месту Грујинац забележено је место Gruina Gruintz, што показује да је пре аустријске окупације било више насеља у овом крају.
По предању Брусник је старо насеље. У њему има родова чији су преци „дошли са Косова одмах после косовске битке“ и доцније због „турском зулума“ бежали у „Аустрију“, Бугарску и Румунију.

У најстарије родове спадају:

-Банини (Поповићи), Никољдан;
-Радићи (Цајићи,Ђуринци или Пинкићи, Ковачићи, Петровићи, Цокинчићи, Богосављевићи и Мисићи) су један род, славе Јовањдан. Старо кумство имали су у Браћевцу преко Тимока, где су бежали од „турском зулуму“, а неки су отишли у „Горњи Вилајет“ и нису се враћали.
-Ранци (Пазаровићи, Јелкићи и Томићи), славе Никољдан. Имали су кумство са Мутуловим у Рогљеву.
-Полиђанци-Танчићи, Цар Константини Царица Јелена. Прво презиме је старије а друго је по прадеди. Имали су кумство у Рогљеву.
-Петрушићи, Никољдан, су имали старо кумство у Тамничу. Предед Мија био је „војник Хајдук-Вељков“.
-Живанићи, Аранђеловдан. Њихов прадед Цока био је „коњаник Хајдук-Вељков“ и после Вељкове погибије спасао се на коњу преко Неготинског Блата.
-Јелчићи и Станојловићи, славе Стевањдан. Њихови прачукундедови, браћа Велоје и Вељко, са породицама су бежали у Лозовик у „Доњем Вилајету“, одакле се Велоје повратио а Вељко преселио у Клоку и од њега су тамошњи Ивановићи.
-Милутиновци и Лукићи, славе Никољдан. Имали су кумство у Вражогрнцу – Црна Река.

До почетка 19. века досељени су:

-Ђурићи, Ђурђевдан, су „Косовци“ и род су са Косовљанима у Браћевцу, преко Тимока.
-Мандићи (Ристићи, Шарковци, Николићи, Пауновићи и Јовановићи), Никољдан. Доселили су се из Старе Србије, бежали у „Горњи Вилајет“ а неки у Браћевац, преко Тимока, од којих је тамо заостао Павле, прачукундед тамошњег свештеника Станоја Недељковића (Павковићи Милановци), коме је дед Здравко причао да је од својих старијих слушао како је тада у Браћевцу било само 30 кућа.
-Веловићи, Живанчевићи (Којинци и Стојадиновићи), Срђевдан, су досељени из Црне Горе.
-Грујићи (Живуловићи), Јовањдан, су се доселили од Ужица.
-Величковићи (Кузмановићи, Којићи, Микићи), Јовањдан, су пореклом са Косова а овамо су дошли из Микрања.
-Рашанчићи и Голубовци, Благовести, су један род, досељени из тимочког краја.

Родови досељени у 19. веку.

-Војновци (Маринковићи), Никољдан су досељени после „Хајдук-Вељкове крајине“ из Велике Јасикове а пореклом су из „Арнаутлука“.
-Васићи, Никољдан. Прадед се доселио из Неготина.
-Мариновци, Јовањдан, су Цигани-Роми ковачи, не знају за своје порекло.
-Бачкићи, Ваведење, су досељени из Бачке.
-Салашчићи, Благовести, су досељени из Салаша а старином су са Косоова.
-Поповићи, Митровдан. Дед, поп Балан, доселио се из Велике Јасикове а пореклом су из Влашке.
-Веселиновићи, Јовањдан, су из Браћевца а пореклом су из Старе Србије.
-Ивићи, Св. Врачи, су пореклом од „Карановца“ (Краљева) а овде су дошли са Рајца.
-Ивићи, Никољдан, су Цигани-Роми ковачи, дошли из Браћевца.
-Поповићи, Св. Петка, су из Велике Јасикове а порекло су из Влашке.
-Живковићи, Ђурђевдан, су досељени из Браћевца.
-Малићи, Ђурђевдан, су из Јелашнице а пореклом су из Видина.
-Николићи, Аранђеловдан, су из Боровца у Бугарској.
-Недељковићи, „Мађари“, Јовањдан, доселили су се из Мађарске.
-Станојевићи, Св. Петка, су из Велике Јасикове а пореклом су из „Арнаутлука“.
-Пауновићи, Ђурђевдан, су из Табановца а пореклом су из Горњана у Поречу.
-Вучковићи, Аранђеловдан, су из Зајечара.
-Милошевићи, Никољдан, су дошли из Метриша а пореклом су су из Кривог Вира.
-Милићи, Никољдан, су из Ресаве.
Црква слави Спасовдан, а заветина је Недеља по Тројицама.

ИЗВОР: Према књизи Косте Јовановића „Неготинска Крајина и Кључ“. Приредио сарадник Порекла Милодан.