Порекло презимена, село Долац (Краљево)

4. јул 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Долац*, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радомира Илића „Ибар“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Напомена:
*У књизи пише у главном наслову „Описи појединих заселака“; у поднаслову „Долачка кметија“ где су описани засеоци: Долац, Обарак и Врањево. Како се на сајту Порекла од поменутих заселака помиње само Долац као село у простору под административном јурисдикцијом Града Краљева, сматрам да су преостала два „засеока“ у саставу села Долац. Тако је и са осталим “кметијама“ у Ибру.

Положај села.

Долац се налази на источној страни Радочела под Сивском Стеном. У односу на ниво Студенице доње куће су на висини од 380 а горње на 510 метара.

Воде.

Мештани воду користе са Колачке Чесме и Чесме код Јавора. Прва је испод а друга у врху села.

Тип села.

Куће су збијене у поједине гомиле, од којих су две јаче издвојене. Једна се зове Бели Поток а друга Бачкуље. То су џемати овог села-засеока. Две куће породице Дугалића су одвојене на 5 минута хода од засеока у месту званом Цеста, у источном подножју Јазвина. Куће су двојаке грађе: „шиље“ и „брвњаче“. Бачије су на Радочелу. Од стоке имају оваца, говеда, потом коза и коња. Свиње су ретке.

Постанак засеока и порекло породица.

Долац је врло стари заселак. Помиње се у повељи Стевана Првовенчаног, као гранично место земаља манастира Студеница.

Порекло породица.

-Бачкуље, Симеундан, има их 10 кућа. Стара су породицца.
-Богојевићи, Јовањдан. Има их 7 кућа. Доселили су се давно из Шекулара.
-Дугалићи, Лазаревдан. Има их две куће. О пореклу видети у опису засеока Врањева.
-Сретеновићи, Лучиндан. Има их само једна кућа. Доселили су е пре 25-30 година из Усиња, срез моравички, на реци Студеници.

Заселак Обарак.

Положај засеока.

Овај заселак се налази на источним странама Долачког Брда.

Воде.

Поред засеока тече Обарачки Поток. Воду пију са чесме Точка. Како се заселак налази у страни потока, заклоњен је од ветрова те је у њему топлије у односу на остале засеоке.

Тип насеља.

Куће су врло близу једна другој. Но код најређих кућа није веће одстојање од 60 метара. Непосредно изнад засеока је сеоска шума, која се налази на месту званом „На Брежинама“.
Од засеока се одвојила једна кућа, 10 минута хода удаљено место Курјачу.
Бачије овог засеока су у Радочелу, на местима кја се зову: Курјача, Дочевина и Зимовница.

Старине у насељу.

На врху косе изнад Обарка налази се једна стара црква, која је у горњем делу порушена. Дуга је 8 метара а широка три и по метра. Озидана је од мермера и шкриљца са малтером. Под предњим делом цркве (олтаром и правом црквом) укопан је на свод озидан простор у облику подрума. У цркви се местимично познају трагови иконостаса. У олтару са обе стране – леве и десне – има један запис, који је знатно оштећен. Код народа постоји предање да је ова црква била латинска.
Место где се налази стара црква зове се Старо Село. Ту је у прво време, веле, била једна једина кућа у целом Обарку, па се одатле преселила на данашње место и задруга изделила. То је била кућа од рода Богојевића.

Порекло прородица.

-Богојевићи (Марковићи и Луковићи), Јовањдан. Има их 12 кућа. Иста су породица са Богојевићима из Долца.
-Златићи, Илиндан. Има их 4 куће. Доселили су се у овај заселак пре 50 година из села Запоточа у моравичком срезу.
-Кораћевићи, Никољдан. Има их само једна кућа. Доселили су се пре 20 година из Бзоика у студеничком срезу.

Засеок Врањево.

Положај засеока.

Врањево се налази у страни брда Јазвина.

Воде.

Цео засеок захвата воду са чесме у Долини.

Земље и шуме.

Данас имају мало заједничке сеоске шуме у месту које се зова Стрмац. Раније су имали више заједничке шуме, али су је поделили. Ипак, земљиште под шумом још је заједничко. Та заједница се огледа у томе, што сваки мештанин има право да напаса своју стоку по свој шуми, без обзира на својину.

Тип засеока.

Куће су по засеоку разређене на одстојању 30 до 80 метара. На 15 минута хода од засеока су одвојене четири куће Шаптовића, које чине засебан крај у засеоку, који се по презимену рода зове – Шаптовићи. Они пију воду са чесме Бубана.
Данас се у Врањеву једва могу запазити три групе кућа: Ромчевићи, Дугалићи и Шаптовићи (ови последњи су јасно издвојени). Стари људи причају да је пре 80 година у сваком овом крају била само по једна кућа и да се од тог доба образовао заселак изградањом нових кућа подељених задругара.

Име насељу.

Врањево носи име по истоименом селу (Врањеву) у Старој Србији, одакле су се доселили Дугалићи, који су у Врањеву најмногобројнији.

Порекло породица.

-Дугалићи, Лазаревдан. Има их 23 куће. Доселили су се, како је већ речено, из Врањева у Старој Србији. О времену досељења знају ово: Данашњи нараштај је пето колено Тому, који је давно умро, а овде се доселио дед Томов. Дакле, данашњи нараштај је седмо колено од досељења.
-Ромчевићи, не каже се ништа за славу. Прво су били у месту Склапницима испод манастира Студенице па су се, због куге, изместили овде. Стара су породица и има их 7 кућа.
-Шаптовићи, не каже се коју славу славу славе, су се доселили из места Пустоселина, које је у засеоку Боровцима – срез студенички. Има их 5 кућа.
-Дражевићи су се доселили из села Брусница у Старој Србији. Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Према књизи Радомира Илића „Ибар“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.