Порекло презимена, село Ратина (Краљево)

30. јун 2015.

коментара: 4

Порекло становништва села Ратина, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Црква Св. Јована Крститеља у Ратини
Црква Св. Јована Крститеља у Ратини

 

Топографске прилике.

Сеоске куће су на двема заравнима око Великог Потока и у равници поред пута и пруге Карљево-Крушевац.

Воде.

Реке: Ибар и Западна Морава.
Потоци: Велики Поток и Совљак.
Извори: Бубан, Бубанчина, Велика Чесма, Требићки (Ђуровићки) Извор и Каоц.
Неке куће се служе водом из бунара и шмркова.

Земље и шуме.

Њиве су на местима: Аде, Јагњило, Луке, Моравци, Придол, Церка и Шевари.
Ливаде: Совљак, Церка, Паањевац.
Забран: Шумари (у Белимарковцу).
Утрине: Јасик, Гај, Совљак, Голетар, Дивље Поље, Парлози и Батал-Ливаде.

Тип села.

Пут и пруга Краљево-Крушеац деле село на два дела. Мањи и виши део је не југу од поменутих комуникација и зове се Горња Ратина (или Брђанија); већи и нижи део је северно од поменутих комуникација и зове се Доња Ратина.
У Горњој Ратини су четири махале: Луковска Мала, Петровска Мала, Вукадиновска Мала и Требићка Мала.
У Доњој Ратини део села на левој страни Великог Потока и поред Ибра зову Панчево а део на десној страни зову Река.
У Панчеви су две махале: Мајдашка Мала и Црнчанска Мала.
У Реци су такође две махале: Вучићевска Мала и Чурлинска Мала.

Остали подаци о селу.

Насеље има 57 родова и 149 кућа.
У селу су два гробља; једно је у Панчеву а друго у Црнчаској Мали.
Стеван Првовенчани је приложио својој задужбини манастиру Жичи и „Таласко с Ратинов и са Заклопитов Луком“.
На Лангеровој карти Ratina је означена знаком за воденицу, односно скелу.
У харачким списковима из 1818. године Ратина има педесет домова и 150 харачких глава.
Године 1844. Ратина је село у Карановачком сезу Чачанског „окружја“, има 97 кућа и 466 становника.
Сеоска заветина је Други дан Св. Тројица – Други дан Духова.

Име селу.

По народном предању име селу долази од „ратара“, јер су у њему некада становали „ратари манастира Жича“.

Старине у селу.

Код извора Бубана (у Великом Потоку) су биле „турске“ коњушнице. Запалила их је српска војска када су ови крајеви ослобађани од Турака.
У Црнчанској Мали, код Петровића кућа, је старо сеоско гробље. У том гробљу су се укопавали до пре 70 година. У данашњем сеоском гробљу, кажу, била је до пре 60 година мала црква. На месту на коме је била та црква је „престо“, један велики камен на коме жене пале свеће.

Порекло породица.

Негдашњи родови:

-Вулићевићи (Ђурковићи), Никољдан, су од Вулићевића из Мељанице. Иселили су се у Гружу.
-Вишњаковићи, непозната слава, су изумрли. На „Вишњаковском“ земљишту су Тодосијевићи, који су се доселили из Закуте у Гружи.
-Марићи, непозната слава, су били на заравни Крушику (у Луковској Мали). Воћњаци Луковића, засађни на крчевини, зову се Марићи као успомена на овај род.
-Златковићи, Аранђеловдан, су из неког села код Гњилана. Иселили су се у Крагујевац и Београд. Успомена на њих сачувана је у називу њива – Златковац.
-Блажевићи, Спасовдан, су из Блажева на Копаонику. Изумрли су. Јеринићи из истог села су купили „Блажевско“ земљиште.
-Камиџорци, Никољдан, су од Камиџораца из Мељанице. По свој прилици иселили су се у Гружу.
-Рачовићи, Ђурђевдан, су се иселили у Гружу.
-Пантовићи, Ђурђевдан, су се иселили у Мале Пчелице у Лепеници.
-Дошићи, Ђурђиц, су од Дошића из Брезне. Изумрли су.
-Миленковићи, Никољдан, су се иселили у Заклопачу. На иховом земљишту су Васковићи (Анџаци, Анџаковићи), Никољдан, „досељеници од Лима“.
-Суроње, Лазаревдан, су се такође иселили у Заклопачу.

Данашњи родови:

Старинци:

-Милетићи и Стевановићи, Андријевдан.

Непознатог порекла.

-Чоловци, Митровдан и;
-Максимовићи, Ђурђиц.

Досељени у 18. веку:

-Катићи, Јовањдан. Кажу да су из Рогаче у Космају и од породице Јанка Катића. Из Рогаче су избегли у Уграску и провели неко време у околини Панчева па су отуда дошли у ово село.
-Поскурице (Вукадиновићи), Јовањдан, су из Поскурица у Лепеници, населили се најпре у Витановцу (Гружа) а отуда дошли овамо. Род су Чмерићима у Мељаници, Поскурицама у Кованлуку и Илићима (Будивацима) у Врби. У Мељаници су им од старине кумови Остраћани, па су, вероватно, старином из Остраћа у Ибру.
-Вучићевићи, Ђурђиц, су из Грабовца у Гружи.
-Луковићи, Никољдан, су „од Рогозне“, доселили се најпре у Бзенице – Александровачка Жупа а отуда овамо. Род су Луковићима у Матаругама. Неки су се одавно иселили у Краљево и тамо се зову Луковићи, Боћовци.
-Требићани (Марковићи и Минићи), Аранђеловдан, су се доселили из Требића (Пасјег Потока) у Дежевском срезу, па их зову Пасјанима.
-Чурле (Чурлићи), Ђурђиц – прекада Ђурђевдан, су из неког села код Петрове Цркве близу Новог Пазара. Кажу да је њихов предак Арсеније-Мојсије Чурла (или Чорла), митрополит и пећки патријарх, обновио Петрову Цркву код Новог Пазара 1728. године. Род су Чурлићима у Годачици (Гружа) и Чурлићима у Брезни (Таковски срез).
-Црнчани, Алимпијевдан, су из Црнче у Бихору. Броје пето колено од досељења.
-Старовлашани (Раковићи), Никољдан, су из Старог Влаха.
-Марјановићи, Ђурђиц – прекада Ђурђевдан, су Дробњаци. Овамо су се доселили из Штитара у Дежевском срезу.

Досељени у првој половини 19. века:

-Мајдаци („Црногорци“, Томовићи и Костовићи), Ђурђевдан – прекада Аранђеловдан, су из неког села у околини Берана, населили се најпре у Дежеви, па отуда прешли овамо.
-„Арнаути“ (Марковићи), Алимпијевдан. Њихов предак Арсо „Арнаутин“ се доселио из неког села код Пећи.
-Ђуровићи, Св. Петка – прекада Трнова Петка, су од Ђуровића из Брезне. Њихови су кумови у Гружи и Левчу.
-Клапићи (Стевановићи, Гајовићи и Андрићи), Аранђеловдан, су из Клапића у Метохији.
-Мрмоњци (Стевановићи), Ђурђиц – прекада Ђурђевдан, су из Мрмоња у Дежевском срезу.
-Ковачевићи, Ђурђиц – прекада Ђурђевдан, су „од Пазара“.
-Петровићи и Попоречани, Никољдан, су од Петровића првих из Рудњака.
-Весковићи (Анџаци, Анџаковићи), Никољдан, су „од Лима“. Они су на земљишту Миленковића других, исељених у Заклопачу.
-Чковре (Петровићи), Јовањдан, су од Чковра из Брезне.
-Џелати (Илићи), Стевањдан, су из Црне Горе.

Досељени у другој половини 19. века до данас:

-Ћикићи (Милосављевићи), Никољдан, су „од Пазара“.
-Јеринићи, Аранђеловдан, су „од Пазара“.
-Ђерковићи, Мратиндан, су из Доњег Колашина. Овамо су се доселили „од Дежеве“.
-Понорци (Пановићи), Мратиндан – прекада Петрове Покладе, су од Понораца из Брезне.

Досељени из Груже у истом периоду:

-Благојевићи први, Ђурђиц – прекада Ђурђевдан, су из Витановца.
-Кошани (Глишовићи и Тодосијевићи), Св. Петка, су из Закуте.
-Благојевићи други, Јовањдан, су из Годачице.
-Стојадиновићи, Јовањдан, су из Витановца.
-Вукићи (или Вунићи, нечитко), Јовањдан, су из Витановца.
-Миловановићи (Вићовци), Мратиндан, су из Витановца.
-Ранковићи (Карџићи), Ђурђиц, су из Витановца. Род су Чубановићима у Подунавцима.
-Пановићи, Никољдан, су из Витановца.
-Јовановићи и Јаковљевићи, Св. Ћирило и Методије, су из Годачице. Род су Јовановићима у Вранешима.
-Басаре (Басарићи), Никољдан, су из Врбете у Гружи а старином су из Тисовице у Старом Влаху.
Сви су ови Гружани досељени на купљена земљишта осим Ранковића (Карџића), који су дошли „на мираз“ у Црнчане.
-Вучинићи („Бежанци), Митровдан, су од Вучинића у Церју.
-Поповци (Мијаиловићи), Ђурђевдан. Јован калуђер се доселио са синовима из Врнчана у Љубићском срезу да служи цркву у Врби.
-Миладиновићи, Никољдан, су од Миладиновића из Каменице.
-Мијаиловићи, Св. Петка, су од Мијаиловића из Метикоша.
-Драгањци, Ђурђиц, су од Драгањаца из Брезне.
-Живковићи, Јовањдан, су од Живковића из Отрока.
-Ерци (Јовановићи), Лучиндан, су род Ерцима у Готовцу.
Чиље (Чуљовићи и Илићи), Мратиндан – прекада Аранђеловдан, су из Мељанице. Род су Чуљама у Матаругама.
-Чомаге (Јовановићи), Аранђеловдан, су од Чомага из Мељанице.
-Миљојковићи, Алимпијевдан, су од Миљојковића из Рибнице.
-Чоловићи, Стевањдан, су старином из Костенице у Лозанском срезу. Овамо су се доселили из Ласца у Трнавском срезу.
-Танасијевићи, Ђурђиц, су се доселили као слуге из Печенога у Гружи.
-Станковићи, Никољдан, су из Катуна у Темнићу.
-Милутовци (Вулићи), Св. Врачи, су из Милутовца у Трстеничком срезу.
-Дробњаци, Ђурђиц – прекада Ђурђевдан, су се доселили као слуге из Дробњака.
-Маркулићи, Аранђеловдан, су од Маркулића у Врби. Овде су „на миразу“ у Басарићима.
-Ђоковићи (Брковићи), Аранђеловдан, су из Берана. Они су „на имању“ Петровића (Чковра).
-Боћани (Симовићи), Ђуђиц – прекада Илиндан, су од Боћана из Предола.
-Младеновићи, Аранђеловдан – женина слава – своју напустили, доселили су е из Бабушнице у Лужничком срезу, 1910. године.
-Стевановићи (Медари), Никољдан, су од Печанаца из Ковача, дошли „на мираз“ у МедареЈовићевићи, Лучиндан, су дошли као слуге из Црчева у Сјеником срезу после Великог рата. Старином су од Роваца.
-Јовићевићи, Лучиндан, су дошли као слуге из Црчева у Сјеничком, срезу. Старином су из Роваца.
-Петрушићи, Св. Петка, су од Петрушића у Грачацу. Овде су „на миразу“ у Црнчанима. Досељени после Великог рата.

ИЗВОР: Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Желела бих да истражим порекло старог презимена моје породице и мог претка са именом Живко Мијаиловић, са славом Света Петка.У попису за село Штитар, Шабац 1829.г. пише да се он доселио између Првог српског устанка и 1829.”од Мораве”, што у породичном предању није било познато. Оно што се зна је да смо из Херцеговине (вероватно Старе Херцеговине).

    Да ли Мијаиловићи у Ратини, са славом Света Петка, имају неки податак о одсељеним Мијаиловићима, нека имена, временски период, породичну причу,или можда знају село одакле су се Мијаиловићи (Михаиловићи) из Црне Горе доселили у Милутовац ,Трстеник, а одатле у Метикош и Ратину. или евентуално знају куда су се касније кретали одсељени Мијаиловићи?.Молила бих оне који могу, да помогну. Поздрав свима који истражују своје порекло и онима који им несебично помажу.

  2. У књизи о селу Милутовац, Трстеник пише 1905. да су Михаиловићи-Бјелопавлићи са славом Света Петка, да су досељени из Црне Горе ,али не из ког села, у старо насеље Орловацу Милутовцу пре 60 година.Грешке х-ј су биле честе а у књизи о Ратини и Метикошу пише да су Мијаиловићи досељени из Милутовца са истом славом Свет Петка и прекадом Трнова Петка. У Милутовцу није било и Михаиловића и Мијаиловића значи да се ради о истој фамилији са истом славом и преславом.

  3. Mijo

    Moze li neko da napise dali je ikada postojalo ili postoji selo klapic u metohiji.
    Procitao sam dosta podataka i razgovarao sa dosta ljudi poreklom iz tih krajeva ,zbunjeno su me uvek pitali da im ponovim ime tog navodnog mesta u metohiji.
    Mislim da su to neka izmisljenja prepricavanja i da je vise od pola ovoga izmisljno generacijama.

    • miki

      gospodine Mijo ,verovatno ste u pravu.zainteresovao sam se i zeleo da vam pomognem da saznate istinu o selu klapic.ono postoji ali samo u bosni i familija prezimena Klespie ,verovatno nekog stranog porekla je migrirala nekim poslom u to selo klapic u bosni ,zatim mozda i u mtohiju a mozda i ne a kasnije u centralnu Srbiju.Tako da su im dodali i nadimak” klapici” po tom selu u bosni. u metohiji selo sa tim imenom ne postoji niti je postojalo .