Порекло презимена, село Ковачи (Краљево)

30. јун 2015.

коментара: 5

Порекло становништва села Ковачи (део насеља 1979. године припојен Краљеву), Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Kovači

Топографске прилике.

Куће овог села су на заравнима око потока Змајевца, на десној страни Ковачевачког Потока и у равници око пута Краљево – Жича. Већи део села је на заравнима а мањи је у равници.

Воде.

Река: Ибар.
Потоци: Змајевац и Ковачевачки Поток.
Извори: Бубан или Цветановац, Драгутиновац, Поледићки Извор (Топлик) и Чесма Код Записа.
Има десет бунара. Они су својина појединих породица и немају имена.

Земље и шуме.

Њиве су махом поред Ибра, испод пута Краљево – Жича а ливаде су око поменутог пута и око сеоских кућа.
Њиве су на местима: Кривине, Мртвице, Црквине и Шевари. Расотке у Прудови су у атару села Крушевица.
Ливаде: Зукве, Лазине, Трсине, Црквине, Шевари и Прудови.
Шуме: Гај (Ковачки Гај) и Шевари.
Утрине: Гај, Гложђак, Јаруга, Росуља, Буњачко Брдо и Шевари.
Бачије су на Граовишту, у поседу села Рибница.

Тип села.

Село је подељено на два краја: Брђанија и Ковачи.

Остали подаци о селу.

Село има 27 родова и 58 кућа.
Гробље је испод Буњачког Брда, на месту званом „Код Кожаре“, у селу Рибници. У том гробљу сахрањују се становници једног дела Рибнице.
На Лангеровој карти је забележено насељено место Cowaczi.
У Харачким списковима из 1818. године село Ковачица има 35 домова.
Године 1844. Ковачи су заселак села Крушевица.
Сеоска заветина је Други дан Св. Тројица – Други дан Духова.

Име села.

По народном предању име селу долази од ковача манастира Жиче.

Старине у селу.

У Црквина, у равници поред пута Краљево-Жича, била је једна црква. Селиште је најстарији део села.

Порекло породица.

Негдашњи родови:

-Мицићи, Јовањдан, су из Будожеља у Моравичком срезу. Последњи мушки потомак се иселио у Краљево – Мицић абаџија. На њиховом земљишту су Јолићи, досељени из околине Берана.
-Вунићи, Јовањдан, су од Вунића из Ратине. „Овде су били још под Турчином“. Последњи потомци Видосав и син му Симон умрли су 1926. године. Њихово земљиште су купили Прњаци (Милосављевићи).
-Ковачевићи, Ђурђиц – прекада Ђурђевдан, су из Ковача у Плани и род су Дубравцима у Каменици. Миленко, последњи потомак, умро је око 1870. године. Њихово земљиште су купили Аксентијевићи, досељени из Трнаве у Дежевском срезу.
-Киковићи, Св. Александар Невски – прекада Аранђеловдан, су из Васојевића. „Стари Ђоко Киковић је био у Маџарској буни“. Изумрли су око 1860. године. Њихово земљиште су купили најпре „Арнаути“ (Стевановићи) – данас их нема у селу – а од њих данашњи Анђелковићи.
-Попречани, Томиндан, су од Јевтовића из Попове Реке у Рудњаку. Изумрли су око 1865. године.
-Кулизе, Мратиндан, су се доселиле „из села Кулиза код Прибоја на Лиму“. Марко, последњи потомак, умро је пре 70 и више година. Њихово земљиште су купили овдашњи Милићи.
-Мартиновићи, Ђурђевдан, су изумрли око 1885. године.
-Новаковићи, Лучиндан, су изумрли. Њихово земљиште су наследили Крушевци, њихови „усињеници“, досељени из Рвата у Ибру.
-Поледице, Никољдан, су из Поледица у Моравичком срезу, дошли најпре у Готовац а отуд овамо. Иселили су се „у Жичу“ – у Крушевицу.
-„Арнаути“ (Стевановићи), Никољдан, су се доселили од Пећи и настанили се на купљеном имању од Киковића. Неки су отишли у Ратину „на мираз“.
-Раденковићи, Св. Вартомолеј, су из Биљановца у Ибру. Изумрли су око 1870. године. Њихово земљиште су купили Брестовци.
-Праштевци, непозната слава, су дошли из Готовца око 1865. године и настанили се на замљишту које су купили од Попречана. Изумрли су.
-Вукићи, Аранђеловдан, су од Вукића у Рибници. Изумрли су.
-Германовићи, Јовањдан, су изумрли пре 60 година. Њихово земљиште су купили Танасковићи из Метикоша.

Данашњи родови:

Старинци:

-Митровићи, Никољдан и;
-Мирковићи, Никољдан.

Досељени у 18. веку:

-Никићи, Јовањдан. Турчин, сеоски спахија, довео је Петра, оца Никина (Ника је прадед данашњем старцу од 75 година) из Ибарског Колашина да му чува овце.
-Видојевићи (Анђелковићи, Марковићи, Поповићи, Миленковићи-Елезовци и Марјановићи), Јовањдан – прекада Јовањдан летњи, су од Лопаћана из Церја. Миленковићи су дуже време времена живели у Крушевици, у потоку Елезовцу, па се зову Елезовци.

Досељени у првој половини 19. века:

-Рудњани, Никољдан, су од Џода из Рудњака. Овамо су дошли из Брезне. Род су Рудњанима у Подунавцима.
-Прњаци (Томовићи и Милосављевићи), Св. Јоаким и Ана – прекада Ђурђиц, су од Прњака из Мељанице.
-Милићи, Аранђеловдан, су из Суводола на Пештеру. Овамо су се доселили из Чибуковца код Краљева.
-Тодоровићи, Аранђеловдан, су од Петровића других у Заклопачи.
-Илићи, Св. Петка, су од Пећанаца (Павловића) у Крушевици.

Досељени у периоду од 1850. године до данас:

-Дугалићи, Лазаревдан, су од Дугалића из Рибнице. Дошли су око 1870. године из Врањева „у Студеници“.
-Танасковићи, Лучиндан, су из Метикоша. Они су на купљеном имању Германовића. Старином су од Сјенице.
-Брестовци, Лучиндан, су се иселили из Кованлука око 1870. године а старином су из Брестовца у Гружи.
-Виловци, Ђурђевдан, су се иселили из Мељанице после ратова 1876-1878. године.
-Аксентијевићи и Трнавци, Лучиндан, су из Трнаве у Дежевском срезу, доселили се око 1870. године.
-Шкекићи (Пешићи), Св.Петка, су од Шкекића из Метикоша.
-Чковре, Јовањдан, су од Чковра из Брезне.
-Старчевићи, Никољдан, су од Старчевића из Брезне.
-Милашиновићи и Живковићи, Аранђелован, су од Милашиновића из Брезне.
-Крушевци, Лучиндан је поочимова слава – своју славу Никољдан прекађују, доселили су се из Рвата у Ибру а старином су из Крушевца у Пећком срезу.
-Тлачинци (Недељковићи), Аранђеловдан, су од Тлачинаца из Крушевице.
-Перишићи, Аранђеловдан, су из Ушћа у Ибру а старином су из Вионице у Моравичком срезу.
-Жупањци, Стевањдан, су од Жупањаца из Рудњака.
-Кекери, Јовањдан, су од Кекера из Предола.
-Чешибабе (Чешибабићи), Ђурђиц, су од Чешибаба из Гокчанице.
-Јолићи, Св. Александар Невски – прекада Аранђеловдан, су из Доње Ржанице у околини Берана.
-Чекањци, Стевањдан, су из Мланче „у Студеници“.
-Милетићи, Никољдан, су из Баљевца у Ибру.

ИЗВОР: Према књизи Радосава Љ. Павловића „Подибар и Гокчаница“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Anonimous

    Jel ima neko podatke o Savićima iz Kovača? Hvala Unapred

    • Милодан

      Књига је “незгодно” писана па сам се прибојао да нисам случајно превидео Савиће. Погледао сам поново село Ковачи и НЕМА Савића.
      Поздрав!
      Слободан Милић, Милодан

  2. Gligorije

    Živim na Kosovu i Metohiji tačnije u Gračanici.
    Prezivam se Maksimović ali poreklo mi potiče od Miljka Miljkovića koji se odselio 1835 god.u Lipljan iz sela Kovaci kod Raške.
    Bar mi imamo takav podatak
    Zna li možda neko dal su postojali Miljković u selima oko Raške u periodu 1830 godine.
    Hvala.

    • Милодан

      Григорије!

      Миљковићи, по књизи РАШКА – АНТРОПОГЕОГРАФСКА
      ИСТРАЖИВАЊА:
      Страница, место, Крсна слава и др
      98 Грачани, Аранђеловдан
      99 Дољани, Никољдан
      107 Бркуше, Ђурђевдан
      117 Дмитрова Река, посрбљене Клименте
      243 Ораховица (Оровица), Митровдан
      295 Придворица
      308 Бандо (Панто)
      313 Бањска, Алимпијевдан
      314 Бањска Река, Св. Јован Милостиви
      323 Јошевик, прешли из Бањске Реке

  3. Milan Milosavljevic

    Postovani , da li ima vise podataka o Milosavljevicima iz Kovaca ?
    Pradeda Nemanja Milosavljevic umro 1945 g
    Ne znamo podatke za nekoga starijeg