Порекло презимена, село Шљивовац (Аеродром-Крагујевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Шљивовац, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепен Порекло становништва села Шљивовац, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепен Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Шљивовац (Аеродром-Крагујевац)

Порекло презимена, село Шљивовац (Аеродром-Крагујевац)

Порекло становништва села Шљивовац, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Šljivovac

Положај села.

Шљивовац је на десној страни речице Угљешнице, на Китичком и Товарничком Потоку, а под брдима: Товарницом, Китицом, Шљивовачком Главицом и Голим Брдом.

Воде.

Мештани се служе водом водом са извора и и ђермова. У Главичком Крају су две живе воде, једна код порте а друга код ћуприје. У Прњавору је само Стари Бунар а у Доњем Крају су два безимена извора. Поред њих има у реци извор Чешма. Копаних ђермова има девет.
Угљешница плави имања када су велике воде. Китички Поток их после великих киша засипа песком и шљунком. Мештани веле да тада наноси по сто вагона речног материјала, толико је бујан и бесан.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде и забрани су удаљени од села највише 50 минута хода.
Сеоски атар захвата простор величине од 708 хектара, а са „селком“ шумом и утрином у Радошевцу – 25 хектара и Главици – 35 хектара у селу је укупно 768 хектара. На зиратна земљишта 605 – њиве 436 и ливаде 69 хектара а на шуме 103 хектара.

Тип села.

Под Товарницом и китицом је северни сеоски крај Прњавор – на обема странама Товарничког Потока; под Шљивовачком Главицом је Главички Крај – на десној страни Китичког Потока, који га одваја од Прњавора; испод Голог Брда је Доњи Крај. Идући низ воду најпре долази са десне стране Главички, па испод њега Доњи Крај док је Прњавор 15 минута удаљен од оба краја.
Главички Крај има четири махале: Јовановиће, Симовиће, Симиће и Стојановиће; Прњавор две – Лукиће и Џајовиће а Доњи Крај само једну – Мирчетиће.

Име селу.

Мештани кажу да је њихово сел добило име од шљивовог гаја на Шљивовачкој Главици, који се одржао до средине прошлог века.
Главички Ктај се зове стога што је под Шљивовачком Главицом; Доњи Крај је нижи на реци а Прњавор је добио име по гружанском Прњавору, одакле су Марчетићи.

Постанак села и порекло становништва.

Шљивовац је основан пре 110 година, у доба Кочине Крајине. Основало га је шест родова: Бојанићи, Јовановићи, Лукићи, Мејовићи, Симићи и Стојановићи. Они данас у селу имају 57 кућа, више од половине од укупног броја.
Ово село је унесено у Уписник и Пописник правилно. Код Вука у Даници и код Пирха такође исправно – Schliwowaz и Шљивовац. Гавриловић га је у речнику записао као Шљивоацђ.
На Ридловој карти 1810. године и Фридовој 1829. године забележено је као Siivovacz, на Лапиевој карти 1822. године као Slivovatz, на Руској 1831. године као Шлиновацђ, на Бугарсковој карти 1845. године као Шлововацђ и на Миленковићевој карти 1850. године као Шлђвовацђ.
Село је више расло разрањавањем родова него новим досељавањима. За време Првог устанка оно је добило пет родова а после 1815. године само четири рода.
Шљивоац је добио своје становништво из девет области. Највећи број родова (7) досељен је из Старе Србије. Нишава му је дала два рода а остале области по један: Ђетиња, Црна Гора, Тимок, Бугарска, Косово, Македонија и Јасеница.
Дванаест родова је овамо добегло у збегове, два су дошла као уљези и по један род као слуга и надничар.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1737. до 1787. године.

-229, Џајовићи, Џаја у Црној Гори, Никољдан.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-253, Бојанићи (Миловановићи), Нови Пазар, Никољдан.
-338, Јовановићи (Ристићи, Станкићи-Димитријевићи; Марковићи, Гавриловићи, Ђорђевићи, Јовановићи, Вићентијевићи и Милошевићи), Нови Пазар, Ђурђевдан.
-374, Лукићи, Нови Пазар, Јовањдан.
-452, Пејовићи (Тодоровићи, Јовановићи, Игњатовићи и Мијаиловићи), Сјеница, Игњатијевдан.
-489, Симићи, Велики Извор (Тимок), Ђурђиц.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-638, Гајићи (Симићи и Гајићи), Пирот, Ђурђиц.
-774, Костићи, Пирот, Никољдан.
-811, Марковићи (Голубовићи, Гојковићи и Марковићи), Битољ, Никољдан.
-869, Милошевићи, Сјеница, Св. Врачи.
-880, Мирчетићи (Лукићи, Миловановићи, Благојевићи, Здравковићи, Милошевићи, Радовановићи и Радосављевићи), Ужице, Лучиндан.

Досељени у периоду од 1853. до 1903. године:

-1455, Благојевићи, Косово, Никољдан.
-1569, Ђорђевићи, Сјеница, Митровдан.
-1916, Аврамовићи, Пећ, Митровдан.
-1928, Милисављевићи, Белосавци (Јасеница), Јовањдан.

Остали подаци подаци у селу.

У Шљивоцу је 1903. године живело 16 родова у 98 домова са 571 становником а 1910. године у селу је било 114 кућа са 824 становника. У Шљивовцу је 1921. године живело 711 становника.
Гробље је у крају Прњавору под Товарницом.
Сеоске заветине су Младенци и Бела Недеља а литија се носи на Тројички Бели Четвртак.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top