Порекло презимена, село Борци (Рача) Reviewed by Momizat on . Порекло становништво села Борци (по књизи Губеревац), општина Рача – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Прире Порекло становништво села Борци (по књизи Губеревац), општина Рача – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Прире Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Борци (Рача)

Порекло презимена, село Борци (Рача)

Порекло становништво села Борци (по књизи Губеревац), општина Рача – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Стара кућа у селу Борци (www.tor.rs)

Стара кућа у селу Борци (www.tor.rs)

 

Положај села.

Борци (Губеревац) се простиру на обема странама реке Раче и њене десне приточице Крчмаре. Куће су подигнуте на странама брда и косаница, који немају нарочитих имена или се називају по имену краја који су на њима.

Воде.

У Борцима се служе бунарском водом и водом из копаних ђермова. Бунара-извора има седам и то: Павловићки и Симићки – у Летовишту; Западник – у Ћосићима, Ћосићки у Лекићима; Бајин и Сретеновићки у потоку Мучибаби више сеоских кућа. Најјача жива вода је Бучина у пољу Бучјаку. У селу има 12 копаних ђермова.
Рача плави сеоска поља у равни своје долине само када су исувише велике воде. Тада им наноси доста штете. Крчмара, Мучибаба, Прибашевац и Ђердап не плаве село и не чине селу никакве штете.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су обично изван села а има их у мањој мери и у самом селу између појединих крајева. Њиве изван села су удаљене од крајњих сеоских кућа и до један час пешачког хода. Шума је у Бучјаку, на Коси и Коларници.
Сеоски атар захвата простор величине 1088 хектара. Од тога долази на зиратно земљиште 971 хектар – њиве 801 и ливаде 170 хектара. Шуме су површини величине 117 хектара.
У атару села Борци своја имања имају мештани Саранова (Јасеница), Мирашевца, Великог и Малог Крчмара, Лужница, Горњих и Доњих Јарушица. Борчани-Губеревчани имају своје земље у атарима села Саранова, Горњих и Доњих Јарушица.

Тип села.

На левој страни Раче су крајеви Дреновача и Село или Гегеташ а на десној страни су сви остали, који се низводно ређају овако: Брдо, Летовиште, Лекићи (Лекићки) и Ћосићи (Ћосићки) крајеви.
Кроз крај Село води мала улица, у којој су куће готово ушорене. Остали крајеви имају по једну кривудаву улицу, те село изгледа као друмско, иако кроз њега воде само сеоски-локални путеви.
У сеоским крајевима јасно се издвајају групе кућа већих родова, које су међусобно удаљене 300 до 500 метара. У Селу су такве групе кућа: Јовикићка, Матејевићка и Осаћанска; у Лекићима су – Лекићка и Матејашевићка; у Летовишту – Велемукићка и Матејашевићка; у Дреновачи – Јовикићи; у Ћосићима – Ћосисћка и у Брду – Велемукићка.

Старо име селу.

Мештани кажу да је њихово село названо Губеревац, стога што је у њему била веома густа шума, да се човек у њој осећао као под губером. Други веле, да су међу оснивчима села била два брата без икога свога. Оба су умрла истог дана, па како нису имали ничега, комшије их покрише губером, по чему је село добило данашње (тадашње) име. Међутим, ниједно од ова два тумачења није вероватно. По свој прилици име су донели оснивачи села или који од старијих оснивачких родова, што је утврђено испитивањем порекла становништва. Старац Михаило Јовановић казује да су Ћосићи трећи по старини род у селу, досељени овамо из драгачевског села Губеревца. Они су овде затекли Велемукиће и Матејашевиће, којима су рекли одакле су дошли те тако примише име овог драгачевског насеља.
Село је центар Губеревца а због чега се зове и Гегеташ никоме није познато. Дреновача је добила назив по дреновом лугу, Брдо је названо, јер је на брду а Летовишта по летњим становима-трлима. Остали крајеви су добили има по најбројнијим родовима у њима.

Старине у селу.

У Борцима (Губеревцу) је до скора постојало неко старо гробље у Гегеташу, поред Раче. Осим њега постоје и рушевине неке старе цркве код Пантићких кућа на потоку Мучибаба. Оба места су данас под зиратним земљиштем а помен на њих је остао по именима места – Маџарско Гробље и Црквина. Назив Трмчиште одржао је успомену на турско доба.

Постанак села и порекло становништва.

Борци (Губеревац) су основани пре 160 година. У почетку је имао само два рода у две куће. То су били Велемукићи и Матејашевићи, као што је већ речено. Нешто касније су добегли Ћосићи. Од три оснивачка рода село има данас 62 дома, више од половине укупног броја кућа у селу.
По времену постанка најстарији крај је Село или Гегеташ, па Ћосићи, оба су настала у доба Друге сеобе. У време Кочине Крајине постали су крајеви Брдо, Дреновача и Лекићи. За време Карађорђевих ратова основано је Летовиште. Ћосићи и Летовиште су основани на трлима.
Борци(Губеревац) су први пут записани у свим пописима, списковима места и на картама до половине XIX века. Они су уписани у Уписник 1818. године, Назначениу 1819. године, у Пописник 1822. године, у Вуков списак у Даници 1827. године, у Пирхов списак у Путовању 1829. године и у Гавриловићев Речник 1845. године. У Речнику по тадашњем правопису као Губеревацђ а код Пирха у оригиналу као Guberewaz.
Село је нарасло у подједнакој мери рађањем и новим досељавањима. За време Кочине Крајине добило је 3 рода, у доба Првог устанка 6 родова и после 1815. године 11 одова.
Губеревац (Борци) је насељен из 14 области. Из Тимока је дошло 5 одова, из Лепенице -3, Косова -2, Јасенице -2, Груже -2. Драгачево, Колашин, Босна, Мачва, Нишава, Стара Србија, Македонија и Црна Гора су дали по један род.
Сви су досељеници до 1815. године добегли у ово село у збегове а после 1815. године досељени су као уљези -6 родова а на купљено имање, на слободну земљу, као доводак, ковач и дунђер по један род.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1690. до 1736. године.

-18, Божићи (Матејашевићи-Пантићи, Милановићи, Живановићи, Матејашевићи, Обрадовићи, Вилиповићи, Максимовићи и Тошићи), Студеница (Косово), Усековање.

Досељени у периоду од 1737. до 1787. године:

-96, Велемукићи (Симићи-Симичићи; Срећковићи, Јовановићи, Тимотијевићи и Милојевићи), Бело Поље (Косово), Митровдан.
-102, Вукићевићи (Петровићи), Белопавлићи, Аранђеловдан.
-224, Ћосићи (Стевановићи, Петрићевићи, Марковићи, Милошевићи, Ранковићи, Тимотијевићи, Милутиновићи, Петровићи и Илићи-Николићи), Губеревац (Драгачево), Аранђеловдан.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-339, Јовикићи (Јовичићи – Марковићи, Илићи и Ђукићи-Станковићи), Колашин (Стара Србија), Мратиндан.
-369, Лекићи (Голубовићи, Петровићи и Николићи), Књажевац, Никољдан.
-437, Осаћани (Савићи и Симићи), Осат (Босна), Јовањдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-631, Вучковићи, Зајечар, Алимпијевдан.
-643, Гмитровићи, Зајечар, Никољдан.
-800, Манојловићи, Књажевац, Никољдан.
-835, Милетићи, Жупа, Никољдан.
-853, Миловановићи, Гружа, Ђурђиц.
-959, Првуловићи (Бркићи), Зајечар, Ђурђиц.

Досељени у периоду од 1818. до 1903. године:

-1132, Обрадовићи, непознато (Голочело), Стевањдан.
-1162, Стаменковићи, Куманово (Македонија), Митровдан.
-1587, Гружани, Љуљаци (Гружа), Св. Вартомолеј.
-1588, Лазаревићи, Мачва, Томиндан.
-1743, Николићи, непознато (Лужнице), Андријевдан.
-1759, Миливојевићи, Сараново, Аранђеловдан.
-1807, Станојловићи, Пирот, Никољдан.
-1888, Несторовићи, Сараново, Ђурђиц.
-2041, Арнаутовићи, Пећ, Игњатијевдан.
-2265, Марковићи*, непознато, 1889*, Св. Петка.
*Роми, време досељавања.

Остали подаци о селу.

Губеревац (Борци) је 1903. године имао 23 рода у 122 куће са 707становника, од којих је један род ромске националне припадности. Године 1910. број кућа је порастао на 141 а број становника на 841. На дан 31. јануара 1921. године број становника је опао на 747.
Сеоско гробље је на Голаћу у Лекићком Крају.
Заветине су Младенци и Пољобранија а литија се носи на Други дан Св. Тројица.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top