Порекло презимена, село Трмбас (Пивара-Крагујевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Трмбас, Градска општина Пивара, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“ Порекло становништва села Трмбас, Градска општина Пивара, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“ Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Трмбас (Пивара-Крагујевац)

Порекло презимена, село Трмбас (Пивара-Крагујевац)

Порекло становништва села Трмбас, Градска општина Пивара, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Trmbas

Положај села.

Трмбас је северно од брда Жежеља, на обема странама Трмбашког Потока.

Воде.

Од свих лепеничкихнасеља Трмбас је најбогатији у живој води, која у обиму и квалитту заузима прво место у целој Лепеници. Посебно се истиче Трбашка Чешма или Трмбас, најјача жива вода у селу и у испитиваној области. Са ње се водом снабдевају све имућније крагујевачке куће. Чешма је озидана од камена и до пре три године текла је из две луле.. Сада тече на једну, али је водени млаз 4 сантиметра у пречнику. Она потпада по Орашане и одмах је до самога пута под брдом Орашјем. У Средњој Мали је Камена Чешма, такође озидана од камена и тече на једну лулу, али знатно слабија од Трмбаса. У Старом Селу су: Ајдучица, Бубан, Каповац и Стублина. На крају, у Орашанима је и Васиљевски Извор, који зову Бунаром. Сви ови извори отичу исстоименим поточићима.
Трмбашки Поток наноси пољима знатне штете јер их, када надође, засипа песком и шљунком. Сви поточићи који се у њега стачу, имају у својим коритима мало воде, али за време бујних киша јако нарасту, изливају се из корита и наносе доста штете сеоским имањима.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су делом између појединих махала, али их је много више ван насеља на удаљености од 45 минута хода од крајњих сеоксих кућа. Шумарица има доста око села. Особито се истичу шуме у Трмбашком Гају, на Жежељу, у Ади и у Дивљем Пољу.
Атар села Трмбаса заузима простор величине 887 хектара, и то: њиве 400, ливаде 167 и шуме 320 хектара.
У атару овога села својих имања немају мештани околних насеља а ни Трмбашани немају својих земаља у атарим других села.
Тип села.

Село има три махале, које су идући Крагујевцу поређане овако: Орашани, Средња Мала и Старо Село. Орашани су под Жежељом, са обе стране пута који води у Крагујевац. Испод Орашана је Средња Мала или Село. Међу њима је брдо Црквица. Куће ове махале су растурене на неколико брда која затварају долину, на чијем дну има неколико кућа са обе стране Трмбашког Потока. Више ове махале је Старо Село под брдима Ајдучицом и Радојковим Котаром. И његове куће су са обе стране сеоског потока.
У Орашанима су две кућне групе – Ђурићи и Васиљевићи; Село има три – Матиће, Вучковиће и Раковиће а Старо Село само Раковиће.

Име селу.

Село је добило своје име по чесми Трмбасу, коме су то име наденули крагујевачки Турци.
Орашани су добили назив на коме су засновани и где је за време турске владавине био густ орахов луг. Ту су нејпре била сеоска трла. Средња Мала им централни положај међу сеоским деловима, отуд то име. Она се зове и Село, јер је у њој главни део села. Старо Село је најстарији део села, из кога се остали део Трмбаса населио.

Старине у селу.

У атару Трмбаса су три старине: Гробљишта, Црквина и Селиште. Црквина је на брду истог имена између Орашана и Средње Мале. Ту су се до пре двадесетак година распознавали трагови неке старе цркве, где се сада држе молитве наМладенце. Гробљишта су у врху Селишта. Ни ту нема никаквих трагова од гробља осим самог имена места. Два имена поља, Оџине Ливаде и Спаине Ливаде подсећају на турску владавину.

Постанак села и пореккло становништва.

Трмбас је основан после Друге сеобе, око 1750. године. Оснивачки родови, Ђерићи и Матићи, имају данас у селу 12 кућа од укупно 52 куће у селу.
Ово село је унесено у Уписник 1818. године као Трмбаси, у Назначениу 1819. године и Пописнику из 1822. године је записано правилно. У Вуковој Даници 1827. године и Пирховом Путовању 1829. године назива се Трмбаси (Trmbassi) а код Гавриловића Трмбасђ. На једном месту у необјављеним актима Државне архиве ово село је записано 25 јула 1853. године као Стари Трмбаси.
На Руској карти од 10 врста, која је објављена 1831. године, забележено је по тадашњем правопису, као Трмбасђ.
Трмбас је растао разграњавањем родова и новим досељавањима. Око 1790. године – у време Кочине Крајине он је добио три рода, 1809. године овамо је досељено 3 рода а после 1815. године 5 родова.
Село је насељено из седам области. По три рода су дошла са Косова и из Лепенице, по два рода из Старе Србије и Врањске Пчиње а по један род из Топлице, Нишаве и Бугарске.
Осам родова добегла је у Трмбас у збегове, три рода су дошл на женино имање и по један род као надничари и у службу.
Прво трбашко насеље било је у Селишту, у врху данашњег Старог Села, на темену Косице. Доцније се одатле померило у Средњу Малу. То је учињено по наредби кнеза Милоша ради сашоравња. Како се шор није могао одржати, неке се куће вратише на првобитно место, други пређоше у Средњу Малу а трећи одоше у Орашане.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1737. до 1787. године.

-115, Ђерићи (Илићи, Миловановићи, Милојевићи и Радојевићи), Врање, Ђурђевдан.
-149, Матићи (Матићи, Васовићи-Васићи; и Мијаиловићи), Лазаревац (Топлица), Ђурђиц и Ђурђевдан.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-261, Васиљевићи (Милојевићи и Васиљевићи), Косово, Лазаревдан.
-278, Вучковићи (Луковићи, Милутиновићи и Павловићи), Пећ, Св. Петка.
-314, Ђуђићи (Јовановићи, Радивојевићи, Здравковићи и Тодоровићи), Митровица (Косово), Јовањдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-639, Гајовићи (Николићи и Костићи), Пећ, Јовањдан.
-997, Ракићи (Милисављевићи, Обрадовићи, Радосављевићи, Вучићевићи, Милутиновићи и Петровићи), Митровица (Косово), Аранђеловдан.
-1083, Ћосићи (Милосављевићи), Врање, Аранђеловдан.

Досељени у периоду од 1867. до 1903. године:

-1673, Ристићи, Видин (Бугарска), Никољдан.
-1718, Пантелићи (Пантовићи), непознато (Теферич), Аранђеловдан.
-1788, Мирковићи (Мирчетићи), непознато (Корман), Јовањдан.
-1833, Аранђеловићи, Пирот, Митровдан.
-2046, Миловановићи, непознато (Грошница), Ђурђевдан.

Остали подаци о селу.

У Трмбасу је 1903. године било 13 родовау 52 дома у којима је живело 270 становника. Према попису од 31. децембра 1910. године Трмбас је имао 103 куће са 634 становника а на дан 31. јануара 1921. године у селу је живело 320 становника.
Виноградск заветина су Младенци а пољска васкршњи Бели Четвртак.
Литија се носи на Велику Госпојину.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top