Порекло презимена, село Трешњевак (Станово-Крагујевац)

21. мај 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Трешњевак, Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Грошничка река
Грошничка река

Положај села.

Трешњавак је у врху Грошничке Реке на Трешњевачком Потоку који утиче са леве стране у Велику Реку, на којој такође има сеоских кућа.

Воде.

Мештани се служе водом из бунара-извора и ђермова, јер бунари не могу да подмире потребу у води и поред тога што је село планинске природе. У Горњем Крају су бунари: Козаричка Чешма у Козарицама и Чесма под Великом Лисом. У Доњем Крају је Мојевића Бунар у једној јарузи. У овом крају ископана су два ђерма.
Ни Трешњевачки Поток ни Велика Река (изворни крак Грошнице) не плаве сеоска поља, јер теку доста дубоким долинама (урвинама) преко чијих се обала никада не изливају.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде, забрани и испаше су готова сва око села, често и на даљини од два часа хода. Све је земљиште изривено јаругама и урвинама којима теку повремени поточићи. Трешњевак има 150 хектара заједничке „селске“ шуме са утрином. Она је на местима званим: Гувниште, Велика Лиса, Вишњичка Коса и Козарице. Ова површина је урачуната у сеоски атар.
Атар села Трешњевак заузима простор величине 846 хектара.Под зиратном земљиштем је 646 а под шумом 200 хектара. Њива има 406 а ливада 240 хектара.
У атару овог села својих имања имају мештани Велике Пчелице (Лугомир) и Дулене (Лугомир) а становници Трешњевака имају својих земаља у атарима Грошнице и Крагујевца.
Трешњевак има пет трла, која се називају бачије. Она су далеко од села један до два часа хода.

Тип села.

Село има два краја, Горњи и Доњи. Горњи Крај је са обеју страна Трешњевачког Потока а Доњи Крај са обе стране Велике Реке.
У крајевима овог села има кућних група (махала), међу којима су највеће у Доњем Крају: Ашанићи, Мојсовићи и Весовићи; у Горњем Крају само Симовићи.

Име селу.

Трешњевак је добио име од назива места на коме је заснована и на коме је у раније доба био луг од старих трешања. Овај трешњевак затекли су оснивачи села, па по томе дали име месту и насељу, које је било заселак села Грошнице.
Крајеви се називају по свом положају на Грошничкој Реци. Горњи Крај се често зове Симовићки а Доњи Ашановићки – по истоименим родовима.

Постанак села и порекло становништва.

Трешњевак је основан за време Првог устанка, 1809. године, када се Карађорђе враћао из Сјенице. Основала су га три рода: Ашанићи, Весовићи и Мојсовићи. Они данас у селу имају 24 куће или 4/7 од укупног броја сеоских домова. После 1815. године доселило се још 5 родова.
Ово село није унесено ни у једну карту из прве половине XIX века до 1853. године. Нема га ни у једном попису места у Србији до 1890. године.
Трешњевачко становништво је пореклом из шест области. Стара Србија дала му је три рода, Црна Гора два, Колашин, Ибар и Лепеница по један род.
Три рода су добегла у збегове, два рода се прешла на неискрчено имање, два рода су дошла у службу а Роми су досељени као ковачи.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године.

-569, Ашанићи (Милановићи-Милетићи; Миловановићи-Павловићи; Стевановићи, Вељковићи-Јовановићи; и Пауновићи), Сјеница, Стевањдан.
-610, Весовићи (Мијовићи-Мијатовићи), Нови Пазар, Никољдан.
-887, Мојсовићи (Лазовићи-Костовићи и Станишићи; и Мојсовићи), Нови Пазар, Ђурђевдан.

Досељени у периоду од 1843. до 1903. године:

-1377, Симовићи (Симовићи, Теофиловићи и Милосављевићи), Колашин (Стара Србија), Мратиндан.
-1403, Ђоковићи (Ђокићи), Матаруге (Стари Влах), Јовањдан.
-1725, Антонијевићи, Црна Гора, Томиндан.
-1843, Вуковићи, Црна Гора, Ђурђиц.
-2235, Ђорђевићи*, непознато, 1863*, Аранђеловдан.
*Роми, година досељавања.

Остали подаци о селу.

У Трешњеваку је 1903. године живело 8 родова у 42 дома са 261 становником. Међу њима је један род ромског порекла. Године 1910. у селу је било 60 домова са 349 становникаа а 1921. године у селу је живело 348 становника.
Гробље је у дну села испод Доњег Краја под Петровим Брдом.
Сеоска заветина (бденије) су Младенци а литија се носи на Тројички Бели Четвртак.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.