Порекло презимена, села Сипић и Трска (Рача) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Сипић и Трска (која је у време писања ових књига била у саставу села Сипић), Општина Рача – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Рад Порекло становништва села Сипић и Трска (која је у време писања ових књига била у саставу села Сипић), Општина Рача – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Рад Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, села Сипић и Трска (Рача)

Порекло презимена, села Сипић и Трска (Рача)

Порекло становништва села Сипић и Трска (која је у време писања ових књига била у саставу села Сипић), Општина Рача – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Trska,-OŠ-Karađorđe

Положај села.

Сипић је на обема странама Сипићског Потока – Сипићани га зову Поток. Село је источно од Виска и Голубице – на пола часа хода.

Воде.

Сипићани се служе изворском водом и водом из ђермова. Међу бунарима-изворима главни су: Сеоски Извор у Селу, којим се служи четвртина сеоских кућа; за њим по јачини долази Циганска Вода у Јаругама – која потпада под Трску и којом се мештани служе само у време пољских радова, јер је подаље од села; Липовац у Липовој Равни у Осојаку, Вучина (нечитко) у истоименој јарузи и Вода у Аништу. Липовцем се не служе само Сипићани него и мештани Малог Крчмара, лети – када су у пољу на раду. За ову воду кажу да је врло лековита, јер се на њој – по народном веровању – јављају дрекавци и купају виле. Ту доводе на лечење већином децу, али долази и знатан број одраслих. Лечење се врши купањем пре сунчева изласка за време младе недеље. Поред ових извора у Сипићи има и 79 копаних ђермова.
Ни Сипићки Поток, нити његове приточице – Валога (нечитко), Јаруга, Ракљић, Медна и Шљивица, које теку дубоким јаругама, не изливају се из својих корита и не плаве сеоска имања.

Земље и шуме.

Земље за обрађивање има нешто у селу између појединих крајева, али је главни део ван села на 50 минута хода од крајњих сеоских кућа. Забрани су око села на местима званим: Брдањк, Долови, Јасенова Бара, Какаљевац, Којадинац, Осојак, Пањирац и Џиздељак.
Сипићки атар заузима простор величине 1891 хектар. Од тога је под њивама 1060, ливадама 535 и под шумом 295 хектара, Код цркве има пола хектара „селске„ утрине.
У сипићком атару својих имања имају поједини мештани Вучића, Црног Кала и варошице Лапова. Сипићани имају своје земље у атарима сва три поменута насеља и у атарима Бадњевца и Малог Крчмара.

Тип села.

Село се дели на три краја: Село, Медну и Трску. Село је у врху Потока, на његовој левој страни. Испод њега, опет на левој страни је крај Медна. Два километра ниже Медне је Трска, на обема странама Сипићког Потока.
Сеоски крајеви су састављени од кућних група, које су међусобно незнатно удаљене. У Селу имају груписане куће: Продановићи, Катанићи и Стаматовићи; у Медни  – Ђурђевићи, Голубовићи, Продановићи, Стаматовићи и Вуковићи а у Трсци Николићи – Ђорђевци и Стаматовићи.

Име селу.

Постоје два тумачења о постанку имена овога села. По једнима, оно је добило данашњи назив по манастиру Сипићу, чије су се развалине до скора познавале северно од Гвоздењака у атару варошице Лапова. По другима село је названо када су у турско доба одавде доносили спахији масло и мед, па је овај имао обичај да каже, како му се из овог села „сипи“ све што је најлепше за јело.
Краје Медина назван је по меду, који су добивали Турци из њихових чувених трмчаника. Ова крај се другачије зове и Пуаћевац по мишевима „пуаћима“, којих је овде некада много било. Трска се зове по трсци, која расте у великој количини у риту под овим крајем. Трска је постала од привремених летњих насеља, трла. Село је добило име по томе што је то главни део села.

Старине у селу.

У атару Сипића има трагова ранијег живота – Старо Гробље у Парлозима више села, Џидовско гробље код Липове Равни, Гробљишта у Клењаку у крају Медни и Црквина близи Гробљишта на левој страни потока Медне. Мештани памте да је на свим поменутим гробљима било камених белега, којих данас нема јер су их мештани разнели уграђујући их у темеље својих кућа.
У близини постоје остаци два стара друма, који по свој прилици датираји с’ краја XVIII века. Један је водио, поред Аништа, од Крагујевца преко Раче и Паланке за Смедерево. На њему, између Аништа и Голубице, има остатака од неких округлих камених грађевина о чему не постоји у народу никакво предање. Други друм је водио из Раче, преко сипићког Какаљевца, у Баточину.
Код Осојака постоји место звано Сватовско Гробље, о коме се исто прича као и за сва досадашња гробља истог имена. Из времена турске владавине постоје остаци старог пута, који народ зове Старим Друмом, затим, на то доба опомињу имена Карауле и Аниште.

Постанак села и порекло становништва.

Сипић је основан пре 150 година. Основао га је чобаин Продан од кога су данашњи Продановићи. Он је био пореклом из Пљеваља. Добегао је са браћом и робином у Бадњевац, па како је био најмлађи морао је чувати овце на планини. Стадо му је обично пасло у потоку Бачему, у атару ресничке општине. Баточински Турци, чувши да он има доста стоке, договоре се да га посете. Сазнавши то Продан побегне из Бачева у Бурдељину, иза данашњег Аништа, где су били стари бурдељи. Склонио се дубље у шуму, јер је поред саме Бурдељине водио друм Паланка – Крагујевац, чији се траг и данас распознаје. За збежиште је изабрао Валогу, где је себи подигао кућу „дубару“.
После кратког времена добегао је овамо неки Радован из села Седлара у Ресави, који се по други пут ожени из бољевачког села Лукова (Црна Река). Жена му је довела три пасторка а родила сина Тиму (Тимотија). Од Радована су данашњи Радовановићи (Тимотијевићи) а од пасторака воде порекло Стаматовићи.
Пред Радованов долазак, дозвао је Продан Вука из Сабанте, који се овде стално настанио и од кога су данашњи Вуковићи. После Радована прешао је овамо из Ресника Милоје Сјеничанин, од кога воде порекло Милојевићи. Неколико година после тога населио се у Сипићу Проданов синовац Никола, који је са својим оцем Комненом био отишао у Ресник, па се по очевој смрти вратио натраг на стричев позив. Он се по други пут ожени из села Саранова у Јасеници и жена му доведе три пасторка од којих су данашњи Николићи – Ђорђевци, који узеше и име и славу Николину.
Према томе село је основао један род – Продановићи, односно шест родова Радовановићи-Тимотијевићи, Стаматовићи, Вуковићи, Милојевићи и Николићи-Ђорђевци. Сви остали сеоски родови млађи су по времену доласка у ово село. Од поменутих шест оснивачких родова Сипић данасима 125 кућа, знатно више од половине од укупног броја домова у селу.
Сипић се помиње у Карађорђевом Деловодном протоколу 1813. године, затим у Уписнку 1818. године као Сипиће, у Назначениу 1819. године и у Пописнику 1822. године као Сипићи. Вук га у Даници 1827. године назвива Сипиће, Пирх у Путовању 1829. године Сипића – Sipitscha, а Гавриловић у Речнику као Сипићђ.
У доба Друге сеобе и трећем периоду – Кочине Крајине Сипић није добио ниједног досељеника. Први устанак дао му је 6 родова а после 1815. године у Сипић се доселио 21 род.
Сипић је насељен из 15 разних области. Лепеница му је дала 7 родова; Нишава, Стара Србија, Црна Гора, Тимок и Бугарска по три рода; Јасеница и Македонија по два рода; Црна Река, Моравица, Соколска Река, Колубара, Ресава, Језава и десни слив Велике Мораве – по један род.
У збегове је добегло у ово село 8 родова, као довоци је досељено 5 родова, као слуге -5, зидари -5, уљези -4, на позив пријатеља, на имање, надничар, ковач, печалбар и на поочимово имање – један род.
Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1690. до 1736. године.

-17, Беговићи (Вуковићи, Илићи, Јовановићи, Павловићи, Сретеновићи и Пантићи), Кучи (Црна Гора), Никољдан.
-56, Несторовићи (Продановићи – Радовановићи, Ђорђевићи, Милановићи, Миловановићи, Миливојевићи, Радосављевићи и Матејићи; Комненовићи-Обрадовићи и Стевановићи; Миливојевићи, Радосављевићи, Обрадовићи, Ђорђевићи и Стевановићи), Пљевља, Ђурђиц.

Досељену у периоду од 1737. до 1787. године:

-171, Николићи (Мијатовићи), Пирот, Ђурђиц.
-189, Радивојевићи, Сјеница, Стевањдан.
-208, Стаматовићи (Стојиловићи, Марковићи и Бранковићи), Луково (Црна Река), Томиндан.
-219, Тимотијевићи (Танасковићи, Тимотијевићи и Маринковићи), Седларе (Ресава), Ђурђевдан.

Досељени у периоду 1804. до 1814. године:

-647, Голубовићи (Голубовићи, Милојковићи и Благојевићи), Церовица (Нишава), Св. Петка.
-677, Ђорђевићи (Гајићи), Радичевац (Тимок), Стевањдан.
727, Јанковићи, Призрен, Никољдан.
-764, Катанићи (Петровићи, Катанићи и Павловићи), Метриш (Соколска Река), Јовањдан.
-995, Рајићи (Живојиновићи, Радисављевићи и Марковићи-Маркељићи), Колубара, Никољдан.
-1055, Стојановићи, Нови Хан, Ђурђиц.

Досељени у периоду од 1817. до 1903. године:

-1123, Крстићи, Миљковац (нишко-сврљишки округ), Митровдан.
-1257, Лукићи, непознато (Грошница), Никољдан.
-1311, Нишићи, Ниш, Јовањдан.
-1344, Бранковићи, непознато (Јовановац), Ђурђиц.
-1383, Николићи, непознато (Доња Сабанта), Ђурђевдан.
-1393, Милисављевићи, Бресје (десни слив Велике Мораве), Аранђеловдан.
-1416, Павићевићи, Црна Гора, Св. Петка.
-1453, Станковићи (Јанковићи), Куманово (пиротско-нишки округ?), Никољдан.
-1561, Костићи, Трн. Клисура (Бугарска), Аранђеловдан.
-1562, Мијаиловићи, Трн. Клисура (Бугарска), Никољдан.
-1629, Гашићи, Црна Гора, Св. Петка.
-1645, Станојевићи, Куманово (Македонија), Никољдан.
-1655, Момчиловићи, Трн. Клисура (Бугарска), Јовањдан.
-1668, Петковићи, Куманово (Македонија), Никољдан.
-1700, Живковићи, непознато (Лужнице), Никољдан.
-1764, Радосављевићи, Јеленац (Јасеница), Никољдан.
-1855, Николићи, непознато (Доња Рача), Лучиндан.
-1989, Николићи, непознато (Жировница), Никољдан.
-2033, Николићи, непознато (Јовановац), Св. Петка.
-2234, Спасојевићи*, Паланка, 1861*, Св. Василије.
-2262, Радовановићи*, Лугавчина (Смедерево), 1885*, Св. Петка.
*Роми, година досељавања.

Остали подаци о селу.

У Сипићу су 1903. године живела 33 рода у 218 домова са 1405 становника међу којима су два рода припадници ромске националности. Године 1910. у Сипићу је било 257 домова са 1598 становника да би 1921. године број становника, због страдања у Великом рату, опао на 1469 душа.
Сипић има цркву са торњем. Она је у Селу.
Сеоско гробље је на десној страни потока Медне. Оно је заједничко за све крајеве.
Заветина су Младенци а литија се носи на Тројички Бели Четвртак.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (1)

  • Ana Djordjevic

    Zdravo, interesuje mi informacije poreklo prezime Djordjevic, selo Sipic/Trska.
    „-677, Đorđevići (Gajići), Radičevac (Timok), Stevanjdan.- Doseljeni u periodu 1804. do 1814. godine:“
    Jel imate tacni imena itd -ili kako bi ja mogla da trazim ovu informaciju?
    Hvala vam

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top