Порекло презимена, насеље Теферич (Пивара-Крагујевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља Теферич (по књизи Теверич), Градска општина Пивара, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ Порекло становништва насеља Теферич (по књизи Теверич), Градска општина Пивара, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, насеље Теферич (Пивара-Крагујевац)

Порекло презимена, насеље Теферич (Пивара-Крагујевац)

Порекло становништва насеља Теферич (по књизи Теверич), Градска општина Пивара, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Теферич је са обеју страна сеоског Потока, који утиче са десне стране у Трбашки Поток. Куће су му на брдима Парлогу, Бељичару и Виноградима. Теферич је удаљен од Крагујевца скоро 55 минута пешачког хода, према југоистоку а дели их Метино Брдо.

Воде.

У средини насеља, скоро у самој долинској равни Потока, најјача је жива вода, која се зове Теверич или Теверичка Чешма. Она је на десној страни потока и припада Горњој Мали. Водом са ње се служи скоро цело село, јер само неколико кућа Горње Мале узима воду са Липара – у пољу истог имена између овог села и Мечковца.Чешма је озидана од камена и тече на једну лулу.Чак и за време највеће суше водени млаз има у пречнику скоро два сантиметра.
Теверичка Чешма отиче у Поток, који тече дубоком јаругом и не плави никада сеоска имања.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде и забрани су готово сви око села, удаљени 50 минута хода. Најбоље ливаде су у Потоку и Бресници а шуме је највише на Парлогу и у Оџиним Ливадама.
Сеоски атар заузима простор од 260 хектара. Од тога је под њивама 180, ливадама 26 и под шумом (забранима) 54 хектара. Зиратног земљишта је укупно 206 хектара.
У атару овог насеља своје поља и шуме имају само Теверичани, који нигде ван свог насеља немају никаквих имања.

Тип села.

На десној страни Потока, на Парлогу и Виноградима је Горња Мала. Лево од Потока, на Бељичару је Доња Мала. Мале су скоро наспрамне, али је ипак Горња нешто више од Доње Мале. Дели их сеоски Поток а међуисобна удаљеност је око 12 минута хода.
Сеоске махале се деле на кућне групе, од три до пет домова. У Горњој мали су Бајићи и Вучковићи а у Доњој Мали су Васиљевићи.

Име селу.

Теверич се раније звао Благаја. То име је имао када је био у Кошутњаку више Крагујевца. Године 1817. село је, по наредби кнеза Милоша, премештено на даншње место, које се звало Теверич, јер су крагујевачки Турци често лети излазили на теверич (уживање) покрај добре и хладне воде. Отуда и име овом насељу.

Старине у насељу.

У селу нема старина, али има поља Оџине Ливаде, који опомиње на негдашњи живот Турака у овом крају.

Постанак насеља и порекло становништва.

Теферич су основала три рода: Младеновићи, Ивановићи и Павловићи, који су добегли у Лепеницу пре отприлике 115 година, у доба Кочине Крајине. Они данас имају 12 домова, скоро половину од укупног броја кућа у насељу. Оснивачи села најпре су се настанили у врху Вашаришта, више Крагујевца, нешто ниже од данашњег ромског насеља Трмчишта. Како је ово њихово насеље често страдало од крагујевачких Турака, јер је било поред пута, они се преместе у планину више Илијине Воде. Пошто су Турци често долазили на ову воду на теверич и глобили народ, мештанисе преселе на Метино Брдо изнад Крагујевца, одакле је их је одагнао на даншње место кнез Милош, да би направио себи место за Кошутњак. Од Илијине Воде село се звали Илијина Вода.
Обе сеоке махале су постале истовремено. Оне су на данашњем месту од пре 80 година.
Теверич је уписан у Уписник 1818. године и у Назначениу 1819. године као Теверич. Вук га је у Даници правилно записао а Пирх као Теферич (Teferitsch) у своје Путовање. У Гавриловићевом Речнику пише Теферичђ.
После оснивачких родова добегла су, у доба Кочине Крајине, још три рода, тако да је ово насеље добило у овом периоду досељавања 6 родова са 22 куће. Потом је насеље нарасло разграњавањем родова него новим досељавањима, јер је у доба Првог устанка добило три рода а после 1815. године овде се доселило 4 рода.
Теферич је насељен из седам области. Стара Србија дала му је 4 рода, Ветерница, Лепеница и Македонија по два рода а Врањска Пчиња, Топлица и Нишава по један род.
У село је добегло девет родова у збегове а по један род је досељен на женино имање, службу, печалбу и на купљено имање.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године.

-239, Бајићи (Ђорђевићи и Павловићи), Врање, Никољдан.
-277, Вучковићи (Трифуновићи и Симићи), Пећ, Ђурђиц.
-363, Лазаревићи (Петровићи), Лесковац, Св. Петка.
-422, Младеновићи (Тројановићи), Пирот, Аранђеловдан.
-444, Павловићи, Лесковац, Аранђеловдан.

Досељену у периоду од 1804. до 1814. године:

-601, Васиљевићи (Бошковићи и Вучићевићи), Колашин (Стара Србија), Лучиндан.
-836, Милетићи, Колашин (Стара Србија), Лучиндан.
-837, Миливојевићи, Нови Пазар, Аранђеловдан.

Досељени у периоду од 1856. до 1903. године:

-1505, Станковићи, Прилеп (Македонија), Аранђеловдан.
-1537, Стевановићи, Куманово (Македонија), Ђурђиц.
-2018, Николићи, непознато (Трмбас), Јовањдан.
-2122, Милојевићи, непознато (Маршић), Митровдан.

Остали подаци о насељу.

У Теферичу је 1903. године живело 13 родова у 37 кућа са 217 становника да би 1910. године у насељу било 49 домова са 268 становника а 1921. године у њему је живело 228 становика.
Сеоско гробље јеу њивама преко старог Јагодинског Друма.
Теферич нема заветине а литија се носи на Други дан Духова.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Коментари (1)

  • Илина вода

    Шума Кошутњак, која се овде спомиње, била је део некадашњих шума по којима је Шумадија и добила име. Делом кроз Теферич (што на турском значи „излет у природи“), а делом кроз шуму је водио стари пут Крагујевац – Јагодина преко Црног Врха. Ту је кнез Милош направио себи ловиште – кошутњак (по чему је шума и добила име), а у близини је имао и своје штале и оборе. Илина (Илијина) вода јесте најстарија позната жива вода у Крагујевцу. Ту је била чесма још у доба Турака, а поред њих и народ из Крагујевца и оближњих села је често долазио на воду, јер никад није пресушивала. Налази се неких 200 м десно од друма Крагујевац – Лапово, са десне стране, пре села Мечковца. Први пут се званично помиње 1827. као ваздушна бања код Крагујевца. Као најстарије крагујевачко излетиште била је врло популарна међу крагујевчанима, а и сам кнез Милош је често долазио ту на воду. Зато ју је, за време друге владавине, 1859. године и обновио, подигавши камену чесму са натписом „Књаз српски Милош обнови овде источник водни Илину воду звани лета 1859.“ Поред чесме су се одржавали ђурђевдански уранци и ишло се на излет у природу, као и у Кошутњак и на Андрејевићево имање, које се налази непосредно испред чесме Илина вода (браћа Андрејевић – Светозар, трговац, коме је и припадало имање и Андрија, архитекта, који је, између осталог, пројектовао крагујевачку Саборну цркву). Лета 1882. је крај чесме Илина вода одржана Оснивачка скупштина Народне радикалне партије, када је за њеног вођу изабран Никола Пашић. Године 1884. краљ Милан је по други пут обновио чесму Илина вода, подигавши велику, лепу чесму од тесаног и орнаментског камена. У Кошутњаку је крајем 19. века одржан и први првомајски уранак у Крагујевцу, а крајем 19. века је и Светозар Андрејевић своје имање поклонио Крагујевчанима и подигао чесму на имању.

    Илина вода, са оближњим Андрејевићевим имањем, и шума Кошутњак су најстарија и најпознатија крагујевачка излетишта. Нажалост, током 1. светског рата, окупатор је посекао цео Кошутњак. 20-их година је направљен план по коме је требало да се од Андрејевићевог имања, које је заправо служило као градски парк, направи савремени парк енглеског и француског типа, али се није имало пара, као ни за пошумљавање Кошутњака. Након 2, св. рата, простор изнад Илине воде заузима војска. Андрејевићево имање се додељује шумском газдинству и делимично уређује да личи на парк, а Кошутњак се пошумљава и крајем 60-их се у њему прави ресторан са базенима, спортским тереном и мини зоо-вртом. Али, убрзо, наглим досељавањем, почиње да пропада Андрејевићево имање, да се пустоши сечом и пуни депонијама, 70-их година простор око чесме Илина вода окупира предузеће „22. децембар“, па чесма остаје затворена у фабричком кругу, а Кошутњак почиње полако да пропада.

    Данас, чесма Илина вода је заборављена и упропашћена у фабричком кругу некадашњег „22. децембра“. Још је 2009. усвојен План детаљне регулације тог дела града по коме се чесма и простор око ње издвајају из фабричког круга и постају јавна површина, али руководство фабрике не дозвољава његову реализацију и обнову чесме. Андрејевићево имање је данас познато под називом Еко-парк Илина вода и још увек, нажалост, припада Србија шумама и да није нас мештана насеља Илина вода, који смо 1996. кренули да га сами обновимо, остало би запуштено и пуно депонија. Шума Кошутњак је у потпуности запуштена, препуна је дивљих депонија, а ресторан и базени су потпуно уништени и пропали. Толико о бризи за зелене површине и традицију и културно-историјско наслеђе Крагујевца.

    Ово сам испричао овде јер је ово једино место у књизи на коме се помињу заједно и Илина вода и Кошутњак. Само насеље Илина вода је у доба писања књиге имало свега неколико кућа, на потезу од пруге (рампе) до Мечковца, једна од њих је и моја. Сматрам да Крагујевчани и остали које занима треба да знају нешто више о овом делу града, посебно јер су од 60-их година Шумарице са Горњим парком преузели апсолутни примат над крагујевачким излетиштима, а Илина вода и Кошутњак су дан данас непознати чак и рођеним Крагујевчанима.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top