Порекло презимена, насеље Станово (Крагујевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља Станово (по књизи Станови), Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница Порекло становништва насеља Станово (по књизи Станови), Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, насеље Станово (Крагујевац)

Порекло презимена, насеље Станово (Крагујевац)

Порекло становништва насеља Станово (по књизи Станови), Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Stanovo,-tabla

Положај насеља.

Станово је на левој страни Дивостинске Реке, али подаље од ње. Куће су већином на заравњеном темену косе која дели воде овој реци и потоку Первановцу. Ни кроз насеље, ни у његовој близини, не тече ниједна текућица, што је изузетак не само у Лепеници него у целој Шумадији. Насеље је на пола часа хода од Крагујевца.

Воде.

У Станову су два бунара-извора, Бубан и Бунар.. Њима се служи ово насеље, у коме нема ниједног копаног ђерма. На Чачанском Друму, где има неколико кућа, мештани су ископали два ђерма.

Земље и шуме.

Сва је зиратна земља око насеља на даљини до пола часа хода од послењих кућа. Шуме и пашњаци су у Становљанском Пољу, а шумарице (у забранима) у Алајбеговом Потоку и Вишњару.
Атар Станова заузима простор од 288 хектара. Ту је урачунато и 40 хектара заједничке шуме на Брду, западно од насеља идући Малој Пчелици. Зиратне земље има 197 – њива 137 и ливада 60 хектара а шуме 92 хектара.
У атару Станово својих имања имају неки Крагујевчани, али и Становљани имају своје земље у атару града Крагујевца.

Тип насеља.

Насеље се не дели на крајеве а ни на махале, али три његова рода – Добријевићи, Вукомановићи и Матејићи – имају груписане куће. Заправо праву кућну групу – махалу – имају само Добријевићи.

Име насељу.

Станово је добили име по месту на коме су основани. Ту су, у турско доба, крагујевачки Турци имали своја трла – станове.

Старине у насељу.

У Станову нема старина, али имена поља – Грчко Поље и Алајбегов Поток указују на раније становништво, прво на Грке, друго на Турке.

Постанак насеља и порекло становништва.

-Насеље је засновано у доба Првог устанка, по свој пилици тек око 1809. године, када се Карађорђе враћао са Сјеница. Основала су га четири рода, већ поменута три и Радојичићи. Они данас имају 39 домова или скоро половину од укупног броја. Овај период досељавања дао је насељу 7 родова а после 1815. година досељено је још 13 родова.
Станово се први пут помиње 1846. године у Гавриловићевом Речнику а први пут су пописани 1866. године. У необјављеним актима Државне архиве пронађен је податак о насељу Станђ у једном листу од 20. јула 1822. године.
Насеље је добило своје становништво из седам области, од којих им је највећи број родова – 9 – дала Стара Србија, потом долози Лепеница са 6 родова. Остале области дале су по један род, и то: Врањска Пчиња, Херцеговина, Македонија, Нишава и Бугарска.
У збегове је дошло 7 родова, на купљено имање три, као надничари три а по један род потиче од претка баштована, печалбара, уљеза, колара, дунђера, слуге и ковача.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године.

-623, Вукомановићи, Сјеница, Никољдан.
-659. Добријевићи (Милентијевићи, Марковићи, Јанићијевићи, Крњчевићи, Лукићи, Милосављевићи и Радовановићи), Сјеница, Лучиндан.
-728, Јанковићи (Ћерамиџићи), Сјеница, Св. Петка.
-804, Маринковићи, Сјеница, Ђурђевдан.
-814, Матејићи (Матовићи-Матићи), Сјеница, Никољдан.
-984, Радојчићи, Сјеница, Томиндан.
-1101, Шапоњићи, Нова Варош, Стевањдан.

Досељени у периоду од 1858. до 1903. године:

-1521, Миловановићи, непознато (Голочело), Никољдан.
-1630, Ђурђевићи, непознато (Лужнице), Јовањдан.
-1632, Живановићи, непознато (Лужнице), Ђурђевдан.
-1641, Недељковићи, Прилеп, Митровдан.
-1677, Ђорђевићи, Нови Пазар, Никољдан.
-1754, Динићи, Ниш, Никољдан.
-1854, Милекићи, Хецеговина, Савиндан.
-1898, Стојковићи, Ристовац (Пчиња), Св. Петка.
-1969, Видовићи, Бело Поље (Стара Србија), Аранђеловдан.
-2003, Јаковљевићи, непознато (Грбице), Ђурђевдан.
-2037, Радуловићи, Трн. Клисура (Бугарска), Аранђеловдан.
-2068, Минићи, непознато (Голочело), Никољдан.
-2272, Петровићи*, непознато, 1895*, Св. Петка.
*Роми, година досељавања.

Остали подаци о насељу.

У Станову је 1903. године живело 20 родова, од чега једна ромска породица, у 42 куће са 305 становника а 31. децембра 1910. године овде је било 55 кућа са 373 становника да би 31. јануара 1921. године у Станову је живео 351 становник.
Гробље је на Брду идући Крагујевцу.
Сеоска заветина је среда Средопосница а литија се носи ма Други дан Св. Тројице.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top