Порекло презимена, село Рогојевац (Станово-Крагујевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Рогојевац, Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепен Порекло становништва села Рогојевац, Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепен Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Рогојевац (Станово-Крагујевац)

Порекло презимена, село Рогојевац (Станово-Крагујевац)

Порекло становништва села Рогојевац, Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Рогојевац - Црква Свете Петке

Рогојевац – Црква Свете Петке

Положај села.

Рогојевац је са обеју страна Рогојевачког Потока, који постаје од Велике и Мале Воде и на левој страни његове десне приточице Пећинског Потока.

Воде.

Рогојевац има доста живе воде. Својом јачином истичу се пет бунара: Николићев Бунар, Пећина у Пећинама – она у већини отиче Пећинским Потоком; Велика и Мала Вода у Брђанима – отичу истоименим поточићима који граде Рогојевачки Поток. Како ови бунари не могу да подмире потребу за водом мештани су до сада ископали осам ђермова.
Ни Рогојевачки ни Пећински Поток не плаве село, јер су сиромашни водом и никада се не изливају из својих корита.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су мањим делом у самом селу између крајева а већи део је ван села на даљини до један час хода. Шуме је највише у Клисури, између Рогојевца и Драче на удаљености од 45 минута хода.
Рогојевачки атар заузима простор величине 788 хектара. Под зиратном земљом је 647 – њиве 425 и ливааде 222 хектара – док је под шумом 140 хектара. Од шума 55 хектара спада у „селску“ шуму и утрину на Девесиљу.
У атару овога села своја имања имају мештани Кутлова, Драче и Кикојевца (Гужа). Рогојевчани имају својих земмаља у атарим сва три поменута села.

Тип села.

Село се дели на три краја: Брђани у врху Рогојевачког Потока, испод њега је Пањевац. Трећи крај је Пећине, на левој страни Пећинског Потока, који је одвојен од Брђана брдом Амбари.
И рогојевачки крајеви се деле на махале или кућне групе. У Пањевцу су: Пајевићка, Степановићка и Шамановићка; у Брђанима – Мирковићка, Гавриловићка и Миловановићка; у Пећинама – Милојевићка, Вилиповићка и Милосављевићка.

Име селу.

Мештани не знају како је постало име њиховог села. Није искључена могућност да је оно изведено од личног имена Рогоје.
Називи крајева: Пањевац је добио име по пањевима заосталим од сече горе; Брђани се зову по свом положају на брду и на већој висини од осталих крајева. Пећине су назване по Пећини, извору и потоку у њима.

Старине у селу.

На коси Металица, у атару Рогојевца, има остатака старих рудишта, без сумње из средњовековног српског доба, из којих је копана руда гвожђа. Поред остатака старе рудакопње који су на поменутом месту, сведочи о њој и хрисовуља деспота Ђурђа, у којој се помиње село Саси у Лепеници.
У средњовековне српске старине спадају још: Џиновско Гробље, Гробљице и Црквина, од којих данас нема видних трагова, већ се само задржала успомена на њих у именима поља.

Постанак села и порекло становништва.

Рогојевац је основан у доба Друге сеобе, пре око 140 година. Засновла су га три рода: Степановићи, Милосављевићи и Милојковићи. Од њих је данас у селу 27 кућа, скоро 2/7 од укупног броја домова у селу.
Рогојевац је записан у Уписнику 1818. године, тако изсто у Назначениу, Пописнику, Вуковој Даници и Пирховом Путовању – и свуда је правилно записано. У Гавриловићевом Речнику пише, према тадашњем правопису, Рогојевацђ; у Пирховом оригиналу – Rogojevaz.
На Руској карти 1831. године и на Миленковићевој 1850. године назива се Рогоевацђ а на Киптеровој је записан као Rogojevatz.
Село је у подједнакој мери нарасло рађањем и новим досељавањем. За време Кочине Крајине овамо је добегло пет родова, у доба Првог устанка шест а после 1815. године настанило се у овом селу седам родова.
Рогојевац је насељен из пет области, 16 родова је пореклом из Старе Србије, два рода су из Лепенице а по један из Груже, Бугарске и левог слива Голијске Мораве.
У збегове је добегло 14 родова, 3 рода воде порекло од слуге, два су као довоци а по један као терзија и усињеник.
Мештани причају да је село раније било у Великом Рогојевцу, код Чесме, одакле се преместило на данашње место због потребе за земљом за обрађивање, пошто је место њиховог првобитног насеља најплоднији и најлепши сеоски крај за зираћење. Премештање је, кажу, извршено у првој четвртини XIX века.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1737. до 1787. године.

-158, Милојевићи (Павловићи-Јовичићи; Вукадиновићи, Пантелићи, Стевановићи, Јовановићи, Милошевићи и Младеновићи), Сјеница, Петровдан.
-162, Милосављевићи (Обрадовићи, Вукашиновићи и Милосављевићи), Сјеница, Св. Врачи.
-215, Степановићи (Радовановићи, Стевановићи, Степановићи и Урошевићи), Сјеница, Никољдан.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-265, Вилиповићи (Вилиповићи, Илићи и Лукићи-Луковићи), Сјеница, Лучиндан.
-282, Гавриловићи (Вуковићи, Радовићи, Симовићи и Јанковићи), Сјеница, Ђурђевдан.
-416, Мирковићи (Јанковићи, Антонијевићи, Радојевићи и Мирковићи), Сјеница, Св. Ћирило и Методије.
-446, Пајевићи (Радисављевићи и Радивојевићи), Сјеница, Никољдан.
-547, Шамановићи (Милисављевићи – Павловићи и Пауновићи; и Вуковићи), Сјеница, Никољдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-553, Аксентијевићи (Димитријевићи и Алексијевићи), Сјеница, Никољдан.
-856, Миловановићи (Алексијевићи и Павловићи), Сјеница, Никољдан.
-875, Милутиновићи (Мијаиловићи), Сјеница, Никољдан.
-978, Радовановићи (Живановићи и Сурукићи), Сјеница, Св. Јоаким и Ана.
-983, Радојичићи, Сјеница, Никољдан.
-1063, Телаловићи (Павићевићи и Дамњановићи), Сјеница, Никољдан.

Досељени у перодиоду од 1823. до 1903. године:

-1194, Радоњићи (Радоњићи и Радосављевићи), Сјеница, Савиндан.
-1293, Рулићи, Бресница (Рудник-Љубић), Аранђеловдан.
-1343, Бранковићи, Софија (Бугарска), Ђурђиц.
-1422, Матејићи, Рашковић (Гружа), Митровдан.
-1681, Илићи, непознато (Маршић), Јовањдан.
-1772, Ђорђевићи, непознато (Прекопеча), Ђурђевдан.
-2005, Лазовићи, Забојница (Гружа), Лучиндан.

Остали подаци о селу.

Рогојевац је 1903. године имао 21 род у 96 кућа са 491 становником. Према попису из 1910. године у селу је било 102 куће и 707 становника да би 31. јануара 1921. године у овом селу живело 607 становника.
Гробље је на Камари. Оно је заједничко са селима Кутловом и Кикојевцем, које спада у Гржу.
Литија се носи на тројички Бели Четвртак.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top