Порекло презимена, село Доња Рача (Рача)

11. мај 2015.

коментара: 4

Порекло становништва села Доња Рача, општина Рача – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Donja-Rača

Положај села.

Доња Рача је на левој страни реке Раче, пола часа хода од вароши Раче. Она је са обеју страна друма Рача – Свилајнац. Кроз село протиче Бубански Поток (Бубан), лева приточица Раче.

Воде.

У Доњој Рачи постоји само једна жива вода. То је извор Кленоавц у Старом Селу. Како она није довољна да подмири потребу у води за цело село, мештани су до сада ископали 29 ђермова.
Бубански Поток не плави никада сеоска поља а Рача им наноси доста штете једанпут у неколико година.

Земље и шуме.

Поља и забрани су сва око села. До најдаљих има више од једног часа пешачког хода.
Сеоски атар захвата простор величине 1430 хектара. Зиратно земљиште је величине 1330 хектара а шума само 100 хектара. Њиве имају у површини 1280 а ливаде 50 хектара. Сва је земља у другом зиратном а шума у другом шумском реду.
У атару Доње Раче своја имања имају становници варошице Раче а мештани овог села имају својих земаља у атарима Лапова, Раче, Марковца и Ракинца.

Тип села.

Доња Рача је друмско ушорено село, готово збијеног типа. Шор је на друму Рача – Свилајнац. Осим њега кроз само село води неколико кривудавих сокака. Бубански Поток дели Доњу Рачу на два краја, Старо Село на десној страни и Трнавица – на левој страни. Међу њима нема размака, јер су им куће готово на обалама потока, једна наспрам других.
Крајеви се деле на махале, односно кућне групе. У старом селу су махале: Јањићи, Ђокићи, Перићи, Кицићи, Пауновићи, Станојевићи, Ерићи, Шовићи и Петровићи-Алимпијевци. У Трнавици су: Вељковићи, Николићи, Ћитићи, Вукашиновићи, Шовићи, Радићи, Човедари и Чунгулци.

Име селу.

Име селу описано је у тексту о вароши Рачи:
Не постоји прича којом би се тумачио постанак имена овог места. Рачани кажу да је њихова варошица добила име по селу Доња Рача, која је испод ње на реци Рачи, јер је ово село старијег постанка. Доња Рача је добила име тако што су досељеници, који су основали село пренели из Раче у Топлици, дошавши са Косова у Топлицу за време Прве сеобе оставши у топличкој Рачи до Друге сеобе, када су добегли у ово лепеничко насеље.
Назив Старо Село је стога што је село овде основано. Трнавица је постала на истоименој ледини, која је била прекривена ситним трњем. Село је за време кнеза Милоша помештано ради сашоравања по наредби власти.

Старине у селу.

У атару овог села спада старина Селиште, десно од друма идући вароши Рачи. О њему нико ништа не зна да каже. Ипак се сматра да је то остатак српског средњовековног насеља.

Постанак села и порекло становништва.

Доња Рача је основана пре 140 година, у доба Кочине Крајине. Старо село су основала два рода – Јањићи и Станојловићи а Трнавицу опет два рода – Вељковићи и Николићи.
Доња Рача се помиње у Пописнику 1822. године као Рачча долна, затим у Вуковој Даници као Рача доњ и у Пирховом Путовању као Доња Рача (Ratscha donja).
Ово је село унесено као засебно насеље само у Руску карту од 10 врста, која је изашла 1831. године. На њој је забележено као Рача доли.
Село је расло разграњавањем родова услед рађања и деобе задруга али у знатној мери и новим досељавањима. У доба Првог устанка досељено је овамо 11 родова а после 1815. године 22 рода.
Доња Рача је добила своје становништво из 17 разних области. Лепеница јој је дала 7 родова, Моравица -6, Ресава -3, Нишава -3, Драгачево -3, из Љига, Македонија и Косова је досељено је по два рода а Црница, леви слив Биначке Мораве, Турија, Црна Река, Тимок, Бугарска, Босна и Врла Река по један род.
У ово село је добегло 17 родова, пет родова је дошло на своје имање, три рода као дунђери, два преудајом, два као слуге, два као уљези и по једна као надничар, колар, качар, ковач, терзија и радник.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1737. до 1787. године.

-125, Јањићи (Јањићи, Спасојевићи, Лазаревићи и Павловићи), Косово, Никољдан.
-211, Станојловићи (Радојевићи), Косова, Јовањдан.
-431, Николићи (Стевановићи, Митровићи и Јовановићи), Мозгово (Моравица), Никољдан.
-501, Станимировићи (Вељковићи: Ћосићи, Богосављевићи,Петковићи, Вељковићи. Ћосићи се зову: Милановићи, Милићи и Станковићи), Тетово (Македонија), Аранђеловдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-576, Батићи (Милошевићи, Миливојевићи, Милосављевићи и Батићи), Соко Бања, Никољдан.
-686, Ерићи (Петровићи, Јовановићи, Јовчетићи, Миловановићи, Милојевићи, Милошевићи, Павловићи, Радовановићи, Илићи, Лукићи, Симоновићи, Стевановићи, Дамњановићи, Ивковићи, Лукићи, Обрадовићи и Стојадиновићи), Нова Варош, Мратиндан.
-715, Илићи (Ђокићи-Стевановићи; Божанићи –Николићи, Божанићи и Живковићи), Адровац (десни слив Биначке Мораве), Аранђеловдан.
-910, Нишлићи (Мутавџићи-Милановићи и Милојевићи; и Нишлићи), Ниш, Томиндан.
-914, Обрадовићи, Рудник, Никољдан.
-932, Пауновићи, Рудник, Алимпијевдан.
-936, Перићи (Радосављевићи), Параћин, Нова Година-Св. Василије.
-957, Првуловићи (Чунгурци – Марковићи и Матејићи), Врлан (Ресава), Ђурђиц.
-1032, Стајковићи (Урошевићи и Стојковићи), Ниш, Никољдан.
-1104, Шовићи (Стевановићи-Живановићи, Петровићи и Дмитровићи; Милошевићи, Марјановићи и Милутиновићи), Соко Бања, Митровдан.

Досељени у периоду од 1816. до 1903. године:

-1117, Кицићи (Милановићи, Миловановићи и Милошевићи), Мозгово (Моравица), Митровдан.
-1133, Петровићи (Петровићи, Маринковићи и Павловићи), Соко Бања, Алимпијевдан.
-1149, Вукашиновићи (Ставеновићи и Миловановићи), Рогача (Пештан), Ђурђиц.
-1294, Стојановићи, Књажевац, Лазаревдан.
-1304, Човедари (Величковићи и Живковићи), Драгачево, Ђурђиц.
-1315, Срећковићи (Милошевићи), непознато (Крчмаре), Никољдан.
-1328, Срећковићи, Криви Вир, Ђурђиц.
-1374, Миланчевићи, Драгачево, Аранђеловдан.
-1432, Голубовићи, Ресава, Аранђеловдан.
-1458, Ђорђевићи, Соко Бања, Јовањдан.
-1530, Лепојевићи (Тошићи), Пирот, Аранђеловдан.
-1553, Цветковићи, Куманово (Македонија), Ђурђиц.
-1592, Мијаиловићи, Босан, Никољдан.
-1598, Милутиновићи, непознато (Јарушице), Лучиндан.
-1617, Јовановићи, Трн. Клисура (Бугарска), Никољдан.
-1822, Цветковићи, непознато (Марковац), Пантелијевдан.
-1847, Илићи, непознато (Марковац), Аранђеловдан.
-2096, Матићи, непознато (Поповић), Јовањдан.
-2125, Петковићи, непознато (Лапово), Никољдан.
-2187, Радуловићи, Масурица (Врање), Аранђеловдан.
-2269, Живковићи*, непознато, 1893*, Св. Петка.
*Роми, година досељавања.

Остали подаци о селу.

-Доња Рача је 1903. године имала 37 родова – један Роми – у 234 куће са 1340 становника. Према попису од 31. децембра 1910. године у Доњој Рачи је било 277 кућа са 1626 станоника а на дан 31. јануара 1921. године у селу је живело 1456 становника.
Гробље је заједничко са варошицом Рачом и околним насељима.
Сеоске саветине су Младенци и Блага Марија. Литија се носи на Први дан Свете Тројице.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Aleksandra

    -501, Станимировићи (Вељковићи: Ћосићи, Богосављевићи,Петковићи, Вељковићи. Ћосићи се зову: Милановићи, Милићи и Станковићи), Тетово (Македонија), Аранђеловдан.

    Molim Vas ako neko nesto zna o ovom rodoslovu, neka mi se javi! To je moje poreklo.

    Ali u tekstu je greska!
    Otac je Stanko Grujic. Njegovi sinovi su Veljko, Petko, Bogosav, i Stanimir. ( znaci prezivaju se STANKOVIC), dalje idu od Veljka – Veljkovici.Petko – Petkovici, Bogosav- Nogosavljevic i Stanimir- Stanimirovic. Tako pise u mom rodoslovu koji datira jos od tada

    Medjutim, pre Stanka ne znam nista. A i posle, jer sam ogranak porodice Petkovic.

    Molila bih ako se neko prepozna u ovom rodoslovu da mi se javi ! Hvala….