Порекло презимена, село Ракинац (Велика Плана)

Порекло становништва села Ракинац, општина Велика Плана. Према студијама Јована Ердељановића “Етнолошка грађа о Шумадинцима” и Тодора Радивојевића “Насеља у Лепеници” и Лепеница”. Приредио сарадник портала Порекло Стеван Б. Цветковић.

Rakinac

Ракинац је насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу.

Лежи јужно од Велике Плане.

Координате                             44°23′24″N 21°12′20″Е

Надморска висина                  179 m

Становништво (2011)              943 ▼

ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА

а) Тодор Радивојевић: „Лепеница“

Досељени 1690-1736. године:

28 – Ђорђевићи (23) – Косовосв. Ђорђе

– Ђорђевићи (21)

– Милићевићи (2)

46 – Мартиновићи (18) – Косово св. Никола

– Арбијаши (Ивановићи) (5)

– Ристићи (4)

– Филиповићи (3)

– Ивановићи (2)

– Милошевићи (2)

– Николићи (Урошевићи) (1)

– Петровићи (1)

65 – Радојковићи (10) – Сеница св. Симеун

– Радојковићи (7)

– Глишићи (2)

– Антонијевићи (1)

75 – Теофиловићи (25) – Косово св. Петка

Теодоровићи (13)

– Теодоровићи (6)

– Великићи – Јовановићи (5)

– Милисављевићи (2)

– Рајичићи (6)

– Ивановићи (3)

– Милисављевићи (2)

– Трунићи (1)

Досељени 1737-1787. године:

93 – Бранковићи (6) – Косово св. Ђорђе

– Бранковићи (5)

– Јанковићи (1)

176 – Павловићи (6) – Сеница св. Василије

194 – Ракићи (5) – Куршумлија св. Ђорђе

– Ракићи (*Милићевићи) (5)

– Топличићи (1)

219 – Тимотијевићи (4) – Сеница –     св. Никола

– Тимотијевићи (2)

– Танасковићи (2)

– Маринковићи (1)

Досељени 1788-1803. године:

367 – Лазовићи (14) – Страгачина зас.с.Маскова ужич. Моравички – Аранђелов-дан

– Лазовићи (6)

– Марковићи (5)

– Максимовићи (3)

371 – Лугавци (13) – Прељина св. Ђорђе

– Лугавци (9)

– Јовановићи (4)

458 – Петронијевићи (3) – Ст. Вла. уж. Моравички – св. Алимпије

– Петровићи (2)

– Мијаиловићи (1)

523 – Терзићи (*Спасојевићи) (2) – Сеница св. Никола

Досељени 1804-1814. године:

557 – Алексићи (3) – Нова Варош св. Никола

644 – Говедаровићи (19) – В. Извор св. Никола

696 – Живановићи (33) – В. Извор св. Никола

Нешковићи (33)

– Нешковићи (14)

– Цанковићи (4)

– Ивковићи (3)

– Манојловићи (3)

– Мицковићи (3)

– Петковићи (3)

– Вучковићи (2)

– Живановићи (1)

705 – Живуловићи (14) – Зајечар св. Никола

– Живуловићи (13)

– Станковићи (1)

792 – Лекићи (6) – Зајечар св. Трифун

806 – Марисављевићи (4) – Велика ПланаЂурђев-дан

813 – Маслаћи (13) – Маслошево (Јасеница) – св. Јован

– Маслаћи (9)

– Пантићи (4)

843 – Милисављевићи (6) – В. Извор св. Никола

Сретеновићи (6)

– Сретеновићи (3)

– Чуљковићи (2)

– Милисављевићи (1)

888 – Мратинковићи (11) – Зајечар Аранђелов-дан

– Мратинковићи (7)

– Мрашићи (3)

– Давидовићи (1)

961 – Првуловићи (5)  – В. Извор –  св. Никола

970 – Радисављевићи (5) – Крагуј., гружански св. Ђорђе

994 – Рајићи (3) – Тимок св. Никола

1115 – Сарићи (*Радовановићи) (3) – В. Извор Митров-дан

1119 – Симићи (5) – Пирот –    св. Ђорђе

– Симићи (1)

– Алексићи (4)

1049 – Стојадиновићи (6) – В. Извор Аранђелов-дан

1070 – Стојадиновићи (2) – Зајечар Варварица

1091 – Цекићи (7) Вражогрнац Аранђелов-дан

– Цекићи (1)

– Мијатовићи (6)

Досељени 1824. године:

1204 – Манојловићи (1) – непознато – Лапово Митров-дан

Досељени 1827. године:

1224 – Трунићи (4) – Срем Врачи

Досељени 1829. године:

1228 – Миљковићи (5) – непознато – Крчмаре св. Ђорђе

Досељени 1833. године:

1297 – Крстићи (2) – непознато – Сипић св. Никола

Досељени 1841. године:

1345 – Живојиновићи (2) – Ресава, морав. Ресав. св. Мрата

Досељени 1842. године:

1355 – Илићи (*Терзићи) (2) – Ужице св. Јован

Досељени 1843. године:

1370 – Јовановићи (1) – непознато – Губеревац –  св. Ђорђе

Досељени 1844. године:

1382 – Јовановићи (4) – непознато – Баточина – Аранђелов-дан

Досељени 1846. године:

1391 – Аврамовићи (2) – непознато – Н. Аџибеговац св. Алимпије

Досељени 1848. године:

1405 – Којадиновићи (2) – Ресава св. Ђорђе

Досељени 1852. године:

1445 – Лазаревићи (1) – Битољ Ваведење

Досељени 1858. године:

1518 – Јанковићи (3) – Ариље Ђурђев-дан

Досељени 1861. године:

1555 – Аћимовићи (2) – Пухово (Драгачево) – Аранђелов-дан

Досељени 1863. године:

1589 – Марисављевићи (1) – Пирот Аранђелов-дан

Досељени 1867. године:

1671 – Поповићи (3) – непознато – Н. Аџибеговац Аранђелов-дан

Досељени 1873. године:

1767 – Антонијевићи (2) – непознато – Лапово св. Стеван

Досељени 1873. године:

1796 – Русимировићи (1) – Рн. Клисура Аранђелов-дан

Досељени 1876. године:

1832 – Станковићи (1) – непознато – Градац  – Аранђелов-дан

Досељени 1878. године:

1848 – Крстићи (1) – Ћурковица (Пчиња) – св. Јован

Досељени 1882. године:

1902 – Ђукнићи (1) – Банат Аранђелов-дан

Досељени 1882. године:

1911 – Стојановићи (1) – Трн св. Никола

Досељени 1885. године:

1947 – Ђокићи (1) – непознато – Н. Аџибеговац св. Јован

Досељени 1890. године:

2020 – Ранчићи (1) – непознато – Црни Као Аранђелов-дан

Досељени 1891. године:

2029 – Мирковићи (1)  – непознато – Радовање Аранђелов-дан

Досељени 1893. године:

2072 – Радовановићи (1) – непознато – Лапово св. Пантелија

Досељени 1901. године:

2166 – Божиновићи (1) – непознато – Марковац св. Ђорђе

Досељени 1863. године:

2237 – Ивковићи (2) – непознато – св. Петка – (Цигани)

Досељени 1875. године:

2288 – Николићи (1) – Голеш (Маћед.) –  . – (Цинцари)

 

б) Јован Ердељановић: „Етнолошка грађа о Шумадинцима“

 

У селу су ови родови:

 

Цекићи, (6 к., св. Арханђел) су Косовци; предак. Цека ратовао у време Карађорђа.

Никшићи, Арбијаши (8 к., св. Никола), предак убио „детла” арбијом, па га прозвали Арбијашом.

Говедарски, Говедаровићи (18 к,., св. Никола) су из Кривог Вира у тимочкој Црној Реци.

Нешковићи, Кривовирци (30 к., св. Никола).

Ђорђевићи (25 к., Ђурђевдан) су од Сјенице.

Радојковићи (10 к., св. Симеун) су од Сјенице.

Огњановићи, Милисављевићи (20 к., Петковица) доселили су се од Јавора; они су били трећа кућа у Ракинцу.

Маслаћи (8 к., св. Јован) су из Ужичког округа, били су најпре у Маслошеву у Јасеници.

Првуловићи (7 к., св. Никола), доселио се дед Јован из Темске.

Лугавци (10 к., св. Ђорђе) су из села Лугавчине, где и сад имају род.

Трунићи (8 к., Врачеви), дед, из Белегиша у Срему, призетио се у кућу правих Трунића; има и сад њихова рода у Белегишу (Мијаиловићи).

Павловићи (11 к., св. Василије) су из Груже.

Живуловићи (14 к., св. Никола), прадед Живул Аврамовић доселио се из села Боровца код Књажевца.

Мишковићи (7 к., св. Никола) су од Сјенице; имају једну отсељену породицу у Маковац.

Лазовићи (15 к., св. Арханђел) су од Јавора; има неколико породица у Радовању, одакле су једни дошли овамо. Има их отсељеиих у Глибовцу (Милинковићи).

Стојанчевићи (1 к., Савица, 5. децембар).

Марисављевићи (6 к., Ђурђиц), дошао дед Марисав из Велике Плане, где му је остао брат Ранисав, од кога су тамошњи Ранисављевићи. Казује се, да, су старином Сјеничани.

Јанковићи (3 к., Ђурђиц) су од Ивањице.

Миленковићи, Лекићи (6 к., св. Трифун), довео им неко деду Мишка из Тимока.

Ђукићи (7 к., св. Арханђел) су Сјеничани.

Рајићи (3 к.., св. Никола) су из Кривог Вира у тимочкој Црној Реци.

Поповићи (3 к., св. Арханђела) су из Новог Аџибеговца; род су им тамошњи Поповићи.

Алексићи, Пејановићи, Симићи (5 к., Ђурђевдан) су Косовци; имају одељенике у Осипаоници.

Живковићи (2 к., св. Никола), довела мајка два сина из Домуз-Потока у кућу Мратинковића, старином су Косовци.

Јовановићи (4 к., св. Арханђел) су из Баточине, довела их мајка, и сад тамо имају род.

Николићи (1 к., не славе) су Цинцари из Скопља.

Лазаревићи (1 к., Ваведење) је из Битоља; био је ,,механџија”.

Јовановићи (2 к.) дошли из Петке у Босни, у време рата Чупићева с Кулином.

Живојиновићи (2 к., ов. Мрата) су Тимочани.

Топлице (1 к., Ђурђиц и Ђурђевдан) су из Топлица у Топлици. Дед Радојла се доселио. Он је издао Станоја Главаша, а, Турци му зато дали „спахилук”, па, је био „спахија над Ракинцем” (њему се носио десетак).

О МЕСТУ

а) Тодор Радивојевић: „Насеља у Лепеници“

Ракинац је не обема странама Широког потока кој утиче у Рачу с лева уврх села Марковца. Сем тога је знатан део његов на десној страни потока Гибавице који утиче у моравиште Глоговачко Блато.

Становници шумадијских побрђа не рачунају ово село у Шумадију, јер је оно на последњим изданцима тих побрђа готово онде где она прелазе у моравску раван.

Село је састављено од шест крајева који се зову: Горњи, Селиште, Доњи, Скрипуша, Купусина и Срчаник. Горњи Крај је на обема странама сеоског потока. Селиште је на десној страни истоименог потока који одваја овај крај од Горњега, а раздаљина им износи око једног километра. Доњи крај почиње са састава потока Селиште и Скрипуше, одакле настаје Широки Поток, на чијем су обема странама куће овог краја. Широки Поток одваја Доњи Крај од Горњега, међу којима је отстојање око десет минута хода. Скрипуша је углавном на десној страни истоименог потока, а неколико јој кућа прелази на леву страну. Од Селишта је дели брдо Орнице, а удаљење им износи дванаест минута. Купусина је на обема странама потока Купусине (то је назив Широког Потока испод Селишта). Од ње до Селишта има 3,5 км. Међу њима су поља Вуковац, Салават и Касапница. Срчаник је с обеју страна истоименог потока, уфањен од Купусине пола часа, а од осталих крајева скоро пун час хода.

У Ракинцу нема ниједног јачег извора, па се зато сељани служе само водом из копаних ђермова, којих је 57 на броју. Од њих су два на точак, двадесет и један на вретено и тридесет пет ручних с котлајком.

Широки Поток и Гибавица преко лета су суви. Када пак надођу, приликом јаких или дуготрајних киша, плаве сеоска поља, али им не наносе много штете.

Зиратна је земља у селу између крајева и око села на даљини до два часа хода. Поља и забрани су на местима која се зову: Ађури, Ајдучки Поток, Бара, Бранково Брдо, Брестова Бара, Буковина, Бурдељи, Велика Свиња, Велико Брдо, Велико Поље, Вуковац, Вунато Поље, Гај, Гибавица, Гибавичка Бара, Горња Ливада, Горњи Каповац, Гробљанско Брдо, Диваниште, Долови, Доња Ливада, Доњи Каповац, Ђурђево Брдо, Зелена Бара, Зовин Поток, Зуквар, Јазбина, Јаруга, Јасењак, Камаљ, Каповац, Карличица, Касапница, Клењар, Кључић, Кованлук, Краинка, Крњчево Брдо, Крушар, Крчевина, Купусина, Кућиште, Лазина Јаруга, Лазино поље, Липар, Липарић, Ломара, Мала Свиња, Мало Брдо, Мало поље, Мандрљица, Маџарка, Недино Брдо, Орнице, Падине, Пиносава, Пландиште, Пољана, Поље, Попово Брдо, Поток, Речица, Садови, Салават, Свиње, Селиште, Скрипуша, Средње Полје, Срчаник, Старо Брдо, Топољак, Угари, Угровина, Цанков Бунар, Церјак, Црквина, Чести, Чикарац, Широки Поток и Шушењак.

Ракиначки хатар велики је 2272 хектара. На зиратну земљу долази 1900 ха. (њиве 1400 ха., ливаде 500 ха.), а на шуме 372 ха. У шумску површину урачуната су и 22 хектара заједничке општинске шуме са селом Радовањем у Дреновчићу. Осим тога и црквена шума у Доловима. Њиве и ливаде су у другом зиратном реду, а шуме у другом (328 ха.)и трећем (44 ха.) шумском реду.

У ракиначком хатару имају имања сељани села Баничине (Јасеница), Бошњана, Доње Раче, Марковца, Новог Аџибеговца и Радовања, а поред њих неки грађани из варошице Раче и Велике Плане (Јасеница). Ракинчани пак имају својих поља у хатарима Лапова, Марковца, Новог Аџибеговца, Радовања, Велике Плане и Старог Аџибеговца (непосредни леви слив Велике Мораве).

Сеоски крајеви су састављени од махала. У Горњем Крају су махале: Нешковићка, Говедаровићка, Лазовићка, Маслаћка, Мратинковићка, Стојанчевићка, Ђорђевићка и Лекићка; у Доњм Крају: Живуловићка, Стојадиновићка, Теофиловићка, Бранковићка и Ракићка; у Купусини: Ђорђевићка, Мартиновићка, Лугавци, Мартиновићка и Теофиловићка; у Скрипуши: Павловићка, а у Срчанику: Нешковићка и Теофиловићка.

Ракинац је 1903 године имао 60 родова у 338 домова са 2060 душа (према попису oд 31. децембра 1900. године). Један род са две куће био је цигански, један род са једним домом цинцарски. Године 1910 у селу је била 401 кућа са 2378 душа, а на дан 31. јануара 1921. године овде је живело 2116 становника.

Прича се, да је у ово село најпре дошао неки чича Рака, по коме је најпре збеговиште, а затим насеље, названо Ракинац. Пре тога се ово село звало Стекојевац, али је то име напуштено кад су сељани прешли из Селишта на Ракинац у данашњем Горњем Крају.

Горњи и Доњи Крај добили су имена по свом положају. Први је на брду, а други је као у некој дољи. Купусина је прозвана по истоименом месту где је заснована и где је раније сађен купус. Селиште је најстарији крај сеоски, који је неко време био напуштен па затим поново насељен. Називе Скрипуша и Срчаник саљани не умеју да протумаче.

Ракинац је основан пре 180 година, тј у доба Прве сеобе. Основала су га четири рода: Мартиновићи, Теофиловић, Радојковићи и Ђорђевићи. Они данас имају у селу 76 домова, тј више од петине укупног броја. Његови крајеви: Купусина, Скрипуша и Срчаник постали су од сеоских трла.

Али иако је тако давног постанка, Ракинац се први пут помиње тек у Уписнику 1818 године, затим у Назначенику и Пописнику, па код Вуја и Пирха и напослетку у Речнику Ј. Гавриловића као (Ракинацъ’; у Пирховом оригиналу стоји Rakinaz).

На Руској карти од 10 врста 1831 године записан је као код гавриловића (Ракинацъ), а на Миленковићевој карти као Ракинац.

Ракинац је готово у подједнакој мери растао новим досељавањем у свим периодима. У доба друге сеобе, добио је 4 рода (22 куће), за време Кочине крајине 4 рода (32 дома), о Првом устанку 19 родова (156 кућа), а после 1815 године 29 родова (52 дома). Број његових кућа повећао се поглавито пропадањем задруга.

Село је насељено из 17 разних области. Највећи број родова (15 са 28 кућа) дошао је из Лепенице, а највише родова пореклом је из Тимока (13 родова са 122 куће). Из Старе Србије досељено је 6 родова 39 домова, с Косова 4 рода 72 куће, из Голијске Моравице 3 рода 20 домова, из Бугарске 3 рода 6 кућа. По два рода дошли су из Јеасенице (17 домова), Нишаве (6 кућа), Ресаве (4 дома), Маћедоније и један род, и то: Гружа и Топлица по 5 домова, Срем 4 куће, Ђетиња и Драгачево по 2 дома, а Врањска Пчиња једну кућу.

Највећи број родова (31) и домова (286) пореклом је од досељеника који су овамо добегли у збегове. Остало је пак становништво досељено овако: 9 родова (20 кућа) као довоци, 6 родова (12 домова) као слуге, 4 рода (4 куће) на женино имање, 3 рода (5 домова) као надничари, 2 рода (5 кућа) као терзије, па два рода са по два дома као печалбари и дунђери, а један род са две куће као ковач.

У Селишту, на Црквинском Брду, које се као језичак спушта до састава потока Скрипуше и Селишта, има нека стара Црквина по којој је и брдо названо истим именом. Ту су се до скора познавали темељи старе цркве. Одржао се досад само један камен који је без сумње служио као олтар. Док Ракинац није имао цркву, овде је држана служба Божја и вршено причешћивање народа. Ту се и сада искупља народ о Светом Лазару (на Лазареву Суботу), јер се мисли да је ову цркву градио кнез Лазар.

Постоји прича, да је у пољу Вуковцу било пре Косовске битке село Вукушић. Ту су на месту Салавату остаци Старог Гробља за које народ верује да је старо-српско и да су се у њему копали становници Вукушућа.

7 км западно од Ракинца, у сеоском хатару, има још једно старо гробље, звано Гробљишта, у Свињама. Причају да је између поточића Велике и Мале Свиње била црква, чије темеље и зидине сељани још и данас изоравају и ископавају. Ту је био јак извор који је отицао потоком на коме је, десетак метара ниже извора, било дванаест воденица, те се отуд ово место зове Воденичиште. Ову су воду, верује се, затворили Маџари у доба када је Аустрија владала Србијом, тј у првој половини XVIII века (од 1718 до 1739 године). То су, вели се, постигли на тај начин што су у земљу натрпали много сланине и бивољих кожа, те је одвратили на другу страну. Отуд је земљиште на овом месту мекано и гњило тако да њиме не може прећи стока чак ни у најсувљим годинама.

Изгледа да је у Скрипуши било преисторијско насеље. О томе сведочи парчад од грнчарије и црепуља, бакарно посуђе и вартишта који се налазе приликом орања и копања. Сељани су ми казивали, да су раније налазили овде читаве гомиле каменог оруђа.

У Купусини има неко старо гробље, које народ зове Маџарско Гробље и верује, да је оно из доба аустријске окупације овог краја. На Маџаре потсећа и име поља Маџарка, а на Турке назив поља Диваниште.

У сеоској порти код цркве имају 4 трпезаре.

Црква слави летњег Св. Арханђела 13/26 јула.

Село има два гробља. Једно је у Ађурима за Горњи крај, а друго у Мандрљици за све остале крајеве.

Сеоска су заветина Младенци. Селиште и Скрипуша преслављају Светог Лазара, а Скрипуша има заветину о Младенцима. Литија се носи на први дан Св. Тројице.

б) Јован Ердељановић: „Етнолошка грађа о Шумадинцима“

Ово село је између Лапова и Велике Плане, западно од Новог Села (Аџибеговца). Вода Слатина је крај речице Гибавице и крај пута, више кога настаје Пицуљица. Ракиначка алија Дреновчић је вод Паланке, а у Доловима је црквена алија. Између Марковца и Пинасаве су Вађуре, па Гвоздењак у Доњој Рачи, Чекерац, Касапница у страни према Салавату. Повише Чекерца је Пландиште. Готово сва та имена су стара и непозната порекла.

Црквина у Ракинцу је на месту Селишта. И сад је очуван камен с крстом, који је окренут западу, вераватно часна трпеза. Около је било мало камења, по свој прилици од темеља неке старе црквице брвнаре. Од старина, као и сад, долази многобројно народа на св. Лазара, када село слави. Веле, да су у старо време служила ту по четири свештеника. По поменутом Селишту се налазе црепови од посуђа, а налазили су и златан новац.

У месту Свиње било је старо гробље, а друго старо гробље било је у Ненадовој Њиви, у Салаватову. Стојанчевићско Гробље зове се по таме што је било својина садашње породице Стојанчевића. Предања о води у Свињама, је као и о староаџибеговачкој Млаки, да су је Маџари затрпали и затворили сланином и кожама, па зато излази помало масна вода. Ово је тако распрострањено народно предање, да му мора бити неке стварне подлоге.

На месту Селишту у ракиначком крају Селу нађена је сребрна пара Regenbogenschüsselchen у величини пола динара, која о једне стране има лик о венцем, а с друте стране је нека женска прилика која гони четири коња. Нађен је и један аустриски сребрни новац из 1666. год. Стеван Ђорђевић, механџија, дао је за музеј три стара новца: турски, ископан у средини села, у башти, на дубини око 30 см; други мали, пробушен (служио за накит), од месинга, нађен у средини села у земљи која је избачена приликом копања темеља за општинску механу; трећи је новчић крајцара из 1816. год., нађена на њиви. Панта Говедаревић нашао је у Гибавици гвоздену секиру копајући у њиви, која је обрањена и снешена у поток. Ту су налажени и многобројни цреповд негдашњег насеља, селишта,.

Крајеви Ракинца оу: Срчаник, Купушњак, Горњи Крај, Селиште, Ђукићски Крај, Доњи Крај, Павловићски Крај или Скрипучи и Село.

ИЗВОР: Јован Ердељановић: „Етнолошка грађа о Шумадинцима“; Тодор Радивојевић: „Насеља у Лепеници“ и „Лепеница“; Википедија.

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Стеван Б. Цветковић

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Ivan Jovanović

    Ristić – Rakinac i Kupusina, od Martinovića (Sv. Nikola).
    U svom istraživanju T. Radivojević ih na jednom mestu ubraja pod Martinoviće gde navodi još tri roda koja su naselili/obnovili Rakinac. Takođe navodi mahale (krajeve) koje su imali. Tako je bila “Martinovićka” u Kupusini.

    Po mom porodičnom predanju moj navrdeda Jaćim Ristić je s porodicom prešao iz Rakinca u Kupusinu upravo na tu zemlju Martinovićku.

    Jaćim Ristić > Petar > Vukomir > Života Ristić (moj deda).

    Deda Žika je umro 1990 u Kupusini, imao 3 ćerke: Mirjanu (Kragujevac), Bojanu-Bojku (Rakinac – Govedarovići), i Dragicu (Beograd, Jovanović, moja majka). Njegova supruga je bila Milica-Milja Maslać, a njegova sestra je bila Budimka (udata Nikolić u V. Plani), a otac Vukomir je bio ugledan čovek u selu i okolini, nekoliko puta se ženio, a preminuo je u Velikoj Plani (oženjen popadijom iz Plane, kuća pored skretanja za Pokajnicu).
    Jaćim Ristić je bio rezervista, trećepozivac i učesnik Solunskog fronta. Preminuo je ~1940-ih u dubokoj starosti sa skoro 100 godina. Od njega je baba Budimka čula kad su Ristići počeli da žive u Kupusini.

    Danas smo blizak rod sa Maslaćima, Govedarovićima, Glišićima.