Порекло презимена, село Прекопеча (Станово-Крагујевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Прекопеча, Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепен Порекло становништва села Прекопеча, Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепен Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Прекопеча (Станово-Крагујевац)

Порекло презимена, село Прекопеча (Станово-Крагујевац)

Порекло становништва села Прекопеча, Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Манастир Св. Јована, Прекопеча

Манастир Св. Јована, Прекопеча

Положај села.

Прекопеча је десно од потока Змињака, леве приточице Драчке Реке. Сеоске куће су разређене и подигнуте најугозападној страни косе која дели воду Угљешници и Драчкој Реци. Цело село је у „премагревку“ – присоју.

Воде.

Потребу за водом мештани се подмирују из три бунара-извора и једног ђерма. Бунари-извори се зову: Танасијев Поток, Манстирски Извор и Бунар у Змињаку.
Кроз сели теку повремени поточићи само после бујних киша а ивицом сеоског атара протичу Змињак и Рогојевички Поток, који не плаве сеоска имања.

Земље и шуме.

Скоро сва имања су око села. Местимично их има и у самој Прекопечи, између појединих кућа. До најдаљих поља има око 40 минута хода од последњих сеоских кућа. Места на којима су њиве, ливаде и забрани имају ове називе: Брдо, Виногради, Гај, Главица, Горња Њива, Доња Њива, Друм, Запис, Јаруга, Камењар, Качара, Клисура, Коса, Купињак, Лончаруша, Потес, Поток, Планиниште, Ракина Главица, Стара Порта, Стари Обор, Старо Гробље, Трњаци и Црквина.
Цео прекопачки атар заузима простор величине само 123 хектара и то под њивама – 80, ливадама – 10 и 33 хектара под шумом и утрином. Од овога је 13 хектара је заједничка „селска“ шума и утрина у Главици , која је зове Манастирска Главица.
У атару овога села своја имања имају мештани Драче, Горњих и Доњих Грбица. Прекопечани немајусвојих њива изван овога села.

Име селу.

Прекопеча се раније звала Прњавор манастира Драче, али је крајем XVIII века то име замењено данашњим по називу шуме на чијој је крчевнини засновано ово село. Оно је постало од прњавора манастира Драче.

Старине у селу.

Старо Гробље у Пшеничишту не зна се коме је припадало нити из ког је времена. Црквина је остатак првобитног манастира Драча али на њој нема данас никаквих трагова од раније грађевине.

Постанак села и порекло становништва.

Насеље је основано пре око 145 година. Оснивачи су овамо добегли у збегове. То су била два рода, Јовановићи и Спасојевићи, од којих данас у селу има 7 кућа што је 2/5 од укупног броја сеоских домова.
Под данашњим именом – Прекопеча – ово село се први пут помиње у Руској карти 1831. године. Пре тог времена оно је уношено у спискове насеља као Прњавор манастира Драче, и то: 1819. године у Назначениу као Драча Прњавор, 1822. године у Пописнику, 1827. године у Вуковој Даници и 1829. године у Пирховом Путовању као Прњавор драчки – Пирх (Prnjawor dratsch). На Ридловој карти 1810. године зове се Pernjavor а у Гавриловићевом речнику 1846. године као Прњавор – по тадашњем правопису.
Прекопеча је нарасла поглавито новим досељавањем, које је било сасвим незнатно у доба Првог устанка – само један род – а много јаче посе 1815. године – 7 родова.
Село је добило своје становништво из пет области. Више од 2/3 његових родова – шест – је пореклом из Старе Србије, по један род досељен је из Јасенице, Брњичке Реке, Лугомира и Лепенице.
На манастирски прњавор дошла су у збегове три рода, као уљези – такође три, на своје имање два, као надничар и слуга по један род.
Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1737. до 1787. године.

-107, Гвозденовићи (Срећковићи), Сјеница, Никољдан.
-132, Јовановићи, Пећ, Ђурђевдан.
-206, Спасојевићи (Николићи, Јанковићи и Спасојевићи), Сјеница, Јовањдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-905, Николићи, Сјеница, Никољдан.

Досељени у периоду од 1849. до 1903. године:

-1413, Лазаревићи, Блазнава (Јасеница), Аранђеловдан.
-1427, Аксентијевићи (Радивојевићи), непознато (Драча), Јовањдан.
-1466, Милутиновићи, Пећ, Аранђеловдан.
-1499, Обрадовићи, Брњица (Дунав), Св. Петка.
-1675, Стојковићи, Лоћика (Лугомир), Ђурђиц.
-1719, Перишићи, Пећ, Јовањдан.

Остали подаци о селу.

-Године 1903 у овом селу било је десет родова у 18 кућа са 97 становника. Према попису из 1910. године број домова је био 21 а број становника 120. На дан 31. јануара 1921. године Прекопеча је имала 112 становника.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top