Порекло презимена, село Мале Пчелице (Станово-Крагујевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Мале Пчелице (раније Мала Пчелица, сада у саставу Крагујевца), Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књиг Порекло становништва села Мале Пчелице (раније Мала Пчелица, сада у саставу Крагујевца), Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књиг Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Мале Пчелице (Станово-Крагујевац)

Порекло презимена, село Мале Пчелице (Станово-Крагујевац)

Порекло становништва села Мале Пчелице (раније Мала Пчелица, сада у саставу Крагујевца), Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Положај села.

Мала Пчелица је са обеју страна Дивостинске Реке.

Воде.

Село се служи само живом водом. У њему је пет бунара: Бунар код Јасена, Чесма и Бубан и Кобиљачи; два бунара у Клакури од којих је један у истоименој јарузи а други између Костића и Максимовића.
Ни река ни потоци не плаве сеоска поља ни приликом највишег водостања, чак ни у највлажнијим годинама.

Земље и шуме.

Зиратно земљиште је скоро све око села а врло га је мало око махала. Поља су удаљена од крајњих сеоских кућа највише 40 минута пешачког хода. Најбоље су паше у Дебежевском Пољу, које је далеко од села непуних пола сата хода.
Атар Мале Пчелице велики је 878 хектара рачунајући у то и 40 хектара „селске“ шуме у Дебељаку, око пола сата хода. На зиратну земљу долази 358 – њиве 238 и ливаде 120 хектара а на шуме 180 хектара.
У атару овог села својих имања имају мештани Драче и Дивостина а становници Мале Пчелице поседују земљу само у крагујевачком атару.

Тип села.

Мала Пчелица је састављена из две махале, Клакуре и Кобиљаче, које су међусообно удаљене око двадесет минута хода. Обе су на обема странама истоимених потока – и то Клакура на левој а Кобиљача на десној страни Дивостинске Реке.
У обема махалама има родова чије су куће збијеније. Такве кућне групе имају у Кобиљачи Алемпијевићи и Савићи а у Клакури Трћани и Максимовићи.

Име селу.

Мала Пчелица је добила своје име отуда што су на њеном данашњем месту били трмчаници (пчелињаци) неког турског спахије. По тим пчелиницима названо је најпре мессто а затим и сели Пчелица. Атрибут Мала да је због тога што је у срезу левачком биуло место које се такође звало Пчелица, коме је, као већем насељу, дат атрибут Велика.
Махала КОбиљача постала је по месту Кобиљачи, где су некада биле спахијске коњушнице са кобилама (отуд Кобиљача). Како је настао назив махале Клакура – не зн се.

Постанак села и порекло становништва.

Село је основано пре 98 година, дакле у доба Првог устанка. Тада је настала махала Кобиљача а неколико година касније Клакура. Насеље су засновала три рода: Димитријевићи, Савићи и Тадићи, од којих данас у селу има 12 кућа.
Ово село се ус вим списковима места до 1846. Године назива Пчелице, и ти: у Уписнику, Назначениу, Пописнику, Вуковој Даници, Пирховом Путовању (Ptschelize) и у Гавриловићевом Речнику.
Мала Пчелица је унесена само у две карте из прве половине XIX века. На Руској карти из 1831. године као Пчелуна и на Миленковићевој 1850. године као Пшелипђ.
Село је нарасло поглавиито новим досељавањем. После оснивачких родова дошло јеовамо у збегое у доба Првог устанка 9 родова а после 1815. године 13 родова.
Становништво је порекло из осам области. Највећи број родова – осам – дала му је Стара Србија. Из Лепенице је досељено 5 родова, из Голијске Моравице 4 рода, из Груже -2 а по један род пореклом је из Пчиње, Херцеговине, Нишаве и десног слива Голијске Мораве.
Десет родова је сошло у збегове, шест на купљена имања, два на ослобођену земљу, два рода као уљези а по један род воде порекло од печалбара, слуге и од преудате жене.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године.

-558, Алемпијевићи (Алемпијевићи, Благојевићи, Станчићи, Милановићи и Симићи), Нови Пазар, Никољдан.
-650, Дабежевићи (Глишовићи и Милићевићи), Нови Пазар, Аранђеловдан.
-657, Димитријевићи (Петровићи и Стевановићи), Херцеговина, Никољдан.
-744, Јовановићи, Сјеница, Аранђеловдан.
-797, Максимовићи (Минићи, Арсенијевићи и Срећковићи), Нови Пазар, Лучиндан.
-817, Матовићи (Матејићи-Матићи), Нови Пазар, Мратиндан.
-818, Маторчевићи (Вилотијевићи-Вилотићи), Стари Влах (ужичко-моравички округ), Ђурђиц.
-1012, Савићи (Миленковићи и Радојевићи), Нови Пазар, Стевањдан.
-1061, Тадићи, Стари Влах (ужичко-моравички округ), Ђурђиц.
-1079, Трћани (Видовићи-Видосављевићи; Петровићи, Гвозденовићи, Вујићи, Грујићи, Марковићи и Стевановићи), Трћа-засеок села Смиљевца (ужичко-моравички округ), Ђурђевдан.

Досељени у периоду од 1819. до 1903. године:

-1141, Костићи (Џоловићи, Теодосијевићи. Опште презиме Ристићи-Ристовићи), Стари Влах (ужичко-моравички округ), Никољдан.
-1146, Станићи, Пећ, Аранђеловдан.
-1447, Миловановићи, Топоница (Гружа), Никољдан.
-1493, Стевановићи, Вучковица (Гружа), Аранђеловдан.
-1526, Пантовићи, Ратина-десни слив Голијске Мораве, Ђурђиц.
-1590, Марковићи, непознато (Кутлово), Стевањдан и Никољдан.
-1726, Аћимовићи, непознато (Крчмаре), Јовањдан.
-1812, Ђорђевићи, Врање, Никољдан.
-1943, Симићи, непознато (Драгобраћа), Томиндан.
-2043, Вучићевићи, Бело Поље (Стара Србија), Никољдан.
-2114, Ристићи, Пирот, Никољдан.
-2137, Живановићи, непознато (Церовац), Никољдан.
-2149, Вељковићи, непознато (Драча), Никољдан.

Остали подаци о селу.

У Малој Пчелици су 1903. године живела 23 рода у 68 домова са 421 становником, према попису из 1900. године. Према попису од 31. децембра 1910. године у селу је било 77 кућа са 551 становником а на дан 31. јануара 1921. године у селу је живело 548 становника.
Сеоско гробље је на Брду у средини села, између обеју махала.
Заветина је Среда-Средопосница а литија се носи на Тројички Бели Четвртак.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top