Порекло презимена, село Прњавор (Баточина)

6. мај 2015.

коментара: 0

Манастир Грнчарица, Прњавор
Манастир Грнчарица, Прњавор

Порекло становништва села Прњавор, општина Баточина – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Полажај села.

-Прњавор је на левој страни потока Младенове Воде, која извире у врху села испод брда Распада а утиче у Лепеницу под именом Раљевац. Од четири сеоске махале само је једна, Ковановићка (Ковановићи), над самом реком а остале су даље од ње на брдима, која деле воду Младеновој Води и Ботуњском Потоку.

Воде.

-Прњаворци се служе углавном живом водом са својих бунара од којих су четири врло јака и могу да подмире водом цело село. Ти су бунари: Вагањ – између Павловића и Стојковића; Кладенац у Јованетићима; Младенова Вода у Ковановићима и Свети Извор (Светиња) код манастира Грнчарице. На овај последњи долазе болесници из целе околине да се видају од грознице и других болести, јер верују у његову велику лековитост. Осим ових бунара у селу имају и четири копана ђерма.
Младенова Вода плави имања само у Кованићкој Мали. Остале махале не страдају од поплава. Између њих су суве јаруге којима теку повремени потоци после бујних киша. Од ових поточића најјачи је Вагански, Дубоки (или Дибоки, нечитко) и Чесмин Поток.

Земље и шуме.

-Зиратна земља је делом у селу између махала а много више ван села удаљени читав час пешачког хода од крајњих сеоских кућа.
Прњаворски атар заузима простор величине 696 хектара, а поред тога манастиру Грнчарици припада имање величине 118 хектара – 65 под шумама, 33 под ливадама, 15 под њивама и 5 хектара под утрином. Од сеоског атара долази на зиратну земљу 661 хектара – њиве 621 и ливаде 40, а на шуме 31 хектар.
У атару овог села своја имања имају мештани Ботуња и Никшића. Прњаворци имају своје њиве у атарима Ботуња и Никшића.

Тип села.

-Прњавор, осим већ поменуте Ковановићке, се састоји из још три махале и то: Павловићка (Павловићи), Стојковићка (Стојковићи) и Јованетићка (Јованетићи). Стојковићи и Јованетићи су под брдом Осојем, које одваја ово села од Ботуња. Махале су међусобно на одстојању до десет минута пешаког хода.

Име селу.

-Прњавор је добио своје име стога што је настао на манастирском земљишту – прњавору. Махале су назване по именима њихових главних родова.

Старине у селу.

-Црквина је на брду Чукара у Ковановићима представља остатке првог храма манастира Грнчарице.

Манастир Грнчарица.

-Народње предање вели, да је овај манастир задужбина српског краља Драгутина и да је још у то доба био подигнут крај Младеновог Воде. Ту је сада поменута Црквина на Чукари. Не зна се како се овај манастир звао у то старо српско доба.
Кажу да је манастир био на том месту и за време Косовског боја и да је дуго времена после тога премештен са Младенове Воде у брдо, на склонитије место, да би избегао нападе Турака. Ово је урађено по савету духовника Пахомија и по допуштењу баточинског Сулејман-паше.
Шта је било са овим манастиром у XVI, XVII и XVIII веку – не зна се. Зна се само да је у време Кочине Крајине манастир био много запуштен, скоро урушен. Светиње су биле однесене а ликови светитеља унакажена-оскрнављена.
За време Крађорђевих ратова манастир је обновљен по допуштењу Фунд-паше. То су наводно учинила три брата, Грка, немајући порода а желећи да своја имена овековече. Како су по занимању били грнчари манастир је назван Грнчарица.
Манастир је удаљен од Крагујевца пуна три часа хода а од Баточине нешто мање. Он је десно од Крагујевачког Друма, када се иде од Крагујевца према Баточини. Године 1837. био је мирска црква а 1850. године је преобраћен у манастир.
Храм је посвећен Светом Оцу Николају а сабор се код њега скупља сваке године на Велику Госпојину.
Овај манастир је унесен у пет карата до 1853. године и то: у Ридлову 1810. године као Germesariczo, у Кипертову 1853. године као Grntscharitza; у Бугарскову 1845. године, Миленковићеву 1850. године и Дежарденову 1858. године као Грнчарица.

Постанак села и порекло становништва.

-По времену стварања ово село спада у групу најмлађих лепеничких насеља, јер је основано тек крајем 1815. или почетком 1816. године. Основало га је пет родова: Павловићи, Стојковићи, Јованетићи, Јовановићи и Јаблановићи. Они су добегли овамо почевши од краја 1815. па до 1820. године. Данас имају у селу 37 кућа, више од 4/7 од укупног броја кућа.
Прњавор је уведен у Уписник 1818. године као Грнчарица манастир, у Назначениу 1819. године као Грнчарица, у Пописнику 1822. године као Прњавор грнчарички, код Вука у Даници 1827. године као Прњавор, код Пирха у Путовању 1829. године као Прњавор грнча (Prnjawor Grntschi) а у Гавриловићевом речнику 1846. године као Грнчарице манастира Прњаворског – по тадашњем правопису.
Село је унето само у једну, Миленковићеву карту 1850. године под својим правим именом.
Прњавор је нарастао поглавито новим досељавањима. После шест оснивачких родова, досељених у првих пет година од оснивања села, овамо се доселило још 13 родова.
Становништво је пореклом из осам области, највише родова је дошло из Лепенице -7, из Моравице -3, Осанице -3, Босна -2 а по један род је дошао из Тимока, Старе Србије, Црне Горе и Бугарске.
У збегове је дошло два рода, на пусту земљу -3, као уљези -7, као слуге -3 а по један род је дошао на позив пријатеља, као мајстор, на купљено имање и као дунђер.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1815. до 1903. године.

-1111, Павловићи (Павловићи, Илићи и Танасијевићи), Жучковац (Моравица), Аранђеловдан.
-1124, Стојковићи (Стојковићи, Аксентијевићи, Петровићи и Павловићи), Жучковац (Моравица), Ђурђиц.
-1153, Јовановићи (Стојковићи, Миливојевићи и Станојевићи), Криви Вир, Јовањдан.
-1159, Јаблановићи, Соко Бања, Стевањдан.
-1203, Ковановићи, Призрен, Никољдан.
-1282, Ивановићи, Осат (Босна), Никољдан.
-1329, Ђорђевићи, непознато (Ботуње), Ђурђиц.
-1339, Милосављевићи, Комарице (Осаница) Ђурђиц.
-1358, Милићевићи, Комарице (Осаница), Јовањдан.
-1428, Божићи, Босна, Никољдан.
-1462, Костићи, непознато (Грбице), Никољдан.
-1508, Стојановићи, Трн (Бугарска), Аранђеловдан.
-1549, Пауновићи, непознато (Цветојевац), Пантелијевдан.
-1816, Милићевићи, непознато (Јовановац), Св. Петка.
-1910, Срећковићи, непознато Брзан, Никољдан.
-1959, Милојевићи, непознато (Лапово), Никољдан.
-2025, Лазићи, Багрдан, Томиндан.
-2102, Поповићи, непознато (Ботуње), Јовањдан.

Остали подаци о селу.

-Прњавор је 1903. године имао 19 родова са 61 домом у кјоме је живело – према попису 1900. године – 317 становника. На дан 31. децембра 1910. године број домова износио је 59 а број становника 338. Према попсу од 31. јануара 1921. године у овом селу је живело 344 становника.
Сеоска црква је манастир Грнчарице.
Гробље је било више манастира на Пољани у Павловићима.
Заветина је Бели (васкршњи) четвртак а литија се носи на Тројичку Белу Суботу.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.