Порекло презимена, село Поскурице (Аеродром-Крагујевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Поскурице, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепе Порекло становништва села Поскурице, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепе Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Поскурице (Аеродром-Крагујевац)

Порекло презимена, село Поскурице (Аеродром-Крагујевац)

Порекло становништва села Поскурице, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Poskurice

Положај села.

Поскурицце су на обема странама Потока од Уме који се другачије зове Рупљански Поток.

Воде.

Село се служи изворском и бунарском водом. Извора има седам, и то: у Алексићима – Буљин, Милосављвићки и Радојевићки Извор; у Доњем Крају – Лукин Извор; у Рупљанима – Извор у Ровачи и Милошева Бара и у Брђанима – Извор. По јачини на првом месту је Извор у Брђанима, потом Радојевићки па Буљин Извор. И поред тога што извори имају довољно воде, због њихове удаљености мештани копају бунаре. До сада их има седам.
Поред села тече речица Угљешица која понекад плави сеоска поља. Рупљански Поток плави их на неколико година и тада их засипа песком и шљунком. Јужно од селе тече поток Первановац, који ретко чини штете поскуричким имањима.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање има у самом селу између појединих крајева и кућних група, али је много већи део ван села, удаљене од 4 до 4,5 километра од последњих сеоских кућа. Ливаде и шумарице су поглавито у Главици, Главичици, Јаругама, Шумама и Шумрима.
Поскурички атар заузима простор величине 622 хектара. Од тога долази на зиратну земљу 372 – њиве 322, ливаде 50 а на шуме 150 хектара. Поскурице имају 22 хектара „селске“ шуме која се издаје под аренду у корист општине. Од тога су 20 хектара на Главици у Шумама а два хектара поред рума.

Тип села.

Силазећи низ Рупљански Поток најпре долази са леве стране Рупљански Крај под Голим Брдом у долини окружено са свих страна брдима. Потом долази крај Брђани (Брђански) на брду са десне стране потока. Испод Брђана је, са десне стране потока, је Доњи Крај а десно од Брђана, до Јаруге, су Алексићи (Алексићки Крај).
Сеоски крајеви су састављени од кућних група, које мештани понекад називају махалама (малама). Кућне групе у Брђанима су: Иванковићи, Гавриловићи (Радојевићи) и Петрићевићи; у Алексићима су Алексићи; у Доњем Крају су Бугарчићи и у Рупљанима – Јевтовићи.

Име селу.

Мештани причају да је селу дошло име отуда што су њихови преци донели први хлеб за поскурицу, када је подигнута дивостинска црква (манастир). Игуман их је, веле, питао из ког су места и посаветовао их да то име (не зна се које) замене данашњим за вечиту успомену на прву манастирску поскурицу – Поскурице.

Старине у селу.

Старина у селу нема али назив поља Трмчиште опомиње на ранију турску владавину у овом крају.

Постанак села и порекло становништва.

Поскурице су настале пре 150 до 155 година а основало их је осам родова: Алексићи, Гавриловићи, Иванковићи, Јевтовићи, Јеросимовићи, Петрићевићи, Стевановићи-Ђорђевци и Степановићи. Од ових оснивачких родова има данас 66 домова или више од 3/5 укупног броја.
Поскурице се помиње у повељи кнеза Лазара 1381. године. После тог доба о њему нема више помена све до XIX века – у Уписнику 1818. године, 1819. године у Назначениу, 1822. године у Пописнику, 1827. године у Вуковој Даници, 1829. године у Пирховом Путовању и 1846. године у Гавриловићевом Речнику и свуда је правилно зписано, код Пирха у оригиналу Poskurice.
Село је више нарасло разграњавањем родова него новим досељавањима. Оно је за време Кочине Крајине добило само два рода а посе 1815. године 13 родова. У доба Првог устанка није било досељавања.
Сви сеоски крајеви су исте старости. Брђани су нарасли новим досељавањима, Доњи Крај највише рађањем и пропадањем задруга а Алексићи и Рупљани на оба начина подједнако.
Поскурице су насељене из десет области. Срем им је дао 4 рода, Босна -3, Гружа -3, Лепеница -3, Стара Србија и Тимок под два рода а по један род је пореклом из Бугарске, Јасенице и левог слива Голијске Мораве.
Десет родова је овамо дошло у збегове, 4 рода имају за своје претке слуге, три су дошла на женино имање, два на купљено имање и по један род преудајом, доласком на ујаково имање и од дунђера.
Поскурице су до поседњих година XVIII века биле на месту, које се сада зове Старо Село. Оно је испод сеоског гробља, на десној страни Милановачког Друма идући од Крагујевца а лево од потока Первановца. Премештање је извршено због куге, која је сатрла много поскуричких кућа.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1737. до 1787. године.

-82, Алексићи (Алексијевићи, Јовичићи, Миладиновићи, Николићи, Димитријевићи, Милосављевићи и Миловановићи), Срем, Јовањдан.
-105, Гавриловићи (Радојевићи и Милићевићи – Миленковићи), Срем, Игњатијевдан.
-123, Иваковићи (Иванковићи, Радовановићи, Радојевићи, Милићи и Радосављевићи), Срем, Игњатијевдан.
-127, Јевтовићи (Ђурђевићи и Ђорђевићи – Димитријевићи), Срем, Никољдан.
-130 Јеросимићи (Павловићи и Николићи), Босна, Јовањдан.
-183, Петрићевићи, Сјеница, Јовањдан.
-212, Стевановићи (Живановићи, Благојевићи и Стевановићи), Босна, Ђурђиц.
-214, Степановићи, Сјеница, Ђурђевдан.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-257, Бугарчићи (Живадиновићи и Живановићи), Видин (Бугарска), Аранђеловдан.
-469, Радисављевићи, Осат (Босна), Ђурђевдан.

Досељени у периоду од 1826. до 1903. године:

-1217, Стевановићи (Живановићи, Ђорђевићи и Радојевићи), Тимок, Јовањдан.
-1290, Благојевићи (Радојевићи), Витковац (Гружа), Игњатијевдан.
-1300, Механџићи (Миловановићи), Витковац (Гружа), Јовањдан.
-1334, Антићи, непознато (Драча), Јовањдан.
-1367, Вуловићи, Тимок, Никољдан.
-1394, Николићи, Башан-подунавље јасеничко, Никољдан.
-1400, Милошевићи, Сирча – леви слив Голијске Мораве, Лучиндан.
-1558, Јоксимовићи, Вучковица (Гружа), Ђурђевдан.
-1685, Манојловићи, Пирот, Јовањдан.
-1945, Станојевићи, Пирот, Ђурђиц.
-1958, Мијаиловићи, непознато (Јовановац), Ђурђевдан.
-2058, Ђорђевићи, непознато (Војиновац), Јовањдан.

Остали подаци о селу.

-Године 1903. у Поскурицама су живела 22 рода у 103 куће са 701 становником – према попису из децембра 1900. године а 1910. године број домова је износио 143 (или 113, нечитко) са 847 становника да би 1921. године у овом селу живела 772 становника.
Гробље је на череновцу између Поскурица и Дивостина.
Заветина су Младенци а литија се носи на Први дан Св. Тројица.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top