Порекло презимена, село Поповић (Рача)

3. мај 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Поповић, општина Рача – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Положај села.

Поповић је на десној страни реке Раче, са обеју страна Шибинског и Смрданског Потока.

Воде.

Мештани се служе водом из бунара-извора и ђермова. У селу су само два бунара; стара Турска Чесма у Међупи која се до скора звала Кленовац а данас Чесма или Сеоски Бунар и Бубајићка Бунарина у селу. У тим бунарима има довољно воде за цело село али су они далеко од многих кућа те су стога мештани почели копати ђермове, који до сада има шеснаест.
Рача плави сеоска имања и наноси им знатне штете, нарочито стога што их засипа песком. Сеоски потоци сиромашни су водом, лети често пресушују и никада не плаве поповићка поља.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде и по неки забран су око села а врло је мало зиратне земље у самом Поповићу између његових појединих крајева. Има поља која су удаљена од крајњих сеоских кућа и до 5 километара.
Сеоски атар заузима простор величине 951 хектар и то: зиратна земља 884 хектара – њиве 826 и ливаде 58, а шуме је 66 хектара и један хектар сеоске утрине.
У атару Поповића својих имања имају мештани Мирашевца и Вишевца а Поповићани немају својих поља ван свога села.

Тип села.

Са леве стране Шибинског Потока је крај Мађупа испод брда Хумова и одвојена је од осталог села поменутим потоком. Између њега и Смрданског Потока је средина села, коју мештани зову Селом, Поповићем и Величковским Крајем. На десној страни Смрданског Потока је Глишићки Крај. Село је испод Смрдана а Глишићки Крај под њивама, између којих је Смрдански Поток.
Сеоски крајеви су састављених од кућних група – махала, међусобно удаљених 100 до 150 метара. Село (крај) има три махале: Величковићку, Јаникићку и Стевановићку. Глишићки Крај четири: Стевановићку, Глишићку, Ђорђевићки у Лукићку а Мађупа три: Мијаиловићку, Првуловићку и Косовце.

Име селу.

Мештани причају да је њихово село добило име по некоме попу, који је пореклом из једног од оснивачких родова овога села. Глиђшићки Крај се зове по Глишићима; Село (крај) што је у средини села; Мађупи по Мађупцима (Циганима), који су раније овде живели. Село (крај) се назива још и Поповићем (опште име за цело насеље) и Величковским Крајем – по роду Величковића. Махале имају имена главних родова, који у њима живе.

Старине у селу.

Старина у овом елу нема али се одржала успомена на турско доба у именима поља Стражевице и Беглучине.

Постанак села и порекло становништва.

Поповић је основан пре 150 година – у време Друге сеобе. По старости прво место заузима Мађупа а Село и Глишићки Крај постали су доцније и истовремено. Мађупа је првобитно постала од привремених насеља – черги.
Занимљиво је да со ово старо насље не налази ни у пописима, ни у речницима места, ни на картама све до пописа 31. децембра 1874. године, када је први пут унесено у пописне спискове.
Поповић је растао новим досељавањима и разграњавањем родова. Четири рода добегла су овамо за време Кочине Крајине, осам родова у о Првом устанку а после 1815. године досељено је 6 родова.
Село је добило своје становништво из шест области. Највећи број досељеника дошао је из Тимока – девет, са Косова -4, Старе Србије -3, по два рода је дошло из Лепенице и Јасенице а један род је дошао из Македоније.
У збегове овамо је дошло 15 родова, на женино имање -3, по један род води порекло од колара, кирајџије и од преудате жене.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1737. до 1787. године.

-97, Величковићи (Величковићи – Петровићи, Стојановићи, Димитријевићи и Тривуновићи; Павловићи – Миливојевићи и Нешићи; и Димитријевићи), Сјеница, Никољдан.
-108, Глишићи, Колашин (Црна Гора), Никољдан.
-175, Павловићи (зову се још Косовци и Петровићи од којих су Видојевићи-Станојевићи; и Павловићи), Косово, Аранђеловдан.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-389, Мијаиловићи (Мијаиловићи, Миљковићи и Миленковићи), Књажевац, Никољдан.
-465, Првуловићи (Стевановићи), Књажевац, Никољдан.
-533, Тувегџићи (Миловановићи и Стојковићи), Књажевац, Стевањдан.
-552, Штитарци (Јовановићи и Првуловићи), Старо Корито (Тимок), Никољдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-595, Бубајићи (Милановићи), Књажевац, Јовањдан.
-675, Ђорђевићи (општа презимена су још Ђокићи и Живковићи; и Миленковићи) Књажевац, Ђурђиц.
-698, Живићи, Књажевац, Никољдан.
-724, Јаникићи (Стојановићи), Косово, Лучиндан.
-761, Карићи (Радовановићи), Косово, Ђурђиц.
-816, Матићи (Матићи, Арсићи и Јоксимовићи), Сјеница, Лучиндан.
-855, Миловановићи, Књажевац, Трифундан.
-917, Павловићи (Петровићи, Радовићи, Марковићи, Симићи, Стевановићи и Глишићи), Косово, Ђурђиц.

Досељени у периоду од 1833. до 1903. године:

-1299, Лукићи (Матићи и Лукићи), Књажевац, Јовањдан.
-1360, Петрушевићи (Петровићи), Куманово (Македонија), Никољдан.
-1735, Јовановићи, непознато (Мечковац), Св. Петка.
-1773, Живуловићи, Сараново, Св. Петка.
-2136, Ђуричићи, Баничина (Јасеница), Никољдан.
-2160, Марчићи, непознато (Доња Рача), Никољдан.

Остали подаци о селу.

-У Поповићу је 1903. године живео 21 род у 107 кућа са 632 становника да би 1910. године село имало 119 домова и 719 становника. На дан 31. јануара 1921. године у њему је живело 666 становника.
Гробље је у варошици Рачи код старе цркве.
Заветина су Младенци а литија се носи на Први дан Св. Тројица.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.