Порекло презимена, село Петровац (Аеродром-Крагујевац)

3. мај 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Петровац (од 1991. године у саставу Крагујевца), Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Петровац је на левој страни Угљешнице и Лепенице а на обема странама потока Чешма, леве притоке Угљешнице. Главни део насеља је на темену двеју онижих и плећатих планинских коса. Он је готово ушорен дуж сеоског пута.

Воде.

Петровчани се служе поглавито бунарском водом, јер копани ђермови сасвим пресушују за време сувих година. Најјача је жива вода Бубан, између оба сеоског краја. Он је у потоку Чешми. Његова је вода у турско доба одвођена „ћунцима“ у Крагујевац, до кога одавде нема више од 40 минута хода. Осим Бубана имају још четири живе воде: Чешма и Бунар у Глуваћу, Бунар у Бозману и Бунар на Београдском Друму, који пролази западним делом сеоског атара. Осим тога село има 15 копаних ђермова.
Угљешница плави поља и уништава усеве Доњег Краја када су велике воде, јер таложи песак и шљунак. Међутим, много веће штете наносе лепенички поводњи.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су око села на даљини од скоро једног часа хода од крајњих сеоских кућа.
Петровачки атар захвата простор величине 783 хектара. На зиратну земљу долази 738 – под њивама 500 и под ливадама 238 хектара, а шуме и утрине – поглавито у Гају и Глуваћу – 15 хектара.
У атару овога села нема имања мештана околних насеља. Петровчани имају својих њива у атарима Опорнице и засеока Мајнића.

Тип насеља.

Петровац се дели на два краја; Горњи и Доњи а мештани их зову и махалама. Између њих су сеоска имања-поља а међусобно су удаљена десетак минута хода. Сеоски крајеви се деле на махале – кућне групе. У Горњем Крају су: Тодорићи, Тодоровићи, Мијаиловићи, Росићи, Антонијевићи, Вељковићи, Чоловићи и Пауновићи. У Доњем Крају су: Брајковићи, Мијаиловићи и Чоловићи.

Име насељу.

-Петровчани не умеју да објасне постанак имена њиховог насеља, које је несумњиво изведено од особног имена Петар. Крајеви се називају по основу свога положаја у односу на Угљешницу и Лепеницу а махале по главним родовима, који живе у њима.

Старине у насељу.

На месту данашњег Петровца постојало је некада у раније српско, а вероватно и римско доба, насеље великог пространства. Ти је првобитно могао бити римски град и под њим варош, под чијим су темељима и рушевинама доцније, у наше средњовековно доба, подигнуте српске грађевине, град и варош. Град је био подигнут на темену косе и протезао се од Петровца до Цветојевца, пуна два часа хода. Под њим је у равни лепеничке долине била варош. На римско порекло упућују: начин грађења, облик цигала и цепова, којих је до скора било. Цигле („тугле“) су биле дуге три а ширине два педља, дебљине шаке.
Теменом косе водио је до равни моравске долине стари, вероватно римски пут, чији су остаци „ђуласто“ камење којим је био поплочан и које се понегде задржало.
Развалине старог града народ не назвао Кулинама. Он је био у Горњем Крају, испод сеоског гробља, а данас се ни трга не познаје, јер су мештани повадили сав камен и све цигле, употребивши то за изградњу разних својих грађевина. Остале су успомене по називима поља. Ту, у близини, на Крпином Брду, испод Доњег Краја, идући Бозману постојало је до скора старо Латинско Гробље и Црквина, којима се данас ни траг не познаје.
О томе насељу каже П. Срећковић, да је постало средиште лепеничке жупе када је порушен Градац. Петровац је, вели он, био на оном месту где су сада њиве и ливаде које су са леве стране Угљешнице испод Песковите Пољане. „Под понајвишим избрешком бело мраморно камење одакле бије јака чешма. Тај простор је пун старинских зидина, а на избрешку се и данас виде зидине старинског замка. Унутра у градићу су биле зграде а около варош. До бекства Арсенија III Чарнојвеића 1690. године Петровац јебио средиште најплодније жупе на западу од Велике Мораве. У ратовима између 1650. и 1690. године Петровац је порушен а Лепеница опустела тако да се у њој није могао чути певац ни видети дим читавих сто година“.

Постанак насеља и порекло становништва.

Петровац су основала четири рода – Антонијевићи, Брајковићи, Мијаиловићи и Чоловићи – у доба Друге сеобе, пре око 150 година. Ови родови данас у селу имају 58 домова, половину од укупног броја. Оба сеоска краја су исте старости, јер су се Брајковићи и Мијаиловићи настанилли у Доњем Крају у исто време када су Антонијевићи и Чоловићи добегли у Горњи Крај. За време кнеза Милоша село је премештено ради сашоравања по наредби тадашњих власти.
Ово село, под називом Petrovaz помиње Лангер 1738. године. Други пут се наводи у Деловодном протоколу 1813. године, па у Уписнику 1818. године, Назначениу 1819. године, Пописнику, Вуковој Даници и Пирх у свом Путовању. У Гавриловићевом Речнику пише Петровацђ – исто као и у Карађорђевом Протоколу.
Село је после оснивања насељавано још у три наврата: за време Кочине Крајине – 5 родова, у доба Првог устанка – 4 рода и посел 1815. године – 11 родова.
Петровац је добио своје становништво из 8 области: Стара Србија – 8 родова, Лепеница -6, Тимок и Лугомир, Ибар и Буграска по два а Херцеговина и Косово по један род.
Дванаест родова су пореклом од бегунаца, који су у овдашњим збеговима нашли себи уточиште, три су дошла као уљези, два као довоци, по два као слуге и дунђери и по један на слободну земљу, купљено имање и као надничар.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1737. до 1787. године.

-84, Антонијевићи (Антонијевићи, Ђорђевићи, Милановићи-Стојановићи; Владисављевићи и Стевановићи), Пећ, Ђурђиц.
-92, Брајковићи (Вучићевићи-Николићи; Стевановићи, Богосављевићи, Јанићијевићи, Стаматовићи, Здравковићи и Миливојевићи), Мојстир (Стара Србија), Аранђеловдан.
-150, Мијаиловићи (Миловановићи-Милосављевићи, Миловановићи и Костићи, од КостићаКојићи, Обрадовићи и Радовићи; и Раденковићи од којих су Васиљевићи, Максимовићи, Јоксимовићи, Мијаиловићи и Стевановићи), Дрен код Пећи, Аранђеловдан.
-230, Чоловићи (Живановићи, Радосављевићи, Стевановићи, Ђорђевићи, Јоксимовићи-Радомировићи; Митровићи и Милићевићи), Пећ, Св. Петка.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-250, Блашковићи (Миловановићи), Косово, Игњатијевдан.
-451, Пауновићи (Стојановићи, Антонијевићи, Вујичићи и Мијаиловићи), Мајур (Лугомир), Ђурђевдан.
-471, Радовановићи, Пећ, Симеундан.
-527, Тодоровићи, Мајур (Лугомир), Ђурђиц.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-608, Вељковићи (Маринковићи, Милановићи, Милојевићи и Милошевићи), Књажевац, Аранђеловдан.
-878, Миљковићи, Нова Варош, Аранђеловдан.
-1009, Росићи (Росићи, Милошевићи и Станковићи), Краљево, Никољдан.
-1064, Тодоровићи (Петровићи, Вуковићи-Ђурићи; Миливојевићи, Миловановићи, Перићи-Петровићи; и Тодоровићи), Књажевац, Никољдан.

Досељени у периоду од 1819. до 1903. године:

-1145, Радовићи, Маглић (Херцеговина), Аранђеловдан.
-1342, Ћирковићи, непознато (Церовац), Ђурђиц.
-1380, Ђурићи, непознато (Рогојевац), Јовањдан.
-1442, Станковићи, трн. Клисура (Бугарска), Аранђеловдан.
-1584, Дончићи (Миладиновићи), Трн (Бугарска), Никољдан.
-1656, Николићи (Никићи), Пећ, Никољдан.
-1787, Милошевићи, Рашка, Мратиндан.
-1791, Радивојевићи, непознато (Јовановац), Мратиндан.
-1819, Радојичићи, непознато (Цветојевац), Св. Петка.
-1869, Васиљевићи, непознато (Јовановац), Ђурђиц.
-1992, Радивојевићи, непознато (Опорница), Никољдан.

Остали подаци о селу.

-У Петровцу су 1903. године живела 24 рода у 116 кућа са 754 становника. Према попису од 1910. године овде је било 130 домова са 851 становником. На дан 31. јануара 1921. године у селу је живело 827 становника.
Сеоска заветина су Благовести а литија се носи на Спасовдан.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

*

ДОДАТАК: Попис пореских глава (турски тефтер) из 1836. године, архивски документи (омогућио сарадник портала Порекло Ненад Спасић):

Страница 1
Страница 2

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.