Порекло презимена, село Никшић (Баточина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Никшић, општина Баточина - Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Пор Порекло становништва села Никшић, општина Баточина - Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Пор Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Никшић (Баточина)

Порекло презимена, село Никшић (Баточина)

Порекло становништва села Никшић, општина Баточина – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Nikšić,-Batočina

Положај села.

Никшић је на десној страни реке Лепенице, на теменима и странама четири присојна брда од којих су два безимена а друга два се зову Поље и Старац. Кроз ово село не протиче ниједна речица, па чак ни најмањи поточић.

Воде.

Мештани се служе поглавито водом из копаних ђермова, јер у њиховом селу постоје само две живе воде: Бунар у Бошковићима и Слатина у Радојичићима. Копаних ђермова има седам.
Лепеница тече кроз сеоски атар и приликом великих излива плави сва поља у својој равни, у Лепеници и у Луговима.

Земље и шуме.

Орница и ливада има мало у селу између појединих махала. Оне су највећим делом ван села удаљене до 40 минута хода од крајњих сеоских кућа. Шуме су издељене на забране. Оне су на Шупљаји и у Лугу.
Сеоски атар захвата простор величине 365 хектара. Од тога долази на зиратну земљу 295 хектара – њиве 195 и ливаде 100 хектара док је шуме свега 70 хектара.
У атару овога села немају својих имања мештани околних насеља. Никшићани имају своје њиве у атарима села Жировнице, Прњавора и Ресника.

Тип села.

Село се дели на махале: Бошковићку, Андрејићку, Радојичићку и Јовићку. Бошковићи су на брду Пољу, које се спушта у Лепеницу према селу Бадњевцу. Радојичићи су на четврт часа хода од претходних на странама безименог брда, које прелази у поље звано Лугови – део долинске равни Лепенице. Њихове куће готово прелазе у махалу Андрејића, који су до гробља, на брду Старцу. На брду поред самог Крагујевачког Друма су Јовићи, удаљени од Андрејића пет минута пешачког хода.

Име селу.

О настанку имена овог села постоје три тумачења, која се слажу у томе да је изведено из особног имена Никша. Једни кажу да је по имену Никша-паше, који је овамо дошао из Ниша на свој спахилук. Други веле, да је међу сеоским иснивачима био неки Никола, звани Никша, који је 1813. године прешао у Срем, одакле се није враћао. Трећи причају да је ово село било спахилук Никша-бега, који је живео у Баточини, те је по њему дат назив спахилуку, а од тога је дошло име и селу.
Све махале имају називе родова, који у њима имају навише домова.

Старине у селу.

Од старина постоји у Никшићу Џидовско Гробље. Оно је у Пољу код Појила, између Бошковићке и Радојичићке махале. Раније овде било камених белега, данас их нема, јер су их мештани одвукли за своје потребе.

Постанак села и порекло становништва.

Никшић су основала, за време Карађорђевих ратова, четири рода: Андрејићи, Јовићи, Радојичићи и Бошковићи.
Ово село је најпре уписано у Назначение 1819. године као Никшићи, па у Пописнику 1822. године – правилно. Има га код Вука у Даници и код Пирха у Путовању. На оба места забележен је као Никшић (Nikschitsch). Гавриловић га је у свом Речнику записао, по тадашњем правопису, као Никшићђ.
Занимљиво је да Никшић није означен ни на једној карти до 1853. године, иако је број карата до тог доба био знатан.
Село је расло највећим делом рађањем и разгранавањем родова а број кућа се повећавао највише распадањем задружног живота. После 815. године овамо се доселило свега 6 родова.
Становништво Никшића пореклом је из шест области, од којих половину родова – пет – је дала Лепеница а друга половина је дошла – све по један род – из Власине, Груже, Драгачева, Старог Влаха и Црне Горе.
Четири рода добегла је овамо у збегове, преци два рода су дошла као слуге, а по један као усињеник, на купљено имање, на женино имање и као ковач.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године.

-559, Андрејићи (Илићи, Пантићи и Ђукићи), Остра (Гружа), Аранђеловдан.
-590, Бошковићи (Павловићи), Ивањица, Ђурђиц.
-736, Јовановићи (Радојичићи – Павловићи и Петровићи*), Бајина Башта, Цвети и Лазаревдан.
*Петровићи славе Лазаревдан, остали Цвети.
-750, Јовићи, Брод (Власина), Никољдан.

Досељени у периоду од 1860. до 1903. године:

-1545, Милисављевићи, непознато (Кијево), Никољдан.
-1573, Николићи, непознато (Ресник), Ђурђиц.
-1966, Симићи, непознато (Јовановац), Ђурђиц.
-1981, Богдановићи, непознато (манастир Грнчарица), Никољдан.
-2032, Николићи, непознато (Јовановац), Св. Петка.
-2236, Ђукићи (Роми), непознато порекло, досљени 1863. године, Св. Петка.

Остали подаци о селу.

У Никшићу је 1903. године било 10 родова у 38 кућа са 206 становника. Од тога је један род био цигански. По попису од 31. децембра 1910. године овде је у 40 кућа живело 245 становника а на дан 31. јануара 1921. године Никшић је имао 231 становника
Сеско гробље је на брду Старцу у Андрејићкој Мали.
Сеоска заветина су Благовести а литија се носи на Први дан СВ. Тројица.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top