Порекло презимена, село Милатовац (Баточина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Милатовац, општина Баточина – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекло становништва села Милатовац, општина Баточина – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Милатовац (Баточина)

Порекло презимена, село Милатовац (Баточина)

Порекло становништва села Милатовац, општина Баточина – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Milatovac

Положај села.

Милатовац је на обема странама реке Лепенице, Крагујевачког Друма и железничке пруге Лапово – Краљево.

Воде.

У Милатовцу нема ниједне живе воде – цело село се служи водом из копаних ђермова, којих има укупно осам.
Лепеница скоро сваке године плави и оплођава имања у равни своје долине. Често их и штети, а на сваких десетак година уништава пољске усеве у најплоднијим сеоским њивама.

Земље и шуме.

Сеоска имања су мањим делом између крајева а већим ван села, која су удаљена 35 минута хода од крајњих сеоских кућа. Најбоље ливаде су поред Лепенице.
Милатовачки атар заузима простор од 319,5 хектара. Од тога је под зиратним земљиштем 318 хектара – под њивама 168 и ливадама 150 хектара – док под шумом само 1,5 хектар.
У атару овог села имају своја имања мештани Прњавора и манастир Грнчарица. Милатовчани имају своје њиве у атару села Прњавора.

Тип села.

Село је састављено из два крја, који се зову: Милатовац и Осојак. Милатовац је на десној страни лепенице и железничке пруге а са обе стране друма. Осојак је лево до реке, пруге и друма. Осојак је под брдом Осојком а неколико кућа је у равни лепеничке долине: Крајеви су међусобно удаљени око 35 минута хода а деле их сеоска имања, Лепеница, друм и железничка пруга.
Крај Милатовац састављен је од четири махале или групе кућа већих породица. Те су махале: Маринкковићка, Цветковићка, Антићка и Пешићка (Никољска).

Име селу.

У селу нема легенде којом би се тумачио настанак имена овог села, али је оно без сумње изведено од особног имена Милат, које се у овом крају до данас одржало. Крај Осојак назван је по истоименом брду под којим је, а брдо је опет добило име због тога што је у осоју.

Постанак села и порекло становништва.

Милатовац је постао од збегова 1804. године а крај Осојак пре 40 година од трла. Оснивачку родови су: Антићи, Даничићи, Ковачевићи, Мариновићи, Пешићи и Цветковићи. Од ових шест родова село има данас 47 кућа што је скоро 4/5 од укупног броја. После 1815. године Милатовац је добио 11 родова.
Ово село није унесено ни у једну карту нити у попис до 1866. године. Једино се пре тога помиње у Гавриловићевом Речнику као Милатовић.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године.

-560, Антићи (Антићи, Врачарићи – Стојановићи; и Ружићи), Пирот, Св. Врачи.
-652, Давинићи (Андрејићи; Гођановићи – Гођићи), Пирот, Аранђеловдан.
-770, Ковачевићи, Грабовац (Ресава), Ђурђиц.
-804, Мариновићи, Пирот, Никољдан.
-951, Пешићи, Пирот, Никољдан.
-1090, Цветковићи (Јанићијевићи), Пирот, Никољдан.

Досељени у периоду од 1843. до 1903. године:

-1378, Станимировићи (Коларевићи), непознато (Жировница), Мратиндан.
-1514, Вучковићи, непознато (Петровац), Ђурђевдан.
-1886, Миловановићи (Илићи), непознато (Ресник), Аранђеловдан.
-1891, Петковићи, Ниш, Стевањдан.
-1904, Милановићи, непознато (Жировница), Јовањдан.
-1973, Матићи, непознато (Прњавор), Никољдан.
-2006, Милановићи, непознато (Жировница), Аранђеловдан и Ђурђиц.
-2022, Ајдуковићи (Миленковићи), Комарице (Осаница), Никољдан.
-2113, Прегојевићи, непознато (Доброводица), Никољдан.
-2144, Пешићи, непознато (Церовац), Аранђеловдан.

Остали подаци о селу.

Године 1903. У селу је било 17 родова у 62 куће са – 1900. године – 324 становника. Према попису од 1910. године број кућа је опет износио 62 а број становника 357. На дан 31. јануара 1921. године је живело 284 становника.
Гробље је на коси више железничке станице у крају Милатовцу.
Заветина (молитва) је Бели Четвртак (пред Часни пост) а литија се носи на Тројички Петак.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top