Порекло презимена, села Мирашевац и Мали Мирашевац (Рача)

30. април 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Мирашевац и Мали Мирашевац, општина Рача – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Miraševac

Положај села.

Мирашевац је на обема странама Мирашевачког Потока, на двема косама, од којих једна дели воду Мирашевачком и Вучићком Потоку а друга чини развође између Мирашевачког и Смрданског Потока на коме је село Поповић.

Воде.

Мирашевац има седам бунара-извора, два су у самом селу и пет у сеоском атару. У селу је Кладенац у Горњем и Бунар и Жарини у Доњем Крају Великог Мирашевца. Ван села су: Стублина испод Виска, Букова Јаруга, Старчин, Бунар у Чичковој Јарузи и Репата Бара у Саставцима. На овај последњи долазе болесници да се лече од разних болести. О лековитости Репате Баре постоје многобројне приче. Вода избија из зелене стене, опора је и непријатна за пиће. У њој се трују жабе. На овој води се окупља сваког празника народно коло. Осим ових бунара у селу постоји и 11 копаних ђермова.
Мирашевачки Поток, иако сасвим незнатан, наноси доста штете имањима када набуја приликом дугих киша и провале облака. Рача, која тече кроз сеоски атар ретко плави поља у равни своје долине.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су нешто у селу, између његових крајева а највећи део је ван села на одстојању до 45 минута хода од крајњих сеоских кућа. Ливаде су по Мирашевачком Пољу и Мирашеачком Потоку. Шумарице су у Дебељаку и Чичковој Јарузи.
Атар села Мирашевац захвата простор величине 1114 хектара од чега је под зиратном земљом 1026 хектара и под шумом 88 хектара.
У мирашевачком атару нема власника имања из околних села док мирашевчани имају својих поља у селу Поповићу, засеоку Адровцу и варошици Рача.

Тип села.

Село има два краја, Велики и Мали Мирашевац. Велики Мирашевац је на обема а Мали само на левој страни сеоског потока. Велики је више од Малог скоро за четврт часа хода. Међу њима су поља мирашевачка. Велики Мирашевац има два дела, који се зову Горњи и Доњи Крај. Оба су са обе стране потока међусобно растављени само јаругом.
У оба краја Велики Мирашевац куће већих родова су скупљене у групе или махале. У Горњем Крају су: Првуловићи, Живковићи, Топаловићи, Чумићи, Пешајићи, Даничићи, Ђорићи и Петковићи; у Доњем Крају су: Карцуловићи, Божановићи и Огњановићи.

Име селу.

Мештани кажу да су име њиховом селу дали Турци Рачани, који су овде имали своје винограде. Тако се најпре звало ово место до кога је допирао пријатан мирис липове шуме са Голубице, нарочито када је ветар ћарлијао. Од речи мирис настао је назив Мирашевац. Ту су Турци често долазили на теферич скупљајући се око сеоског бунара. Због тога се, веле, о овом селу и по Цариграду причало.
Испитивање порекла станоништва овог села открио се први оснивачки род – Петровићи – који је дошао са Косова из Неродимља, али се не зна из ког места. Овај род је одавно изумро, па је са тим и сећање на место порекла. Како у Неродимљу на Косову постоји село Мираш, основано се претпоставља да су Петровићи донели са собом и име свога села, које је временом овде измењено у Мирашевац.

Старине у селу.

У атару Мирашевца нема старина, али има поље које се зове Трмчиште, које опомиње на турску владавину у овом крају.

Постанак села и порекло становништва.

Село, управо крај Велики Мирашевац, је основано у доба Кочине Крајине – пре око 110 година.. Основала су га два рода, поменути Петровићи и Топаловићи – Бошњаци. Од овог другог рода село данас има 10 кућа. Мали Мирашевац је основан после 1815. године од трла.
Мирашевац је најпре забележен у Руској карти, која је изашла 1831. године у којој је означена као Мирашевацђ. Први пут се помиње у литератури у попису становништва од 31. децембра 1874. године а до тада није записиван као засебно насеље.
Село је нарасло више рађањем и разграњавањем родова него новим досељавањима, које је било најбројније у време Првог устанка, када је овамо добегло 16 родова од који је данас у Мирашевцу 112 домова. После 1815. године доселило се само 6 родова.
Може се рећи да је готово цело село пореклом из Тимока, из кога је овамо дошло 18 родова. Два рода су досељена из Лепенице а по један род из Босне, Македоније и десног слива Велике Мораве, укупно из пет области.
У збегове је дошло 17 родова, два рода су дошла као слуге, један род потиче од кирајџије, уљеза, ковача и досељеника.
Први збегови мирашевачки били су у данашњем Селишту у Малом Мирашевцу, близу реке Раче. Одатле су се померали уз Мирашевачки Поток због поводња. За владе кнеза Милоша село се по други пут преместило – на данашње место – ради сашоравања по наредби власти. Шор је био према реци Рачи, али се није дуго одржао.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године.

-530, Топаловићи (Ђурђевићи-Мијаиловићи; Аџићи-Радовановићи; Милошевићи и Петровићи), Босна, Ђурђевдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-581, Божановићи (Никићи, Рашићи и Јанковићи-Радовићи), Јелашница (Тимок), Ђурђиц.
-646, Голубовићи, Јелашница (Тимок), Никољдан.
-653, Даничићи (Павловићи и Тољићи-Тодоровићи), Јелашница (Тимок), Никољдан.
-681, Ђорићи, Јелашница (Тимок), Никољдан.
-702, Живковићи (Костићи, Милкићи и Милојевићи), Јелашница (Тимок), Никољдан.
-708, Здравковићи (Паунковићи), Јелашница (Тимок), Никољдан.
-729, Јанкуловићи (Марковићи), Јелашница (Тимок), Јовањдан.
-758, Калинићи, Јелашница (Тимок), Ђурђиц.
-762, Карцуловићи (Петровићи и Николићи), Јелашница (Тимок), Јовањдан.
-894, Недељковићи (Петровићи и Божићи), Јелашница (Тимок), Ђурђиц.
-915, Огњановићи (Милетићи), Јелашница (Тимок), Алимпијевдан.
-930, Паунковићи, Јелашница (Тимок), Св. Петка.
-938, Петковићи (Бранковићи и Недељковићи-Нешићи), Јелашница (Тимок), Ђурђиц.
-949, Пешајићи (Милојковићи и Милетићи), Јелашница (Тимок), Ђурђиц.
-960, Првуловићи (Вељићи, Ковачевићи, Пауновићи и Павловићи), Јелашница (Тимок), Аранђеловдан.
-1099, Чумићи (Марковићи, Милошевићи и Николићи), Јелашница (Тимок), Никољдан.

Досељени у периоду од 1832. до 1903. године:

-1292, Петровићи, Књажевац, Никољдан.
-1384, Црвењаковићи, Књажевац, Никољдан.
-1517, Илијићи, Куманово (Македонија), Св. Петка.
-1636, Костићи, непознато (Рача), Св. Танасије и Алимпијевдан.
-1790, Петровићи, Породин (десни слив В. Мораве), Аранђеловдан.
-2277, Петровићи (Роми), непознато порекло, досељени 1901. године, Св. Петка.

Остали подаци о селу.

Мирашевац је 1903. године имао 23 рода у 130 довова са 990 становника. Међу њима је један род припадник ромске припадности. Године 1910. овде је био 171 дом са 1148 становника а 31. јануара 1921. године у селу је живело 1018 становника.
Гробље је у Рачи, заједничко са насељима из непосредне околине.
Сеоска молитва (заветина) је Св. Илија а литија се носи на Други дан Духова.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.