Порекло презимена, село Нови Милановац (Аеродром-Крагујевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Нови Милановац, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Порекло становништва села Нови Милановац, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Нови Милановац (Аеродром-Крагујевац)

Порекло презимена, село Нови Милановац (Аеродром-Крагујевац)

Порекло становништва села Нови Милановац, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Нови Милановац је на обема странама Прњаворског Потока и потока Глуваћа (Глуваћанског) који утиче у Лепеницу испод јовановачке железничке станице.

Воде.

Нови Милановац има четири бунара са живом водом. То су Адица у Павићевском Крају, Ђоновићки Бунар више Глуваћана, Гајићки у Глуваћанима и Дрењак у Жупљанском Крају. Без обзира што они имају довољно воде, бунари нису у стању да подмире потребе целога села, а уз то су доста далеко од приличног броја кућа, те су због тога мештани ископали седам ђермова.
Ниједан сеоски поток не плави село и не штети њихова имања. Осим поменутих нема више текућина у атару Новог Милановца.

Земље и шуме.

Поља су већином ван села, удаљени до 40 минута хода од кајњих сеоских кућа. Шума им је сва нова а има је само у Јарузи и Равницама.
Атара Новог Милановца захвата простор величине 657 хектара. На њиве долази 324, ливаде 321 и на шуме 12 хектара.
У атару Новог Милановца своја имања немају мештани суседних села. Исто тако ни мештани Новог Милановца немају своје земље у атарима других села.

Тип села.

Село је подељено на пет крајева, који се зову: Брђани (Радуловићи), Прњавор (Прњаворци), Глуваћ (Глуваћи, Глуваћани), Павићевићи (Павићевићевци) и Жупљани (Жупљански Крај). У сваком сеоском крају постоји по један главни род са груписаним кућама, док су остали родови знатно мањи. Главни родови су у Брђанима – Радуловићи; у Прњавору – Прњаворци; у Глуваћу – Глуваћани; у Павићевском Крају – Павићевићи и у Жупљанском Крају – Жупљани.

Име селу.

Село је до српско-турских ратова за ослобођење звало Пусто Село, а после ратова је добило данашње име, по краљу Милану, јер су се за време тих ратова наши официри корели војнике овога села, што му не измене име. Назив Пусто Село дошао је отуда што га је, крајем XVIII века, куга готово опустела.
Називи крајева су добили имена по презименима главних родова док је Прњавор назван по Прњавору манастира Студенице, одакле се овамо доселио његов главни род. Глуваћ је назван по истоименом засеоку села Дубоко у сливу Ђетиње, одакле је пореклом његов главни род.

Постанак села и порекло становништва.

Нови Милановац је заснован у доба Кочине Крајине, пре око 115 година. Основала су га четири рода; Брадићи, Глуваћани, Жупљани и Павићевићи, која данас у селу имају 24 дома што чини 3/8 од укупног броја.
Ово село, под именом Пусто Село, први пута се налази на Руској карти 1831. године, затим у Гавриловићевом Речнику 1846. године. До 1866. године при попису се редовно уноси под тим именом све до 1884. године, када село мења име у Нови Милановац.
Нови Милановац је растао у приближно једнакој мери рађањем и новим досеавањем. У доба Првог устанка добегла су овамо три рода а посе 1815. године 10 родова.
Село је добило своје становништво из седам области. Сама Лепеница му је дала 4 рода, Ђетиња 3 рода, Херцеговина 3 рода; по два рода досељена ус из Тимока, Црне Горе и Старе Србије док је из Жупе досељен само један род.
Седам родова добегло је овамо у збегове, шест родова је дошло у ово село на женино имање, три рода као слуге и један род има свог предака – надничара.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године.

-254, Брадићи, Херцеговина, Мратиндан.
-287, Глуваћани (Миленковићи, Гајићи, Видосављевићи и Тривуновићи), Глуваћ-засеок села Дубока у Ђетињи, Стевањдан.
-438, Павићевићи (Сретеновићи), Ужице, Стевањдан.

Досељеи у периоду од 1804. до 1814. године:

-963, Прњаворци (Глишићи, Тодоровићи и Мићановићи), Морача (Црна Гора), Аранђеловдан.
-992, Радуловићи (Мијаиловићи, Јовановићи и Сретеновићи), Велики Извор, Аранђеловдан.
-1021, Симовићи, Орашац код Прибоја, Аранђеловдан.

Досељени у периоду од 1841. до 1903. године.

-1348, Милићи, непознато (Цветојевац), Аранђеловдан.
-1363, Стевковићи, непознато (Јовановац), Св. Петка.
-1365, Аксентијевићи (Ђоновићи), Херцеговина, Никољдан.
-1407, Маријичићи, Призрен, Св. Александар Невски.
-1449, Мирковићи, Херцеговина, Ђурђевдан.
-1502, Предојевићи, непознато (Чумић), Стевањдан.
-1731, Илићи, Књажевац, Никољдан.
-1794, Рајковићи, Црна Гора, Никољдан.
-1979, Терзићи, Ужице, Св. Врачи.
-2012, Станковићи, непознато (Петровац), Никољдан.

У селу живе и Видосављевићи који славе Аранђеловдан. Они су прешли у Прњаворски крај у домаћинство Миловановић који су иначе били пореклом из Црне Горе, а нису имали потомке. Ово је информација коју је додао сарадник портала Порекло Ненад Спасић, који наводи још један новији род: – Стојановићи, доселили око 1970. године из Херцеговине село Шипачно код Невесиња. Славе Ђурђевдан и Ђурђиц.).

Ненад Спасић нам је послао и споменицу Мијаила Максимовића, који није имао директних потомака па је посинио Радомира Миловановића, који је управо из напред поменуте породице Миловановић.

На линку испод можете погледати споменицу коју је Мијаилу Максимовићу 1878. доделио краљ Милан Обреновић:

Споменица Мијаила Максимовића

Остали подаци о селу.

Нови Милановац је имао 1903. године 17 родова са 57 домова у којима је – 1900. године – живело 346 становника. Године 1910. број кућа износио је 68 а становника 444. На дан 31. јануара 1921. године у селу је живело 422 становника.
У сеоској порти имају шест софри.
Село има два гробља. Једно је у Брђанима за цело село а друго је у Глуваћу где се укопавају Маријићи и Мирковићи из Прњаворског Краја.
Сеоска заветина је Бела Субота, а литија се носи на Други дан Духова.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

*

ДОДАТАК 1: Попис пореских глава (турски тефтер) из 1836. године, архивски документи (омогућио сарадник портала Порекло Ненад Спасић):
Страница 1
Страница 2

ДОДАТАК 2: Попис становништва из 1863. године
Ролна 1
Ролна 2
Ролна 3
Ролна 4
Ролна 5
Ролна 6
Ролна 7
Ролна 8


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top