Порекло становништва села Лужнице, Градска општина Аеродром, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Лужнице су југозападно од Београдског Друма на обема странама потока Лимовца и југозападно од њега по странама косе Рајца. Поток Лимовац мештани називају и Лужничком Реком.
Воде.
У Лужницама је шест бунара са живом водом. Горњи Крај има два: Вулетинац (Вулетину Воду) и Ћириницу (Ћирину Воду); а Доњи Крај четири: Брод, Думачу, Паунов До и Катанску Бару. Како ови бунари-извори не дају довољно воде за цело село а и због даљине од већине сеоских кућа, мештани су до сада ископали 50 бунара.
Лимовац плави сеоска поља сама када су високе воде; иначе им не наносе штете. Других текућица нема у овом селу.
Земље и шуме.
Зиратна земља и забрани су ван села. До најдаљих имања потребно је пешачити читав сат хода од крајњих сеоских кућа.
Сеоски атар је величине 2050 хектара. На њиве долази 1649, ливаде 274 и на шуме 127 хектара – од чега је 8 хектара заједничка „селска“ утрина на Собовици, а остало је лична својина.
У Лужничком атару сва земља припада Лужничанима, који осим тога имају својих поља у атарима села Војиновца, Великог и Малог Крчмара.
Тип села.
Лужнице су друмско насеље са разређеним кућама. Село има два краја, Горњи и Доњи. Горњи је на брдима а Доњи ниже њега на заравни са обе стране Лимовца. Ови крајеви постепено прелазе један у други и састају се код цркве, школе и општинске суднице, где је средина села – звано Село. Главна улица иде кроз оба краја и излази на Београдски Друм. Крајеви су састављени од махала – групе кућа већих родова. У Горњем Крају су такве махале: Јовановићи-Ђорђевци, Карићи, Лазаревићи, Мијовићи, Стевановићи, Ракићевићи, Ристићи, Маџаревићи и Драговићи. У Доњем Крају: Славковићи, Јовановићи-Ђорђевци, Ђорђевићи, Живановићи, Вељковићи, Ђурђевићи, Пауновићи, Бањчевићи и Микићи.
Име селу.
Неки мештани су казивали, да је њихово село добило име по густој лужничкој шуми у којој је било прво насеље а и цео данашњи атар сеоски. Међутим, ово објашњење је натачно, јер су га донели оснивачи сеоски, Ђурђевићи и Живановићи, који су пореклом из села Лужница у Црнољеви близу Призрена.
Постанак села и порекло становништва.
Лужнице је основало шест родова пред крај XVII века. Ово су оснивачки родови: Ђурђевићи, Живановићи, Карићи, Маџаревићи, Микићи и Стевановићи. Они данас у селу имају 49 домова.
Доњи Крај је старији од Горњег у које су мештани почели прелазити када се село намножило и када старим Тополским Друмом престаше ићи турске чете и јаничари.
Село је порасло поглавито разграњавањем родова, број кућа се повећавао деобом и распадањем задруга. Досељавањем нових родова у мањем делу се село повећавало мада је досељено доста родова. У доба Кочине Крајине доселило се 6 родова, за време Првог устанка 12 родова а после 1815. године 9 родова.
Лужнице се помињу још крајем XV века у Крушевском Поменику као Ложница, потом у првој половини XVIII века, и то: у Извештају о селима ваљевске епископије 25 новембра 1735. године, у расправи Др. Драг. Павловића као Luschiza између 1718-1739. године и код Лангера као Luschiza 1738. године.
У Карађорђевом деловодном протоколу помиње се као Лужница под бројем 620 од 28. маја 1813. године.
Има је у Уписнику 1818. Године, Назначаниу, Пописнику, код Вука у Даници, код Пирха у Путовању и у Гавриловићевом Речнику 1846. године. Вук и Пирх су је правилно записали а на осталим местима пише Лужница. У Пирховом оригиналу пише Luschnize.
Лужнице је добило своје становништво из 9 области. Највише их је дошло из Старе Србије -10 родова и Тимока -10. Из Лепенице су досељена 3 рода, са Косова -2, Црне Гре -2, Босне -2 а из Осанице, Млаве, Бугарске, десног слива Голијске Мораве по један род.
У збегове је дошло 24 рода, 3 рода су дошла на имање, 2 као уљези и по један род води порекло од слуге, дунђерина, терзије и дућанџије.
Лужнице су најпре било у данашњем Селишту на десној страни Београдског Друма. Одатле су премештени крајем XVIII века због чуме на Рајац, а други пут за владе кнеза Милоша ради сашоравања – на данашње место.
Порекло породица.
Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:
Досељени у периоду од 1690. до 1736. године.
-29, Ђурђевићи, Сјеница, Јовањдан.
-31, Живановићи, Сјеница, Ђурђиц.
-39, Карићи (Павловићи), Косово, Ђурђиц.
-48, Маџаревићи, Сјеница, Ђурђиц.
-49, Микићи у Лужницама су досељени у периоду од 1690 до 1736. године из Сјенице, славе Никољдан.
-70, Стевановићи (Стевановићи, Павловићи и Радосављевићи), Косово, Стевањдан.
Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:
-311, Ђорђевићи (Јањићи-Стојадиновићи; Жикићи и Живадиновићи), Дебелица (Тимок), Никољдан.
-336, Јовановићи (Цветковићи, Вељковићи, Првуловићи, Лазаревићи, Маринковићи, Станковићи, Божиновићи, Јанковићи, Вилиповићи, Ковачевићи, Милисављевићи, Младеновићи и Момировићи), Јаковац (Тимок), Ђурђиц.
-450, Пауновићи, Јаковац (Тимок), Алимпијевдан.
-475, Ракићевићи, Јелашница (Тимок), Ђурђевдан.
-491, Славковићи (Славковићи, Аруновићи, Глишићи, Радојевићи, Милошевићи и Срећковићи), Јаковац (Тимок) Св. Глигорије.
-545, Чолићи, Јаковац (Тимок), Никољдан.
-551, Шпиљовићи, Заблаће (Чачак), Јовањдан.
Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:
-592, Брзаковићи, Сјеница, Ђурђиц.
-663, Драговићи, Сјеница, Ђурђевдан.
-701, Живковићи (Ристићи), Велики Извор, Ђурђиц.
-741, Јовановићи, Сјеница, Никољдан.
-763, Катанићи, Сјеница, Св. Василије.
-785, Лазаревићи (Станојчићи), Сјеница, Лазаревдан.
-796, Максимовићи, Млава (Пожаревац), Никољдан.
-824, Мијовићи (Мијовићи и Лазићи), Босна, Св. Петка.
-956, Поповићи, непознато (Десимировац), Ђурђиц.
-969, Радивојевићи, Сјеница, Ђурђиц.
-988, Радојковићи, Нови Хан, Никољдан.
-1005, Ристићи, Босна, Ђурђевдан.
-1023, Слепчевићи (Вићентијевићи, Петровићи и Димитријевићи), Сјеница, Ђурђевдан.
Досељени у периоду од 1815. до 1903. године.
-1108, Јовићи, Комарице (Осаица), Никољдан.
-1128, Вељковићи (Недељковићи и Радовановићи), Књажевац, Аранђеловдан.
-1137, Бањчевићи, Брестовачка Бања, Аранђеловдан.
-1443, Стевићи, непознато (Рамаћа), Св. Врачи.
-1695, Васиљевићи, непознато (Велики Шењ), Ђурђиц.
-1971, Ђорђевићи, Трн (Бугарска), Аранђеловдан.
Остали подаци о селу.
У селу су 1903. године живела 33 рода у 248 домова са 1717 становника. Године 1910. број кућа је износио 286 и број становника 1872 да би на дан 31. јануара 1921. године број становника, због страдања у Великом рату, пао на 1592.
Село има цркву саграђену 1873. године. Она је у средини села. У њеној Порти има 25 трпеза.
Гробље је у Горњем Крају између потока Лимовца и Београдског Друма.
Лужнице имају две заветине: Мали Спасовдан – четвртак после Спасовдана – и Евангелиста Јована 8/21 маја. Литија се носи у недељу по Ђурђевдану.
ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
26. јун 2015. у 23:13
dejan
A jel imate mozda neki podatak o familiji Mikic, sa kojeg prostora su dosli i kada?
27. јун 2015. у 00:43
Милодан
На начин како су писане књиге “Лепеница” и “Насеља у Лепеници” то је, Дејане, врло тешко утврдити.
27. јун 2015. у 14:49
dejan
Pomislio sam, posto su Mikici jedna od sest familija osnivaca Luznica,da mozda postoji jos neki podatak odakle su dosli.
27. јун 2015. у 18:34
Милодан
Пошто немам потврду послатог коментара, понављам:
Микићи у Лужницама су досељени у периоду од 1690 до 1736. године из Сјенице, славе Никољдан.
Извињавам се, мој пропуст.
Поздрав!
П.С.
Молим администратора да “убаци” Микиће у Лужнице.
Хвала!
27. јун 2015. у 20:09
Милодан
Микићи су “под бројем” 49, одмах испод Маџаревића.
2. јун 2016. у 23:35
ratko jovanovic
Nemam nikakvih podataka o poreklu stanovnika sela Dol u Lužnici seockim mahalama rodoslovu i slavama. Selo Brestov Dol je dva kilometra od sela Dol. Da li zna neko nesto o tom selu.
3. јун 2016. у 13:00
Милодан
Ратко!
На овом линку има доста тога:
http://www.poreklo.rs/2015/03/22/poreklo-prezimena-selo-brestov-dol-babusnica/
Поззз!