Порекло презимена, село Кутлово (Станово-Крагујевац)

21. април 2015.

коментара: 0

Порекло становништва села Кутлово, Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Положај села.

Кутлово је једно од четири лепеничка насеља које имају изузетан положај, јер не лежи ни на једној текућици. Оно је на странама три плећата брда: Главице, Калема и Ковионице. Село је десној страни Милановачког Друма идући од Крагујевца.

Воде.

У Кутлову је свега пет бунара-извора, који дају доста и добре воде. Ти су бунари: Чешма у Сечинама, Трска и Стублина у Божанићима, Обрадовићли Бунар у Трмчишту и Велики Бунар на Ливадама. Стублина је сумпоровита вода, коју мештани употребљавају за пиће, јер верују у њену лековитост. Због тога овде долазе да се лече од грознице мештани околних села. Велики Бунар је најјачи и водом најбогатија жива вода у селу. Поменути бунари дају довољно воде, ипак мештани копају ђермове да би имали воду ближе својим кућама. За сада их има четири.
Кроз сеоски атар, али подаље од кућа, тече речица Угљешица, која утиче у Лепеницу под именом Петровачка Река.

Земље и шуме.

Зиратно земљиште, које је већином ван села на даљини од 50 минута пешачког хода од крајњих сеоксих кућа. Ливада је највише у Вашаришту, Гају и на Чукару. Шума имана Дрењаку, Магарећем Брду, Орници и Трсци.
Кутловски атар захвата простор од 1249 хектара, од чега долази на зиратну земљу 949 ха – њиве 632 и ливаде 317 ха, док под шумом има тачно 300 хектара од чега је 250 лична својина а 50 „селска“ заједница.
У атару Курлова својих имања имају само мештани Горњих и Доњих Грбица. Кутловчани немају својих њива изван атара свога села.

Тип села.

На Главици је краје Сечине, на Калемима Трмчиште, а на Ковионици Божанићки Крај (Божанићи). Сеоски крајеви са састављени од махала или кућних група већих родова. Такве махале су у Сечинама – Недовићи и Поповићи; у Трмчишту – Синђелићи, Обрадовићи и Ранковићи; у Божанићима – Божанићи, Машовићи и Маринковићи.

Име селу.

Село је добило своје име по истоименом селу у врху Косанице, одакле је досељен овамо његов најстарији род – Обрадовићи. Крајеви су добили имена: Сечина је основана у сечинама – посеченој шуми у збегу; Трмчиште – по месту где су у турско доба биле трмке за пчеле а Божанићки Крај по имену свога најстаријег рода.

Старине у селу.

У сеоском атару има једно старо гробље, звано Гробљице, које је у Равни код Великог Бунара. Мештани причају да је хришћанско, јер је до скора било на њему камених белега по којима се то могло утврдити. Мештани су их све узидали у темеље својих кућа. То је било гробље данашњег насеља у Старом Селу.
Село је некада било на месту које данас зову Старо Село. Оно је у близини Сечине. Ту је била и старинска црква од брвана, чије место и данас мештани показују и зову Црквина. Обе ове старине су из времена пре поновног насељавања Лепенице. У Старом Селу су досељеници основали своје насеље које су напустили због чуме.

Постанак села и порекло становништва.

Кутлово је основано, према постојећим подацима, пре 135 година. Основала су га четири рода: Обрадовићи, Ранковићи, Анђелићи и Недовићи.
По времену постанка најстарији сеоски крај је Трмчиште, које су основали Обрадовићи. За њим долазе Сечине – у којима су се настанили Недовићи. Оба краја су настала готово истовремено. Божанићки Крај је млађег постанка – основали су га Божанићи у доба Кочине Крајине.
Кутлово се помиње под правим именом у Уписнику 1818. године, у Назначениу 1819. године и у Пописнику 1822. године. Тако исто код Вука у Даници 1827. године као и код Пирха 1829. године под оригиналним називом Kutlowo.
Село је расло више разграњавањем родова него новим досељавањима. За време Кочине Крајине доселило се пет родова, у доба Првог устанка исто 5 родова а посел 1815. године овамо се доселило 8 родова.
Кутлово је добило своје становништво из 7 области. Више од половине, 12 родова досељено је из Старе Србије, Лепеница му је дала 5 родова а Топлица, Херцеговина, Гружа, Ђетиња и Бугарска по један род.
Досељеници до 1815. године – 14 родова добегло је у Кутлово у збегове а доцнији на имање -4, као уљези и у службу по два рода.

Порекло породица.

Редни број, презиме (огранци), одакле су досељени, Крсна слава:

Досељени у периоду од 1737. до 1787. године.

-170, Недовићи (Недићи), Нови Пазар, Никољдан.
-173, Обрадовићи (Николићи, Обрадовићи и Радисављевићи), Кутлово (Топлица), Никољдан.
-195, Ралетићи (Срећковићи), Сјеница, Ђурђиц.
-197, Ранковићи (Баруџићи и Петровићи-Петрићевићи), Сјеница, Св. Петка.

Досељени у периоду од 1788. до 1803. године:

-237, Бабићи, Сјеница, Јовањдан.
-252, Божанићи (Вулетићи), Сјеница, Св. Петка.
-378, Маринковићи (Томићи-Томовићи), Херцеговина, Ђурђевдан.
-440, Павловићи, Нови Пазар, Симеундан.
-461, Поповићи (Минићи и Поповићи), Сјеница, Алимпијевдан.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-599, Васиљевићи, Сјеница, Ђурђиц.
-739, Јовановићи (Андријићи), Сјеница, Нова Година.
-819, Машовићи (Ђурђевићи), Сјеница, Св. Врачи.
-839, Миливојевићи, Сјеница, Лучиндан.
-1082, Ћировићи, Нова Варош, Аранђеловдан.

Досељени у периоду од 1853. до 1903. године:

-1463, Лазовићи, непознато (Добрача), Никољдан.
-1956, Величковићи, трн. Клисура (Бугарска), Никољдан.
-1985, Марковићи, непознато (Грбице), Лучиндан.
-2027, Мијаиловићи, непознато (Грбице), Никољдан.
-2036, Радосављевићи, Гривац (Гружа), Никољдан.
-2050, Петровићи, Ужице, Никољдан.
-2163, Рафаиловићи, непознато (Доње Грбице), Никољдан.

Остали подаци о селу.

Кутлово је имало 1903. године 22 рода у 86 домова у којима је – 1900. године – живело 475 становника а 31. децембра 1910. године број кућа је износио 90 а број становника 551. На дан 31. јануара 1921. године број становника се смањио на 454.
У средини села, у Порти, има двадесет трпезара.
Гробље је заједничко са селима Рогојевцем и Кикојевцем (у Гружи).
Село нема заветине а литија се носи на Бели Понедељак, односно на Други дан Св. Тројице.

ИЗВОР: Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.